Home
by Erős Pista Tue Mar 16, 2021 4:24 pmOvde o različitim gadostima sa Oka
Za početak
https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3223/kultura/4294387/o-sopranovima.html
Za početak
https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3223/kultura/4294387/o-sopranovima.html
Ravnogorislav na RTS
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 15027
Join date : 2016-03-28
Sitnicavost, ali cim otvorim tekst sa ovakvom greskom tesko mi je da ga ozbiljno citam
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Bauk bazduljizma
Kada zamislim uporedo dva čoveka - Gandolfinija koji u ulozi Tonija u neverici, skrhan, gleda za patkama koje mu zauvek odleću, i mog tragično nastradalog porodičnog prijatelja iz Velike Remete, Jana Grabana, koji, te godine, kao tridesetogodišnjak, netremice gleda u naše nebo, zauzet nišanjenjem bombardera - moram odati jednu tajnu: Graban je bio strastan lovac na divlje patke.
Graban je stradao u Nato bombardovanju tadašnje SR Jugoslavije.
Gandolfini je deceniju i kusur kasnije stradao od sopstvenog srca. Ništa zajedničko nisu imali ova dva čoveka osim stvarnog i glumljenog pogleda u nebo, odnosa prema patkama i datuma rođenja. Puka slučajnost, kuriozum, trivija. Blah!
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 8052
Join date : 2014-10-28
Location : imamate of futa djallon
AHAHAHAHA
_____
i would like to talk here about The Last of Us on HBO... and yeah, yeah i know.. the world is burning but lets just all sit and talk about television. again - what else are we doing with ourselves ? we are not creating any militias. but my god we still have the content. appraising content is the american modus vivendi.. that's why we are here for. to absorb the content and then render some sort of a judgment on content. because there is a buried hope that if enough people have the right opinion about the content - the content will get better which will then flow to our structures and make the world a better place
- Guest
Ubitačno glup tekst, boli me mozak koliko je glup tekst, na kako bednim i arbitrarnim analogijama počiva.
- Posts : 7163
Join date : 2020-03-05
Patke su poletele iz bazena, pretvorile se u bombardere, i 2 meseca kasnije preletele nad Srbijom i ubile Soprana koji se pretvorio u Grabana.
Morao bi da promeni dilera, ne valjaju mu te pečurke nikako.
Morao bi da promeni dilera, ne valjaju mu te pečurke nikako.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Vilmos Tehenészfiú wrote:Patke su poletele iz bazena, pretvorile se u bombardere, i 2 meseca kasnije preletele nad Srbijom i ubile Soprana koji se pretvorio u Grabana.
Morao bi da promeni dilera, ne valjaju mu te pečurke nikako.
Ali RODJENI SU ISTOG DANA!!!!
I imali su odnos prema patkama.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Лик ствари које ће доћи: Црњански и Берлин 1928. године
Muzička pratnja:
Muzička pratnja:
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Ovaj tekst je 1/1 apologija nacizma, mada slutim da to samom autoru nije baš najjasnije.
- Spoiler:
Црњански у Берлину
Током свог првог боравка у Немачкој, на месту аташеа за културу при посланству Краљевине СХС (1928–1829) Црњански је написао један путопис о вајмарском Берлину који је назвао Ирис Берлина. Тај путопис отвара његову Књигу о Немачкој која је штампана 1931. године код Геце Кона. Међутим, годину дана раније, дакле 1930, после чувене полемике са Српским књижевним гласником, Црњански код истог издавача објављује и путопис Љубав у Тоскани. Данас се много већа пажња поклања овој другој књизи путописа, а када се оне упоређују, критичари редовно дају предност Љубави у Тоскани.
Изгледа, заправо, да већина критичара уопште не зна шта да ради са Књигом о Немачкој, а посебно са поменутим текстом о Берлину. Примера ради, Радован Вучковић, човек који се са пуним правом сматра једним од најбољих стручњака за међуратну српску књижевност, пише како Црњанском није „пошло за руком да напише неоромантичарски путопис о светској метрополи [Берлину] о стецишту знања и достигнућа модерне цивилизације и жили куцавици европске политике на размеђи Истока и Запада”.
У реду. Знамо шта Ирис Берлина није.
А да ли нешто јесте?
Одговор је потврдан: јесте нешто и то нешто веома важно. Али да би се то нешто видело, морама да променимо начин на који гледамо Црњанског. Он није био само лиричар и поета, аутор Дневника о Чарнојевићу, Лирике Итаке, Суматре и Стражилова, односно Сеоба, већ исто тако и аналитичар који је умео да примети оно што други људи, његови савременици, нису могли да виде.
