Ekologija

Mr.Pink wrote:a sto jebeno ne ode trampu, kao onomad? cemu ta hodocasca po nekim vukojebinama, I promocija, pazi sad, vozova I brodova kao sredstava masovnog transporta? sta fali avionima? em su jeftinoca I dostupni em gospocki


btw, meni neko da da 5 minuta sa trampom, ja bih ocas posla resio sve probleme ove planete

Nije stvar u Greti (neću ja da je kritikujem, ima vas sasvim dovoljno) nego u dubini nihilizma koja je otkrivena u reakcijama na nju. Greta je katalizator za nešto jako bitno - za ideološko utvrđivanje pozicija za i protiv teze da je ljudsko delovanje dovelo do narušavanja ekološkog balansa i da gs samo ljudsko delovanje može vratiti. Pošto se čini da preovlađuju ovi skidači katalizatora u inat Greti, poprilično je jasno kakav će biti ishod aktuelne klimatske drame. Skontaće i skidači, samo će biti kasno.

da ljudi mogu da teraformiraju zemlju, oni bi to radili na marsu

sto se tice vozova...tokom recesije 1929, usled velike bedare koja je zavladala sad-om, sasvim je bilo uobicajeno da sirotinja na divlje uskace u vozove teratne I prelazi 1000 milja I km radi posla na nekoj jebenoj farmi

cak je I onaj milijarder hunt to radio

snimljeno je toliko scena

I sad opet da se ta praksa normalizuje preko deteta? mars u picku materinu

ja sto vise gledam gretu, to sam vise uveren da mi zapravo ni ne cekamo drugi krug recesije, nego da i dalje zivimo onu iz 2008.

I da samo gledamo kapital kako se batrga u pokusaju da spreci katastrofu. a kapital u fazonu pojeo veliku britaniju da bi se konzervirao

mislim, gle kurca, najveci % u tesli drzi gm

Mr.Pink wrote:sto se tice vozova...tokom recesije 1929, usled velike bedare koja je zavladala sad-om, sasvim je bilo uobicajeno da sirotinja na divlje uskace u vozove teratne I prelazi 1000 milja I km radi posla na nekoj jebenoj farmi

to je ovaj muvi iz djetinjstva

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/foto-mracni-srpski-mordor-sablasne-fotografije-uzica-snimljene-sa-okolnih-brda/ymxr62r

meni je bezveze kritika grete

čak i da nije u pravu, a jeste, bori se za pravu stvar

što reče Đelo 

We've Got a Bigger Problem Now od toga što je ona iz prvog sveta


planeta ide u 3pm i svaki glas koji se digne protiv toga - pozdravljam

Mr. Moonlight wrote:
planeta ide u 3pm i svaki glas koji se digne protiv toga - pozdravljam

Ево га аутошовиниста. Шае, мора по амерички, 15:00 ти не ваља?

meni izaziva u najmanju ruku nepoverenje svako ko se slika sa obamom i trudoom. sta da radim. 

a bas me briga za celu tu stvar, ne vidim zasto bih pola minuta potrosio na to kad znam da od toga nema nista i da je potrebna politicka odluka a ne da se trudimo da manje trosimo plasticne kese i manje putujemo, stagod.

Потребна је повелика политичка одлука да се означе најкрупнији кривци, који су увек изузети са списка: војске, безвезни транспорт робе, производња за бацање, и сто других прилика кад се коље во за кило меса.

Чак и тај цивилни авиопревоз, за који курац су избацивали пропелерце са краћих линија? Лепо ми рече пилот да млазњак на истој релацији троши бар трипут више, ал' јок, замениће. И ту није крив ни Миле ни Џо Кју Сикспек, то је одлука на нивоу корпорације, или целе гране.

Turboprop manje troši i dobar je za kraće relacije, ali ako imaš kompaniju A koja na toj liniji ima turboprop, a kompanija B ima mlaznjak, putnici će se u najvećem broju opredeliti za daleko udobniji mlaznjak koji leti na većoj visini i u mirnijem pojasu vazduha. Šta se dešava - i kompanija A kupuje Airbus A320 ili Boeing 747-800 i izbacuje bučnog propelerca.

Ово је од Дисија до Њуце, сат ипо једним сат ипо другим, јер колико је млазњак бржи на равном, толико му треба да достигне ту висину, тако да изађе исти андрак за трипут више горива. Објашњавао ми пилот док смо се смрзавали напољу, он уватио пуш паузу после лета, ја чекао било какав превоз јер јебига мали аеродром у богатом крају, Беле равни, сваког је чекао превоз, вама осталима 1 бус на сат. Да сам знао куда и био сигуран да не бих био апшен за то, могао сам пешке, вероватно бих брже стигао. (Добро, не бих, има 10 км )

Али да, та логика да сви терају разне трке у наоружању/опреми/техници/триковима да би испредњачили испред конкуренције тера све у веће трошкове, ствари коштају без везе много јер трошак те трке мора неко да плати. А на крају круга сви су опет на истом, јер штос који је првом повећао продају је можда држао два месеца а онда су кренули са тим и други и сви су имали трошка, и сви морају да имају то јер сви имају то, а то можда и не служи ничему.

