Milos Francuz i Novi DSS

Razumem da se salis, ali nije to bila principijelnost, nego bas neki legalizam. Principi su apstraktni i trpe prilagodjavanje  u praksi, mogu se tumaciti kontekstualno. Legalizam ne trpi. Ako se zivot ne uklapa u pravila, tim gore po zivot

William Murderface wrote:Da, ali nije samo to u pitanju. To je bukvalno bila politika bez ikakve vizije, bez buducnosti. Bitno je samo da se ne predju neke samozadate crvene linije, sve ostalo je nebitno.

Jer ako se one predju onda vise nista ne postoji, sve se srusilo, nista vise nije bitno. To nije politika, to su simptomi.

Hocu reci, ako je vodeci princip nacionalni suverenitet, onda se moze smisleno raspravljati o tome sta ce ojacati suverenitet u datoj situaciji. Ali ako je suverenitet=Kosovo je Srbija, onda rasprave nema, prilagodjavanja nema. Fanatizam

Kinder Lad wrote:

William Murderface wrote:Da, ali nije samo to u pitanju. To je bukvalno bila politika bez ikakve vizije, bez buducnosti. Bitno je samo da se ne predju neke samozadate crvene linije, sve ostalo je nebitno.

Jer ako se one predju onda vise nista ne postoji, sve se srusilo, nista vise nije bitno. To nije politika, to su simptomi.

Da, upravo.

U pravu je Viljem. 

"Nekorpolitka" se poteže od strane srpskih i bošnjačkih nacionalista, pa čak i Ćirjaković ima tekst "Nekropolitika kao sudbina". Kad se izgugla, ta "nekropolitika" je jedan (Паће?) buzzword,  reč u klasi apstraktnih neologizama sa negativnom konotacijom.

To može biti bilo šta, i doslovno jeste koještarija od reči koja služi da iskaže erudiciju autora.

Ali otkuda u Vučića taj rečnik "politika smrti i života"? 

Ko zna šta za Vučića označava "politika smrti", valjda vreme DSS-a i "žutih"? 
NC jasno imenuje Slobinu politiku, to nije ostrašćenost zadrtog političkog oponenta (ili možda jeste?), ali imamo taj termin u liberalnim krugovima odranije, "politika smrti", "nekropolitika".

Ja se ne secam da je u Srbiji iko osim Cirjakovica koristio taj pojam u javnom diskursu.

Vucic se obracunava sa navodno bivsim sobom, pritom se obracajuci medju gradjanima siroko rasprostranjenom sentimentu - dosta vise jebenog Kosova, hleba, hleba gospodaru, ne videsmo davno hleba. To sto dok to govori iatovremeno istim tim gradjanima uzima hleb, vec je drugi par rukava.

Utvara wrote:U pravu je Viljem. 

"Nekorpolitka" se poteže od strane srpskih i bošnjačkih nacionalista, pa čak i Ćirjaković ima tekst "Nekropolitika kao sudbina". Kad se izgugla, ta "nekropolitika" je jedan (Паће?) buzzword,  reč u klasi apstraktnih neologizama sa negativnom konotacijom.

To može biti bilo šta, i doslovno jeste koještarija od reči koja služi da iskaže erudiciju autora.

Ali otkuda u Vučića taj rečnik "politika smrti i života"? 

Ko zna šta za Vučića označava "politika smrti", valjda vreme DSS-a i "žutih"? 
NC jasno imenuje Slobinu politiku, to nije ostrašćenost zadrtog političkog oponenta (ili možda jeste?), ali imamo taj termin u liberalnim krugovima odranije, "politika smrti", "nekropolitika".

