Ravnogorislav na RTS

Dok atmosfera stripa podseća na kultni triler „Sedam" Dejvida Finčera, film je kudikamo više nalik na Šumaherove „Betmene" iz devedesetih, jedino što u njima - nema Betmena. U stripu je država prikazana kao dubinski korumpirana i na rubu propasti, nalik na fiktivni Gotam Siti iz Gvozdenog doba stripa, dok je u filmu država, pre svega kroz prikaz policije, prikazana kao spasilac građana od samouništenja, „dobri Levijatan".
Istovremeno, strip ni najmanje ne štedi ni rusku opoziciju, koja je prikazana kao tupava, povodljiva, amoralna i politički destruktivna, dok u filmu mase koje glavni negativac izvodi na ulice nisu politizovane, već predstavljaju (na ruskoj političkoj sceni inače krajnje netipičnu) eksploziju socijalnog gneva nalik na scene iz „Džokera" Toda Filipsa. Izuzetak je kratka autoironična scena, u kojoj lokalni kriminalci i navijači pod zastavama „Zenita" izlaze na ulice da „brane svoj kraj" u trenutku kada je policija još uvek potpuno zatečena nasiljem, što je suptilno ukazivanje na snažne veze organa bezbednosti u Rusiji (i drugim konzervativnim zemljama) sa navijačkim grupama.

Тог јуна 2018. Павел ми је обећао да ће ме одвести на посебно место. Рекао ми je: „Пази, у 'Мајаку' и даље живи Лењинград у Петрограду". Улазимо у биртију. Скица у мојој глави осликана Павеловим обећањем добија пуну резолуцију. Једини доказ да се налазимо у 2018. а не у 1988. је слика Путина на зиду. Владимир Владимирович држи подигнуту чашицу вотке. Конобарица нам каже да Путинову слику држе за случај да ако неко дође сам, да не мора сам и да пије, јер може да пије са председником.

У друштву смо Павел, Нида и ја. Радознала конобарица посребљених зуба нас запиткује. Жели да зна ко смо. Када је чула да сам из Србије, ускликнула је: „Вучић!" Остало ми је само да се насмејем. Рекла ми је да наш председник био једини страни шеф државе на обележавању Дана победе 9. маја и да ће због тога да обрне туру. Нида је замотана девојка из Пакистана, никада није пробала алкохол, а с обзиром да је доза у „Мајаку" 100 грама по глави, Павел и ја смо се суочили са 300 грама чистог отрова.

Присећао сам се свега овога предходних недеља, јер сам мислио о онима који стварају и преносе приче, и о некоме ко је био у много мојих животних прича. Мислио сам о значају приче и њеног понављања. За Хајдегера рађање Бића није биолошки догађај, већ тренутак када се Биће обавија наслеђем. Биће постаје живо кроз оживљавање прошлости. Тај непрекидни феномен Хајдегер је назвао Wiederholung (Понављање).

„Понекад сећање чини води причи, што га чини вечним. За то приче служе. Приче су ту за спајање прошлости и будућности. Приче су за оне касне сате ноћу када не можеш да се сетиш како си дошао одакле си био до где си сада. Приче су за вечност, када сећање нестане, када нема чега да се сећаш осим приче".

Erős Pista wrote:
(I Hajdegeru!)

Приче су ту за спајање прошлости и будућности. Приче су за оне касне сате ноћу када не можеш да се сетиш како си дошао одакле си био до где си сада. Приче су за вечност, када сећање нестане, када нема чега да се сећаш осим приче.

Erős Pista wrote:Bokte, kakav tekst.

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3202/politika/4561512/nemacka-izmedju-merkelizma-i-eko-socijalizma.html

beatakeshi wrote:Samo sam bacio (Paće stop) pogled. Bazdulj u studiju sa šeširom na glavi, malo zabačenim na teme. Priča se o Tomi valjda, pošto je tu i Bjela.

beatakeshi wrote:Samo sam bacio (Paće stop) pogled

fikret selimbašić wrote:

beatakeshi wrote:Samo sam bacio (Paće stop) pogled. Bazdulj u studiju sa šeširom na glavi, malo zabačenim na teme. Priča se o Tomi valjda, pošto je tu i Bjela.

Bard.