Vaclav Smil: ‘Growth must end. Our economist friends don’t seem to realise that’

You debunk overly rosy projections by techno-optimists, who say we can solve all our problems with smarter computers, and economists, who promise endless capitalist growth. In many countries, the downside of material growth now seems greater than the upside, which leads to what you call “anthropogenic insults to ecosystems”. Is that a fair summary?
Yes, I think so. Without a biosphere in a good shape, there is no life on the planet. It’s very simple. That’s all you need to know. The economists will tell you we can decouple growth from material consumption, but that is total nonsense. The options are quite clear from the historical evidence. If you don’t manage decline, then you succumb to it and you are gone. The best hope is that you find some way to manage it. We are in a better position to do that now than we were 50 or 100 years ago, because our knowledge is much vaster. If we sit down, we can come up with something. It won’t be painless, but we can come up with ways to minimise that pain.

People from Copenhagen would no longer be able to fly to Singapore for a three-day visit, but so what? Not much is going to happen to their lives. People don’t realise how much slack in the system we have

mitpress.mit.edu/books/growth


Ako neko hoće knjigu nek šibne PM. Ima je kod kolportera.

opet ovo veliko TM, škk

pa pogledajte kada ljudi npr avanzuju pa se doseljavaju iz manjeg u vece mesto tj u  ns-bg u septickoj jami, odusevljenje mikroprostorom koji ubija, bez trunke zelenila, sa aero, svetlosnim, bucnim zagadjenjem, ljude to odusevljava. i say, let them die. doduse tu ne racunam vukojebine poput bora, aleksinca, valjeva, odatle jos dolaze mozda i na bolje.

DB izjavio kako je Greta ipak putovala prvom klasom

Pinke, jel se ona picerija o kojoj si govorio zove Spaccanapoli? Hvali je narod

da

AZ-5 wrote:bucnim zagadjenjem

Buka je povezana sa višim krvnim pritiskom, srčanim bolestima, tinitusom i slabim snom.

In 2011 the World Health Organization (WHO) released a report titled ‘Burden of disease from environmental noise’. This study collated data from various large-scale epidemiological studies of environmental noise in Western Europe, collected over a 10-year period.

The studies analysed environmental noise from planes, trains and vehicles, as well as other city sources, and then looked at links to health conditions such as cardiovascular disease, sleep disturbance, tinnitus, cognitive impairment in children, and annoyance. The WHO team used the information to calculate the disability-adjusted life-years or DALYs—basically the healthy years of life―lost to ‘unwanted’ human-induced dissonance. Their results might surprise you.

They found that at least one million healthy years of life are lost each year in Europe alone due to noise pollution (and this figure does not include noise from industrial workplaces). The authors concluded that ‘there is overwhelming evidence that exposure to environmental noise has adverse effects on the health of the population’ and ranked traffic noise second among environmental threats to public health (the first being air pollution). The authors also noted that while other forms of pollution are decreasing, noise pollution is increasing.

Interestingly, it may be the sounds we aren’t even aware we’re hearing that are affecting us the most, in particular, those we ‘hear’ when we’re asleep. The human ear is extremely sensitive, and it never rests. So even when you sleep your ears are working, picking up and transmitting sounds that are filtered and interpreted by different parts of the brain. It’s a permanently open auditory channel. So, although you may not be aware of it, background noises of traffic, aircraft or music coming from a neighbour are still being processed, and your body is reacting to them in different ways via the nerves that travel to all parts of the body and the hormones released by the brain.

The most obvious is interrupted sleep, with its flow-on effects of tiredness, impaired memory and creativity, impaired judgement and weakened psychomotor skills. Research has shown that people living near airports or busy roads have a higher incidence of headaches, take more sleeping pills and sedatives, are more prone to minor accidents, and are more likely to seek psychiatric treatment.

But there is another, more serious outcome. Even if you don’t wake up, it appears that continual noise sets off the body’s acute stress response, which raises blood pressure and heart rate, potentially mobilising a state of hyperarousal. It is this response that can lead to cardiovascular disease and other health issues.

idite u piceriju dok jos svercaju namirnice iz italije

dobro je napiso neki lik na tviteru, antivaksere zabole kurac ko im proverava salmonelu u lokalnoj pljeskavicari piceriji i burekari, al ko ispituje vakcine eeej tu su narajcani