ko je autor? bez guglanja!

ako postoji autentični duh Beograda, onda ga u popularnoj kulturi ponajbolje izražava „Beogradski sindikat. Iako drugačijeg zvuka i različite generacijske samosvesti, po tome su najuporediviji sa „Partibrejkersima”. To nije Beograd kakvim ga prikazuju mediji: preplašeni, prilagodljiv grad koji pokušava da bude neko drugi, ne bi li bio prihvaćen, potapšan po ramenu, pošteđen bombardovanja i haranja. Beograd „Beogradskog sindikata” je samosvestan, veliki grad, žedan istine i slobode, svestan bogatstva sopstvenog nasleđa. Nepomirljiv prema svakoj laži i nameštenosti, „Beogradski sindikat” je, velikovaroški širok, uvek spreman da se našali na sopstveni račun.

Sa „Beogradskim sindikatom”, cele generacije mladih ljudi počele su da pevaju o Kosovu, o Republici Srpskoj, o litijama u Crnoj Gori. To je promena koja se u našoj zemlji, ali i u svetu, vidi u poslednjih nekoliko godina. U sukobu sa moralnim relativizmom i materijalističkim nihilizmom svojih roditelja, mladi se vraćaju tradicijskoj pobožnosti, predanjima i sopstvenim, nacionalnim kulturama. Nigde se to nije bolje videlo nego po masovnom učešću mladih na litijama u Crnoj Gori. U Srbiji i Srpskoj, od Lebana do Prijedora, danas postoje nebrojena rodoljubiva, pravoslavna, omladinska udruženja. U njihovom delovanju, kao i u pesmama „Beogradskog sindikata, uz sve rodoljublje, nema neprijateljstva prema „drugima” i „drugačijima”. Možda je to posledica obojenosti ovog novog omladinskog patriotizma pravoslavljem i hrišćanskom trpeljivošću.

"Srpski svet" je jedan dovoljno jednostava i istovremeno širok, višeznačan pojam, upravo od onih kakvi nam sad trebaju. Nama danas nije potrebna neka čudna, anahrona i monotona priča o "načertaniju" ili čemu god sličnom iz direktno preuzete prošlosti.

Kroz srpski svet mi postojimo u jednoj realno mogućoj formi, sada i ovde, pošto Srbi ne mogu da čekaju vreme kada će im neki novi Versajski ugovor ili neka nova Jalta omogućiti realno postojanje u međunarodno priznatoj zajedničkoj državi. Uostalom, "zajednička država" je i bila onaj đavolski trik kojim je na srpsku i balkansku scenu stupila travestirana, transrodna nakaza od države zvana Jugoslavija.

Tako da je ovde važno da mi razumemo da "srpski svet" zaista postoji, već sada, bez obzira na to u kojim se sve državama trenutno nalaze pripadnici tog srpskog sveta, njegovi metafizički i čežnjom ispunjeni žitelji, i to kakve pasoše držali u svojim putnim torbama. Srpski svet je dokaz da je nečije formalno državljanstvo često slučajna stvar, a da je ono što je zaista važno, ono što nas određuje: nešto potpuno, potpuno drugo. I da je tu reč o suštastvenim vrednostima, o metafizici artikulisanoj političkim rečnikom.

Dakle, "srpski svet" kao zbir i sabor svih nas u vremenu današnjem, pa onda, kroz sve generacije do kraja istorije i do svršetka sveta i Drugog Hristovog Dolaska.

"Srpski svet" je i jedna otvorena mogućnost--za naše neprijatelje preteća, a za nas ohrabrujuća--da će se, možda on realizovati u granicama jedne objedinjene države (sačinjene od danas razbacanih teritorija sa srpskom većinom). Znači na potpuno praktičan način, ako Bog da i ako mi budemo zaslužili tako nešto.

Ali, bilo kako bilo, "srpski svet" je i prevashodno odbrambeni pojam, on nam omogućava da i u najtežim okolnostima, u raznim zatvorima za Srbe po nama susednim državama, mi možemo i dalje da živimo duhovno slobodni bez obzira na sve druge okolnosti.