nekropolitika svakako nije buzzword nego je cirjakovic losa papiga koja je se slobodno posluzila terminom i u svom maniru mu ucitala potpuno novo znacenje tipa 'trgovina mrtvima', u kontekstu koriscenja mrtvih kao sredstvom politicke ucene, odn. zalogom nekog prava. da je prisustvovao siminim heklovanjima prostesta protiv diktature sa onim new and improvred memorijalnom poginulih srba ispred skupstine verovatno bi rekao da je to primer nekropolitike

inace ahile mbembe je uveo termin u postkolonijanu teoriju 2003 pisuci o izraelkom rezimu u palestini i aparthejdu u JAR.

https://www2.warwick.ac.uk/fac/arts/english/currentstudents/pg/masters/modules/postcol_theory/mbembe_22necropolitics22.pdf

Anonymous wrote:jel ti ne vidis da Vucic i Nou Kantri pisu isto?

Utvara wrote:Možda NC piše Vučiću govore? Šala :-)

No, kako god ovi su pasusi isti. To je jako simptomatično jer iako se ne odnose na iste stvari zaista dele isti sentiment. Dolaze iz iste potrebe.

Курац је исто. 'Tis in the eye of the beholder - т.ј. "исто" може да буде само у једном злонамерном читању. И то детиње злонамерном.

koliko se sećam, godine 2001-2003 obeležilo je flagrantno ignorisanje postulata pravne države, potpuni voluntarizam u privredi, medijima, a sve pod parolom "Srbiji se žuri". nosioci tih radova bili su ljudi koji su danas Vučićevi izvršioci. tu postoji jedan kontinuitet na koji nije lako zažmuriti samo zato što je taj deo istorije naglo prekinut i ne možemo znati da li bi se taj režim strmoglavio u ovakvu korupciju i tranziciono divljaštvo, ili bi došlo do veće stabilnosti institucija.
ono što znamo je da je režim bio na putu da postane pravi tranzicioni sistem obeležen apsolutnom korupcijom i nedostatkom volje za izgradnjom zakonskog okvira koji će trajati duže od mandata jedne vlade, a dobre strane tog režima su bazično iste kao i dobre strane ovog režima: ne traga se za novim ratnim sukobima, monetarna stabilnost je neosporna, i to je otprilike to.

odavno me ne dotiče Đinđićev kult.

Kult na stranu, ne bih bas da poredim Djindjica i Vucica

Ja poredim prirodu ta dva sistema, retoriku ta dva sistema, ne ulazim u ličnosti ta dva čoveka već u ishodišta njihovih politika.

Mi se kao nešto zgražavamo nad surovošću raznih Vulina itd. Pazi ti ovaj dijalog izmešu Miše Brkića i Božidara Đelića 2001. godine, u praskozorje pljačkaške privatizacije:

Kod većine ljudi još nema te pozitivne agresivnosti da se vlastita sudbina uzme u svoje ruke. Niko se ne pita "šta sam ja uradio za sebe da mi bude bolje", nego se svi pitaju "šta je država uradila da meni bude bolje". Mogu li se ti ljudi ohrabriti da "skoče u reku iako ne znaju da plivaju"?

Jeste, Tito je još tu među nama.

to je samo jedan nivo gledanja na stvari

Милошевић је политику убијао онако како то раде диктатори, сводећи читав процес на свој каприц и "комбинацију". Потрефило му се да то ради у једном јако бурном историјском периоду, па су последице испале утолико трагичније. Код ДСС-а је ствар више системске природе: они крећу од демократских начела а завршавају у догми. При томе су заиста успели да убију једино сами себе, без обзира што су озбиљно штеточинили неколико година по држави, и што су јој окачили Устав попут камена о врату. Право исходиште ДСС-а је једна увређеност заувек, дакле Коштуница.

Што се Вучића тиче, ту се већ ради о замени политике привидом и једним поприлично рандом карневалом, књигом булажњења и заборава. Морам да признам да поприлично боли када те доводе у везу са конструкцијама следећег типа:

Mi smo ta generacija koja je shvatila da ne postoji problem, već da moramo da pronađemo rešenje

Да фак? Наравно, типични Вучић, он би да нуди решења, многа и шарена, за проблем чије постојање истовремено негира. Ријалити шоу, таблоид, опште замлаћивање док се довршава пљачка столећа. Ако се икада и заврши. Из перспективе дубоког ДСС-овог хлада, смрт је, могуће је, боља.

