PC tiranija

Pa isto mozes reci za bilo koju karijeru.  Glumice koje nisu smele da prijave Vajnstajna jer su se bojale da posle toga nece dobiti nijednu ulogu npr. 


Tesko mi je da u situaciji tako ociglefne asimetrije i zloupotrebe moci kazem - sve mi je bljak. Ako i jeste sve, jasno je ko je kriv, a to nije onaj ko se nalazi u zavisnom polozaju.

Pa nije isto kada je neko u zavisnom položaju jer nema gde da ode, i kad je neko u zavisnom položaju da bi došao do privilegovanog položaja.

U Australiji, 1993. godina, dođe ženska kod tribunala i kaže da hoće da je izbace iz softball tima jer je straight (imala je muža, decu a opet dovoljno mlada i sposobna da igra).
One su sve lezbejke. I hoće da je izbace ne na osnovu sposobnosti nego seksualne orijentacije.

Tribunal reče: "Da su one sve straight a ti lezbejka, mogao bih nešto da učinim. Ovako, nikako.".

Znam to iz prve ruke, ne pitajte me kako.

Danas je sigurno još gore sa PC.

Edit: Mod može da me pita kako to znam, na PM.

#nijesedogodilo

Razmislila sam, u pravu je William. Polipe, nisu to baš privilegije, ako neko radi naporno u akademiji, teaching position ne bi trebalo da bude privilegija. Samo što i dalje mislim da taj lik nije zavisan u užem smislu od svoje mentorke, kao što ni glumice nisu zavisne u užem smislu od Vajnštajna. Mislim, sad najbolje da je Gvinet Paltrou zavisna od nekoga, ona je holivudska aristokratija. Ali i jedno i drugo je abuse of power, u slučaju Vajnštajna nesumnjivo i sexual abuse. Samo sam za ovu Ronell imala malu rezervu da se možda radi stvarno o nekoj internoj igri moći, pa se ovaj dečko pokajao što je učestvovao u tome kad je video da neće dobiti ono zbog čega je učestvovao.

Летећи Полип wrote:Pa nije isto kada je neko u zavisnom položaju jer nema gde da ode, i kad je neko u zavisnom položaju da bi došao do privilegovanog položaja.

Rad u akademiji nije privilegovan polozaj nego posao (najbolje da je biti post doc u USA privilegovana pozicija lol).
Ako je neko ceo zivot sanjao da se bavi istrazivackim radom, nema bas nekog drugog puta sem kroz grad school.

Sad se vraćam na te različite vrste zavisnosti - važno je ipak imati u vidu razliku. Ne da bi se relativizovalo seksualno nasilje prema onima koji nisu egzistencijalno zavisni od zlostavljača, nego upravo suprotno - da se ne bi relativizovalo seksualno zlostavljanje kao takvo. Sad mi pala na pamet scena iz serije Patrick Melrose, što mi darling pre neki dan preporučila. Kaže Patrick (kao odrastao čovek) svojoj kevi: dad raped me for years. A keva uzdahne i kaže: me too.. me too.

Rad u akademiji je oduvek bila privilegovana pozicija. Kako u relevantnoj struci, a da ne govorim o širem društvu.  Svi mi radimo neki posao za neke pare, samo što neko ljušti ribu u hladnjači, a neko leži u meke dušeke i kucka u tastaturu, kudikamo bolje plaćen. Dobro, plata u akademiji (uglavnom) možda i nije da se zavrti glava, ali je dostojanstvena, a socijalni prestiž, koji je podjednako važan, to debelo nadomešćuje. 



Inače, ne stoji argument da je neko zasužio visoku društvenu poziciju samom činjenicom što je naporno radio. Pogotovo ne u konkretnim slučajevima o kojim govorimo, dakle o univerzitetskim profesorima i holivudskim zvezdama. Ne možemo svi biti krem profesije. To je oduvek bilo rezervisano za privilegovanu manjinu. E sad, neko je izašao iz uglednog međunožja, neko je bio moralno politički podoban, neko je umeo najbolje da se učepi nadležnom autoritetu, a neko i da ga popuši. Ali niko nije tu došao samo napornim radom ili talentom, ma koliko on u to možda i sam stvarno verovao.

Ovde se uporno sužava perspektiva na zlostavljača i zlostavljanog, koji je eto morao da pristane samo da bi ostvario svoje snove (mukica). Zlostavljač se postavlja kao anomalija u normalnom toku stvari tj. kao prepreka zlostavljanom da dođe na poziciju koju je zaslužio. Ne uzima se u obzir širi kontekst situacije, odnosno da je to pozicija na koju posredno i neposredno konkuriše veliki broj ljudi, koji su za tu poziciju ostali uskraćeni. Dakle, šta ćemo sa morem onih koji na to nisu hteli da pristanu, ili uopšte nisu ni dobili priliku za takav izbor, a bili su podjednako vredni i pametni (ako ne i više)? Šta ćemo npr. sa nekim Džonom Smtom, koji je bio podjednako ambiciozan i kapacitet kao ovaj tip, ali eto nije bio zanimljiv za mrcvarenje?