Дакле, шта је то важно видео Црњански у Берлину 1928. године?
Ево једне реченице са почетка путописа која даје одговор на то питање: „До рата та варош (...) припадала је војничкој Пруској. Сада она потпуно влада свом Немачком (...).”
Да је Црњански казао само то да се Берлин након Великог рата разликује од Берлина после Великог рата, то би била једна обична фраза. Свако је то могао да види, свако је то могао да напише. Међутим, у реченици коју сам цитирао, Црњански иде један корак даље. Он каже да се није променио само Берлин, већ да се променио однос између Берлина и државе. До Великог рата, Берлин је припадао Пруској. После рата, Немачка припада Берлину.
То је огромна разлика која сугерише да постоје два типа града. Предратни ћу назвати полисом и послератни Мегалополисом.Полис и Мегалополис
Полис је утемељен на хуманистичким вредностима: у његовом центру се налази човек и он је подређен држави, па зато Полис може да буде престоница за коју се гине. Као што се, рецимо, гинуло за одбрану Београда, 1915. године.
Мегалополис је антихуманистички настројен; у његовом центру се налази новац; он је надређен држави што значи да држава практично престаје да постоји: постоји Мегалополис и његово залеђе; за Мегалополис се не гине; Мегалополис убија.
Пошто се полис прелио у државу, грађане полиса обједињује заједничка прошлост, на којој се и базира национални идентитет. Стога се у полису налазе знаци колективног историјског памћења. Слика тог историјског памћења је централни трг полиса по коме шетају његови грађани, мешају се, разговарају, додирују, а све под сенком заједничке прошлости коју симболизује споменик. А материјализација нарације о подвигу појединца учињеног у корист народа, односно ближњих. Баш зато што постоји заједничка прошлост, полис одликује компактност.
Супротно томе, Мегалополис није утемељен у заједничкој прошлости, већ у надању у заједничку будућност од које се очекује једино економски просперитет. Зато су у његовом центру налазе небодери који одражавају моћ (интернационалног) капитала, који ствара мрежу мегалополиса, донекле надилазећи националне границе. (Црњански је добро приметио да послератни Берлин више личи на Њујорк него на Немачку). Мегалополису нису потребни ни споменици, ни држава нису потребни. Зато његово становништво није хомогено, већ, напротив хетерогено, будући да их све спаја само једна ствар: љубав према новцу. И та љубав је оно што треба да их учини покорним, онима који имају новац.
Хетерогеност Мегалополиса се одражава и на његову урбанистичку природу: док у полису постоји трг где се хомогено становништво меша и додирује, будући да и поред свих разлика имају неки заједнички именитељ, становништво Мегалополиса живи одвојено у својим квартовима, као у тамницама или тврђавама - што зависи од количине новца којим располажу.
Берлин 1928. у серији "Берлин Александерплац" Рајнера Вернера Фазбиндера (1980), екранизацији романа Алфреда Деблина из 1929.Жудња за будућношћу
Да ли је све ово Црњански знао или макар наслутио? Ја мислим да јесте. Ево шта каже о послератном Берлину: ,,Та метропола, што се много изменила, што не жуди за прошлошћу, већ за будућношћу, што подучава, заповеда, ломи, вара, трује и храни, сама по себи вреди да се упозна уздуж и унакрст, баш зато, јер је скроз модерна, са новим профилом, без оног бившег под шлемом." Јасна подела: предратни, пруски Берлин је био утемељен на прошлости; послератни Берлин, мегалополис у настанку, жуди за будућношћу.
Оно што ми се допада код Црњанског у овом путопису јесте консеквентност. Видели смо да је подвукао жудњу за будућношћу уместо заједничке прошлости, а потом извлачи консеквенце из тезе. Описујући послератни Берлин, Црњански пише: ,,Ради се и мисли на отплату, купује намештај, књиге, радио, куће, увек са калкулацијама непоколебивог поверења у своју банку, предузеће, фабрику, организацију, у Берлин, у Немачку." Најпре, да не буде забуне, сви курзиви припадају самом писцу. Црњански је знао шта треба да нагласи, знао је шта је важно: то је вера у будућност. А у Мегалополису постоји само једна будућност - економска. Само она и ниједна више.