Kinder Lad wrote:to je samo jedan nivo gledanja na stvari

Slab sam u sintezama. Ovaj razgovor koincidira sa mojim prekopavanjem arhiva Vremena od 2000-2002, nešto sam tražio i naleteo na primere brutalnosti kojih se ni Vučić ne bi postideo. Primer je ovo tretiranje radnika kao lenjih parazita. Da Vučić ovo kaže, sve bi pucalo na fejsbuku od osuda. I to sa dobrim razlogom: 18.000 ljudi, pa to je još 50.000 nezaposlenih žena, sitne dece, to je razlika između živog i mrtvog grada, ali ne, Srbiji se žuri, daj da lupimo neke odokativne cifre, pripretimo sindikatima i vozi. Stvarali su atmosferu za ovo danas, stvarali su duhovnu klimu za to. I stvorili su je.

I hajde da vidimo gde je tu Zastava. Njih 18.000 htelo bi da radi u proizvodnji automobila, što znači da bi trebalo proizvesti 1,8 miliona automobila godišnje. Ko će to da kupi, sa kojom tehnologijom? Rekao sam ministru Vlahoviću kada je došao i pitao šta da radimo – ili će u Zastavi prihvatiti koncept vlade, ili će biti svi deoničari. Znači, fabrika postaje vlasništvo 18 hiljada ljudi, svako će dobiti svoje deonice i neka rade s tim šta hoće. Neka ih prodaju, neka naprave Rols-Rojs, ali neka ne dolaze pred vladu. Oni će za nas biti privatna firma čiji vlasnici mogu da rade šta žele. Ali nećemo se vraćati u virtuelnu realnost Titovog i Miloševićevog sistema, da uzimamo kredite i gomilamo dugove za naredne generacije. A radnicima dajemo plate da sede i čitaju novine ili okopavaju svoje baštice. To ne može. To vreme je prošlo.

No Country wrote:

Што се Вучића тиче, ту се већ ради о замени политике привидом и једним поприлично рандом карневалом, књигом булажњења и заборава. :

to je ishodište svake politike koja se odrekla ideologije i svela upravljanje na kratkoročni krizni menadžment. ponoviću da ne možemo znati da li bi bilo isto ovako da je Đinđićev režim preživeo, ali kadrovi koje je okupio oko sebe obećavali su baš to.

Ма само терај, Васо, све си добро написао!

ja hteo da razgovaramo, ali ako nećeš, ima ko će

Đinđićev voluntarizam je nesporan, čak je u izvesnom smislu bio i self-professed, ali se na njega mora gledati u kontekstu - kako, osim voluntaristički, možeš graditi institucije u državi koja je temeljno razorena i sa državnim aparatom koji je izgradio stari režim? Ja se u dobroj meri slažem sa Molnarovom kritikom Đinđićevoh šmitovskog voluntarizma, ali ta kritika jeste prilično idealistička.

Moj problem sa Đinđićem je u velikoj meri ideološki, ali nije najjasnije da je tu uopšte bilo prostora za ideološke manevre.  Još nešto, neću se umoriti od ponavljanja da 2017. nije isto što i 2002., tako da kad Vučić radi (ili misli da radi) isto što i Đinđić 2002., to ne znači je da to zaista isto, kao i što Pjer Menarov Don Kihot, nije isti kao i oaj Servantesov, iako ga autor doslovno prepisuje. Đinđićeva računica 2002. se i te kako može kritikovati, ali 2002. ona nije bila bez smisla - on je hvatao ideološki  talas koji je tada bio u naletu. Verovati da će Srbija ući u EU u roku od 5-7 godina, tada nije bilo blesavo, kao ni cost-benefit analiza koja se išla u korist ulasku u EU. Takođe nije bilo blesavo (iako je svakako vrlo otvoreno za kritiku) verovati da ima vajde od neolib reformi. 2017, stvar je puno, puno drugačija.