Летећи Полип wrote:Rad u akademiji je oduvek bila privilegovana pozicija. Kako u relevantnoj struci, a da ne govorim o širem društvu.  Svi mi radimo neki posao za neke pare, samo što neko ljušti ribu u hladnjači, a neko leži u meke dušeke i kucka u tastaturu, kudikamo bolje plaćen. Dobro, plata u akademiji (uglavnom) možda i nije da se zavrti glava, ali je dostojanstvena, a socijalni prestiž, koji je podjednako važan, to debelo nadomešćuje. 

'Bila' je kljucna rec. Vreme glamura za PhD studente i postodocove je itekako proslo. Ono sto imas danas je uglavnom sistem izrabljivackog rada sa totalnom nesigurnoscu sta buducnost nosi. a u zavisnosti od zemlje, nekad i za bas mnogo male novce. Drugo je tenured pozicija, ali dok stignes dotle (i ako ikad stignes, posto ogroman broj napusti akademiju bas zbog tog manjka sigurnosti i stabilnosti)... malo mi je promasen ovaj ugao "zasto je trpeo, zar mu je toliko stalo da doktorira".

meni se čini da je totalna zamena teza ovde na delu. zašto pričamo o tome da li je on to morao da trpi ili ne a ne pričamo o tome zašto je ona morala da ga emotivno ili seksualno iskorišćava. on ovde jeste bio žrtva, ako je sve što tvrdi tačno, ne može on u tom slučaju da bude kriv zato što je ostao

sejlor wrote:Razmislila sam, u pravu je William. Polipe, nisu to baš privilegije, ako neko radi naporno u akademiji, teaching position ne bi trebalo da bude privilegija. Samo što i dalje mislim da taj lik nije zavisan u užem smislu od svoje mentorke, kao što ni glumice nisu zavisne u užem smislu od Vajnštajna. Mislim, sad najbolje da je Gvinet Paltrou zavisna od nekoga, ona je holivudska aristokratija. Ali i jedno i drugo je abuse of power, u slučaju Vajnštajna nesumnjivo i sexual abuse. Samo sam za ovu Ronell imala malu rezervu da se možda radi stvarno o nekoj internoj igri moći, pa se ovaj dečko pokajao što je učestvovao u tome kad je video da neće dobiti ono zbog čega je učestvovao.

hm, ako je mentor "gromada" u polju, onda to da on/a moze da napravi make it or break it situaciju od karijere PhD studenta i nije toliko daleko od istine. Drugo, nemojte da zaboravite finansijski momenat upustanja u PhD studije, narocito u Americi. Nije tu ulozeno samo necije vreme i trud pa da mozes da podvuces crtu, bacis u vodu i pocnes od 0 negde drugde (ako cak i zanemarimo da ti je mentor tako uticajan u polju). Tu su verovatno i students loan ili stipendije koje mozda moraju da se vrate ako ne zavrsis i ko zna sta jos. Mislim, odluka da se prekine PhD cak i kad ti sam projekat uopste ne ide je jako, jeko teska. Odluka da se prekine PhD ako ti rad dobro ide, je verovatno jos teza jer za razliku od nekog drugog radnog mesta, znas da je kraj izvestan. I onda, jbg, cutis i gutas i guras. Ili sto kaze moja drugarica: zatvoris se u -4C sobu i places.

Летећи Полип wrote:Rad u akademiji je oduvek bila privilegovana pozicija. Kako u relevantnoj struci, a da ne govorim o širem društvu.  Svi mi radimo neki posao za neke pare, samo što neko ljušti ribu u hladnjači, a neko leži u meke dušeke i kucka u tastaturu, kudikamo bolje plaćen. Dobro, plata u akademiji (uglavnom) možda i nije da se zavrti glava, ali je dostojanstvena, a socijalni prestiž, koji je podjednako važan, to debelo nadomešćuje. 



Inače, ne stoji argument da je neko zasužio visoku društvenu poziciju samom činjenicom što je naporno radio. Pogotovo ne u konkretnim slučajevima o kojim govorimo, dakle o univerzitetskim profesorima i holivudskim zvezdama. Ne možemo svi biti krem profesije. To je oduvek bilo rezervisano za privilegovanu manjinu. E sad, neko je izašao iz uglednog međunožja, neko je bio moralno politički podoban, neko je umeo najbolje da se učepi nadležnom autoritetu, a neko i da ga popuši. Ali niko nije tu došao samo napornim radom ili talentom, ma koliko on u to možda i sam stvarno verovao.