Црњански наглашава да се купује на отплату, на кредит, што значи да се верује да ће будућност бити просперитетна и да ће кредити моћи отплатити. Од кога зависи таква будућност? Најпре од Банке, а тек на крају низа, од државе (Немачке). Тиме Црњански прецизно показује распоред центара моћи у Мегалополису: моћ полази од банке, а завршава се државом, која се налази на крају ланца моћи. (Читалац може да види како се преокренуо распоред центара моћи у односу на полис, где би држава била на првом месту, док би јој банка била подређена).
Дакле, тамо где је у полису трг и споменик који сугерише обједињавање његових становника, тамо се у Мегалополису изнад свега осталог издиже шума небодера у којима су канцеларије банака. А те банке, у небодерима који су постајали заштитни знак Берлина крајем двадесетих година, прошлог века, оријентисале су се према америчким банкама, што Црњански врло прецизно описује: ,,Но та иста варош [Берлин] дрхти, сагнувши шију, у јарам од американског злата. Постаје једна велика берза, на којој се мисли американским подацима, курсевима и интересима, скоро би се могло рећи: за величину и потребе УСА."
Доларска дипломатија
Црњански је ово могао да поткрпи и чињеницама. Рецимо, у књизи Чедомира Попова Од Версаја до Данцига, у одељку ,,Доларска дипломатија САД" описује се начин на који су САД користили своје финансијске потенцијале за остваривање политичких циљева. Попов спомиње велико позајмљивање и инвестирање америчког капитала у Немачкој: ,,У току двадесетих година Немачка је у САД направила 180 различитих зајмова у укупном износу од око 9,5 милијарди долара." Немачка је била главни прималац америчких кредита у Европи, а заједно с новцем, у земљу долази и култура.
И сада ту долазимо до места са кога чак ни Црњански, који све добро види, не може да види даље. То је загонетка титулара Берлина, титулара Мегалополиса. Црњански је добро уочио да држава припада Мегалополису, што значи да нестаје. Али, коме припада Мегалополис? Американцима, који дају кредите и новцем денационализују Немачку? Или пак припада некој скривеној Немачкој/Прусији која користи амерички новац да би што пре превладала последице пораза и тако се спремила за реванш другим средствима.
Берлин 1931. у филму "Кабаре" Боба Фоса (1972)
Црњански не зна тачан одговор, али је довољно поштен да ту своју несигурност предочи читаоцу:
,,Американизација Немачке и Берлина, главни је утисак, што га странац може имати, у свом лутању до подне, по радничким предграђима, фабрикама Сименсовим, по доковима берлинских пристаништа - над статистикама немачке металургије, законима о послодавцима, банкама, итд. (Један у ствари револуционаран напор Немачке, диктиран од Берлина, Пруса, прво са намером, ликвидирања рата, затим спасавања економског и социјалног, па затим можда новог империјализма - у другом облику, а не у ратничком?)"
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 50032
Join date : 2017-11-16
Bitka za ono najcrnjansko u Vucicu
- Posts : 50032
Join date : 2017-11-16
Mislim, vaistinu fašizam
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Mór Thököly wrote:Bitka za ono najcrnjansko u Vucicu
Upravo tako. Ovaj nakalemljeni kraj o Kini je pohvala vucicizmu. Mada i onaj deo o dubokoj Nemackoj koja se sprema za nastavak imperijalizma drugim sredstvima ide u slicnom smeru.
Crnjanski je svakako smatrao da polis treba odbraniti, ali nije smatrao da se odbrana od nadirućeg Megalopolisa može izvesti ograđivanjem, samoizolacijom ili upornim odbijanjem da se prizna da Megalopolis jeste i da postoji. On je želeo da spasi polis tako što će ga nakalemiti na Megalopolis, odnosno na duh vremena u nastajanju. Njemu je mogla biti bliska ona poznata maksima: promenimo se da bismo ostali isti. Zato kod Crnjanskog frenetična otvorenost za novo – recimo, za film, za avijatiku – nije posledica želje da samog sebe promeni, već suprotno, posledica želje da se stekne moć kako bi ostao isti u vremenu u kome se slabi menjaju.
Ako bismo tražili primer neke sistemski vođenje politike koja se rukovodi takvim ciljem, morali bismo da se okrenemo Dalekom istoku: donekle Japanu, ali pre svega Kini. Moja dosadašnja iskustva sa Kinom, bilo neposredna, bilo posredna, navela su me da pomislim da je takav odnos prema Megalopolisu osnova kineske politike: preuzeti od Megalopolisa sve što daje moć, distancirati se od svega što tu moć oduzima. To je Kina, danas. Evo samo jednog primera: da bi država bila jaka, banke moraju da postoje i da budu jake. Ali država mora da kontroliše banke, kako banke ne bi kontrolisale državu. Zato je kineski bankarski sistem većinom u državnom vlasništvu.