Photino Bird wrote:

Kinder Lad wrote:to je samo jedan nivo gledanja na stvari

Slab sam u sintezama. Ovaj razgovor koincidira sa mojim prekopavanjem arhiva Vremena od 2000-2002, nešto sam tražio i naleteo na primere brutalnosti kojih se ni Vučić ne bi postideo. Primer je ovo tretiranje radnika kao lenjih parazita. Da Vučić ovo kaže, sve bi pucalo na fejsbuku od osuda. I to sa dobrim razlogom: 18.000 ljudi, pa to je još 50.000 nezaposlenih žena, sitne dece, to je razlika između živog i mrtvog grada, ali ne, Srbiji se žuri, daj da lupimo neke odokativne cifre, pripretimo sindikatima i vozi. Stvarali su atmosferu za ovo danas, stvarali su duhovnu klimu za to. I stvorili su je.

ja uporno ponavljam da su ceo sistem stvorili eksperti ds i g17, radikali da su dosli 5. oktobra ne bi ni blizu tako dobro uspostavili sprovodjenje tranzicije u svim aspektima, od prelaska na novu privredu, do betoniranja partokratije gore od kpj. sad su samo dosli na gotovo i divljacki koriste sve vaspostavljene poluge.

Ma ne, po mom misljenju ne moze ovako, ovo je segmentiran razgovor, prosto to je samo jedan deo politike. Druga je stvar sto je na pocetku 21. veka u Evropi taj nacin funkcionisanja privrede stvarno nemoguc. Mislim, imao je Djindjic izjava kojima je i mene iznervirao i ticao me se licno (ili moje familije), ali Djindjicev rezim nije bio ovakav, kritike su pljustale na sve strane i na kraju bi ako napravi previse takvih mera prosto pao s vlasti. Ali, naravno, cak ni to nije sve, jednostavno razlika je previse.

William Murderface wrote:Đinđićev voluntarizam je nesporan, čak je u izvesnom smislu bio i self-professed, ali se na njega mora gledati u kontekstu - kako, osim voluntaristički, možeš graditi institucije u državi koja je temeljno razorena i sa državnim aparatom koji je izgradio stari režim? Ja se u dobroj meri slažem sa Molnarovom kritikom Đinđićevoh šmitovskog voluntarizma, ali ta kritika jeste prilično idealistička.

Moj problem sa Đinđićem je u velikoj meri ideološki, ali nije najjasnije da je tu uopšte bilo prostora za ideološke manevre.  Još nešto, neću se umoriti od ponavljanja da 2017. nije isto što i 2002., tako da kad Vučić radi (ili misli da radi) isto što i Đinđić 2002., to ne znači je da to zaista isto, kao i što Pjer Menarov Don Kihot, nije isti kao i oaj Servantesov, iako ga autor doslovno prepisuje. Đinđićeva računica 2002. se i te kako može kritikovati, ali 2002. ona nije bila bez smisla - on je hvatao ideološki  talas koji je tada bio u naletu. Verovati da će Srbija ući u EU u roku od 5-7 godina, tada nije bilo blesavo, kao ni cost-benefit analiza koja se išla u korist ulasku u EU. Takođe nije bilo blesavo (iako je svakako vrlo otvoreno za kritiku) verovati da ima vajde od neolib reformi. 2017, stvar je puno, puno drugačija.

Uglavnom se slažem sa dijagnozom. No, mislim da je za promišljanje bilo kakve nove politike potrebno sagledati ceo ovaj period sa šireg ideološkog stanovišta i oceniti ga u skladu sa njime: dakle više nikada nikakve priče o radnicima kao balastu države, nikakve priče o prosvećenoj eliti koja vodi narod u svetlu budućnost ne hajući za pravila i zakonske Gordijeve čvorove. To se sve pokazalo pogrešno, u svim pojedinostima, sve je to donelo trajno siromaštvo ogromnom broju ljudi, iako je i tada bilo upozorenja da ta vrsta neoliberalne žurbe neće doneti ništa dobro. Ponoviću da o motivima Đinđića iz tog vremena ne znam ništa. O motivima ološa koji je okupio oko sebe ne vredi ni govoriti, njih sada vidimo sasvim jasno, ali čak je i to irelevantno.