Ovde se uporno sužava perspektiva na zlostavljača i zlostavljanog, koji je eto morao da pristane samo da bi ostvario svoje snove (mukica). Zlostavljač se postavlja kao anomalija u normalnom toku stvari tj. kao prepreka zlostavljanom da dođe na poziciju koju je zaslužio. Ne uzima se u obzir širi kontekst situacije, odnosno da je to pozicija na koju posredno i neposredno konkuriše veliki broj ljudi, koji su za tu poziciju ostali uskraćeni. Dakle, šta ćemo sa morem onih koji na to nisu hteli da pristanu, ili uopšte nisu ni dobili priliku za takav izbor, a bili su podjednako vredni i pametni (ako ne i više)? Šta ćemo npr. sa nekim Džonom Smtom, koji je bio podjednako ambiciozan i kapacitet kao ovaj tip, ali eto nije bio zanimljiv za mrcvarenje?

Jaoo, bre..

Naravno da je svaki grad student privilegovan u odnosu na nekog ko nije imao ni priliku da studira - ali to je problem koji nema veze sa tematikom seksualnog uznemiravanja.

I naravno da za svaku društveno prestižnu poziciju konkuriše više njih - ali kakve to ima veze sa seksualnim uznemiravanjem? Valjda je cilj da se izbor vrši prema unapred utvrđenim kriterijumima prihvaćenim od strane svih involviranih, a ne da se za seksualno uznemiravanje privilegovanih (od strane privilegovanih, naravno) kaže, pa jbg, ko joj je kriv kad je privilegovana.

lalinea wrote:

sejlor wrote:Razmislila sam, u pravu je William. Polipe, nisu to baš privilegije, ako neko radi naporno u akademiji, teaching position ne bi trebalo da bude privilegija. Samo što i dalje mislim da taj lik nije zavisan u užem smislu od svoje mentorke, kao što ni glumice nisu zavisne u užem smislu od Vajnštajna. Mislim, sad najbolje da je Gvinet Paltrou zavisna od nekoga, ona je holivudska aristokratija. Ali i jedno i drugo je abuse of power, u slučaju Vajnštajna nesumnjivo i sexual abuse. Samo sam za ovu Ronell imala malu rezervu da se možda radi stvarno o nekoj internoj igri moći, pa se ovaj dečko pokajao što je učestvovao u tome kad je video da neće dobiti ono zbog čega je učestvovao.

hm, ako je mentor "gromada" u polju, onda to da on/a moze da napravi make it or break it situaciju od karijere PhD studenta i nije toliko daleko od istine. Drugo, nemojte da zaboravite finansijski momenat upustanja u PhD studije, narocito u Americi. Nije tu ulozeno samo necije vreme i trud pa da mozes da podvuces crtu, bacis u vodu i pocnes od 0 negde drugde (ako cak i zanemarimo da ti je mentor tako uticajan u polju). Tu su verovatno i students loan ili stipendije koje mozda moraju da se vrate ako ne zavrsis i ko zna sta jos. Mislim, odluka da se prekine PhD cak i kad ti sam projekat uopste ne ide je jako, jeko teska. Odluka da se prekine PhD ako ti rad dobro ide, je verovatno jos teza jer za razliku od nekog drugog radnog mesta, znas da je kraj izvestan. I onda, jbg, cutis i gutas i guras. Ili sto kaze moja drugarica: zatvoris se u -4C sobu i places.  

Pa dobro, u principu se slažem,* ali ovo sam rekla za tog konkretnog lika. Mislim, ne znam koliko si pročitala, ali keva mu je sudija u Izraelu, kad ga posećuje u NYC, idu u operu, stvarno mislim da nije u studentskim kreditima do guše. 

* ..iako me maaalo nervira sve glasnije kukanje middle class academics o njihovoj prekarnoj poziciji, mislim razumem donekle, ali neki baš kukaju kao da rade u rudniku. A možda sam samo ljubomorna.

Летећи Полип wrote:Rad u akademiji je oduvek bila privilegovana pozicija. Kako u relevantnoj struci, a da ne govorim o širem društvu.  Svi mi radimo neki posao za neke pare, samo što neko ljušti ribu u hladnjači, a neko leži u meke dušeke i kucka u tastaturu, kudikamo bolje plaćen. Dobro, plata u akademiji (uglavnom) možda i nije da se zavrti glava, ali je dostojanstvena, a socijalni prestiž, koji je podjednako važan, to debelo nadomešćuje. 



Inače, ne stoji argument da je neko zasužio visoku društvenu poziciju samom činjenicom što je naporno radio. Pogotovo ne u konkretnim slučajevima o kojim govorimo, dakle o univerzitetskim profesorima i holivudskim zvezdama. Ne možemo svi biti krem profesije. To je oduvek bilo rezervisano za privilegovanu manjinu. E sad, neko je izašao iz uglednog međunožja, neko je bio moralno politički podoban, neko je umeo najbolje da se učepi nadležnom autoritetu, a neko i da ga popuši. Ali niko nije tu došao samo napornim radom ili talentom, ma koliko on u to možda i sam stvarno verovao.