Svakome ko bar ovlašno poznaje kinesku istoriju biće jasno zašto je to tako. Upravo zato što nije bila na visini duha vremena, pre svega u ravni tehnologije, Kina je izgubila dva opijumska rata od Britanije polovinom 19. veka. Posledice su bile katastrofalne: Kina je de facto postala kolonija. Period koji počinje porazom u Drugom opijumskom ratu, a završava osnivanjem Narodne Republike Kine, oni danas nazivaju vekom poniženja, odnosno vekom sramote. Vrlo transparentno. I baš zato što im je jasno šta se dogodilo tada, Kinezi danas žele da budu u saglasnosti sa svetskim duhom. U protivnom, dočekaće ih još jedan takav vek.Kineska porodica sa zastavicom Kine u Pekingu (Foto: Reuters/Kim Kyung Hoon)
Crnjanski je prevodio, doduše ne sa originala, japansku i kitajsku poeziju. Rezultat su knjige Antologija kineske lirike (1923) i Pesme starog Japana (1928). Dakle, kao i većina ondašnjih intelektualaca, Crnjanski nije bio evropocentričan. Slučajno ili ne, njegovo razumevanje vajmarskog Berlina odražava logiku Dalekog istoka: modernizuj se da bi stekao moć da ostaneš isti. Nema izolacije, ali nema ni očaranosti novim vremenima. Nema inferiornosti, ukratko. Postoji samo neka unutrašnja snaga, koja Crnjanskog brani od tog osećanja.
I to je Crnjanski, u svom najboljem izdanju: njegova književnost je, između ostalog, imala i tu moć da osvetli i dočara duh vremena u kome nastaje.
Roman o Megalopolisu
Ja smatram da književnost to treba i da čini: da osvetljava svet u kome živimo. Kada sam se posle romana Veliki juriš, koji je objavljen 2018. godine, počeo da razmišljam o novom romanu, vrlo brzo mi je postalo jasno da to mora da bude roman o Megalopolisu. A to znači o vajmarskom Berlinu iz 1928. godine.
Isto tako sam shvatio da to mora da bude i roman o Crnjanskom, upravo zato što je njegov odnos prema Megalopolisu bio superioran u odnosu na sve druge. Nažalost, Kraljevina SHS a onda i Kraljevina Jugoslavija nisu bili na nivou Crnjanskog, što je razumljivo: ne postoje genijalni narodi, već samo genijalni pojedinci.
Zato sam i napisao roman koji se zove Omama: želeo sam da kroz priču o jednom geniju poput Crnjanskog, sugerišem kakav treba da bude naš odnos prema Megalopolisu danas.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Inace, politika na stranu, sve je naptosto jezivo lupetanje. Ovako pise covek koji predaje knjizevnost? Pa lol.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Najjace su humanisticke vrednosti polisa u cijem se sredistu nalazi covek...podredjen drzavi!
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 7704
Join date : 2019-06-06
polis je podredjen drzavi u toj recenici, ne covek.
- Posts : 6144
Join date : 2019-11-04
Velika Kina i u njoj Velika Srbija.
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Revans drugim sredstvima, kao sto su se Nemci za poraz u WWI revansirali drugim... oh, wait.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 1040
Join date : 2015-01-26
- Posts : 40076
Join date : 2012-02-12
Location : имам пуну полицу књига, која ми је главна?
Сад Базда да напише Обаму па да смислимо шта ћемо даље. Можда "Обема"?
_____
I drove a škodilak before it was cool.
Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Okama, roman o cetniku-logicaru.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 40076
Join date : 2012-02-12
Location : имам пуну полицу књига, која ми је главна?
Erős Pista wrote:Okama, roman o cetniku-logicaru.
То! Падало ми нешто слично на ум, ал' неће формулација да ми дође, муза се наручкала и спава сном мртвијем.
_____
I drove a škodilak before it was cool.
Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
- Posts : 50032
Join date : 2017-11-16
Erős Pista wrote:Okama, roman o cetniku-logicaru.
- Posts : 50032
Join date : 2017-11-16
I njoj veliki VucicDel Cap wrote:Velika Kina i u njoj Velika Srbija.
- Posts : 6144
Join date : 2019-11-04
a nad njom...
- Guest
Erős Pista wrote:Okama, roman o cetniku-logicaru.
Počinje parafrazom Vitgenštajna. "Svet je sve što je slučaj Krcun"...
|
|
|