Ono u čemu se slažem sa Vasom je da je Đinđić zaista promovisao figuru političara-menadžera, koja je radila dok je radila, ali je na kraju krajeva satrla upravo njegovu sopstvenu stranku, praveći od nje ideološki bućkuriš sastavljen od "menadžera" koji kad su na vlasti ponešto mogu i da urade, ali jednostavno nisu sposobni da naprave politički pokret koji će iz duboke opozicije osvojiti vlast. Mada, to je bila sudbina i drugih socdem partija diljem Evrope i SAD, pa su na kraju morale da uđu stare kajle poput Korbina i Bernija da ih uče kako se pravi pokret i ruši ideološka hegemonija. Kod nas takvih igrača prosto nema i tu smo gde smo.

što se mene tiče ovo je tačka oko koje nema spora i prolaz ka višem nivou diskusije, u većoj meri po Kinder Ladovom ukusu

Photino Bird wrote:

William Murderface wrote:Đinđićev voluntarizam je nesporan, čak je u izvesnom smislu bio i self-professed, ali se na njega mora gledati u kontekstu - kako, osim voluntaristički, možeš graditi institucije u državi koja je temeljno razorena i sa državnim aparatom koji je izgradio stari režim? Ja se u dobroj meri slažem sa Molnarovom kritikom Đinđićevoh šmitovskog voluntarizma, ali ta kritika jeste prilično idealistička.

Moj problem sa Đinđićem je u velikoj meri ideološki, ali nije najjasnije da je tu uopšte bilo prostora za ideološke manevre.  Još nešto, neću se umoriti od ponavljanja da 2017. nije isto što i 2002., tako da kad Vučić radi (ili misli da radi) isto što i Đinđić 2002., to ne znači je da to zaista isto, kao i što Pjer Menarov Don Kihot, nije isti kao i oaj Servantesov, iako ga autor doslovno prepisuje. Đinđićeva računica 2002. se i te kako može kritikovati, ali 2002. ona nije bila bez smisla - on je hvatao ideološki  talas koji je tada bio u naletu. Verovati da će Srbija ući u EU u roku od 5-7 godina, tada nije bilo blesavo, kao ni cost-benefit analiza koja se išla u korist ulasku u EU. Takođe nije bilo blesavo (iako je svakako vrlo otvoreno za kritiku) verovati da ima vajde od neolib reformi. 2017, stvar je puno, puno drugačija.

Uglavnom se slažem sa dijagnozom. No, mislim da je za promišljanje bilo kakve nove politike potrebno sagledati ceo ovaj period sa šireg ideološkog stanovišta i oceniti ga u skladu sa njime: dakle više nikada nikakve priče o radnicima kao balastu države, nikakve priče o prosvećenoj eliti koja vodi narod u svetlu budućnost ne hajući za pravila i zakonske Gordijeve čvorove. To se sve pokazalo pogrešno, u svim pojedinostima, sve je to donelo trajno siromaštvo ogromnom broju ljudi, iako je i tada bilo upozorenja da ta vrsta neoliberalne žurbe neće doneti ništa dobro. Ponoviću da o motivima Đinđića iz tog vremena ne znam ništa. O motivima ološa koji je okupio oko sebe ne vredi ni govoriti, njih sada vidimo sasvim jasno, ali čak je i to irelevantno.

S tim se apsolutno slažem. Zapravo su te mere na duge staze prepustile masovnu politiku nacionalistima i ostacima starog režima, i evo nas sad.

Ali ja sad moram da idem od foruma