Ovde se uporno sužava perspektiva na zlostavljača i zlostavljanog, koji je eto morao da pristane samo da bi ostvario svoje snove (mukica). Zlostavljač se postavlja kao anomalija u normalnom toku stvari tj. kao prepreka zlostavljanom da dođe na poziciju koju je zaslužio. Ne uzima se u obzir širi kontekst situacije, odnosno da je to pozicija na koju posredno i neposredno konkuriše veliki broj ljudi, koji su za tu poziciju ostali uskraćeni. Dakle, šta ćemo sa morem onih koji na to nisu hteli da pristanu, ili uopšte nisu ni dobili priliku za takav izbor, a bili su podjednako vredni i pametni (ako ne i više)? Šta ćemo npr. sa nekim Džonom Smtom, koji je bio podjednako ambiciozan i kapacitet kao ovaj tip, ali eto nije bio zanimljiv za mrcvarenje?

Ma dal sad stvarno pricamo o ovome?

Okej, onda moze i ovako: kako god Dzonu Smitu bilo tesko, u Africi zive deca kojoj je mnogo teze nego njemu, jerbo ne samo da su izvisila za mesto na fakultetu, nego nece videti ni skolu, a neka ce pre pete godine godine umreti od gladi ili dizentarije.

Ne znam sto si uhvatio za tog privilegovanog Dzona Smita.

bićemo društvo kada počnu da odgovaraju zato što su mlađe kolege slali po burek

+1

Ишло се и код мене по бурек, ал' више у виду почасти. "...а кад дође јуни, август, ко први прође на поправном иде по бурек".
Ал' то сам се касно сетио, прве године колегиница и ја поцркасмо од глади, шест поподне а ми само неке наполитанке са укусом вештака и пуњењем у природним бојама најлон кеса. Никад више нисам ни окусио ништа што производи Медела. Чуј окусио, ни пипнуо кутију.

Летећи Полип wrote:Rad u akademiji je oduvek bila privilegovana pozicija. Kako u relevantnoj struci, a da ne govorim o širem društvu.  Svi mi radimo neki posao za neke pare, samo što neko ljušti ribu u hladnjači, a neko leži u meke dušeke i kucka u tastaturu, kudikamo bolje plaćen. Dobro, plata u akademiji (uglavnom) možda i nije da se zavrti glava, ali je dostojanstvena, a socijalni prestiž, koji je podjednako važan, to debelo nadomešćuje. 



Inače, ne stoji argument da je neko zasužio visoku društvenu poziciju samom činjenicom što je naporno radio. Pogotovo ne u konkretnim slučajevima o kojim govorimo, dakle o univerzitetskim profesorima i holivudskim zvezdama. Ne možemo svi biti krem profesije. To je oduvek bilo rezervisano za privilegovanu manjinu. E sad, neko je izašao iz uglednog međunožja, neko je bio moralno politički podoban, neko je umeo najbolje da se učepi nadležnom autoritetu, a neko i da ga popuši. Ali niko nije tu došao samo napornim radom ili talentom, ma koliko on u to možda i sam stvarno verovao.

Ovde se uporno sužava perspektiva na zlostavljača i zlostavljanog, koji je eto morao da pristane samo da bi ostvario svoje snove (mukica). Zlostavljač se postavlja kao anomalija u normalnom toku stvari tj. kao prepreka zlostavljanom da dođe na poziciju koju je zaslužio. Ne uzima se u obzir širi kontekst situacije, odnosno da je to pozicija na koju posredno i neposredno konkuriše veliki broj ljudi, koji su za tu poziciju ostali uskraćeni. Dakle, šta ćemo sa morem onih koji na to nisu hteli da pristanu, ili uopšte nisu ni dobili priliku za takav izbor, a bili su podjednako vredni i pametni (ako ne i više)? Šta ćemo npr. sa nekim Džonom Smtom, koji je bio podjednako ambiciozan i kapacitet kao ovaj tip, ali eto nije bio zanimljiv za mrcvarenje?

Zbog ovog i ovakvog stava sam se umalo posvađao sa ortacima.

Njihovo obrazlaganje je bilo manje rečito nego tvoje, ali se svodilo na isto: "Druže, svuda se puši. Ako nije htela da puši, bože moj, imala bi ulogu od 100.000$ ili 200.000$, a ne milion. Ako hoće da puši, onda ima ulogu od milion dolara. Šta sad, ima koje puše za 20$, one bi se klale da puše za 1000$, neko puši za milion dolara. Ne mogu da ih sažaljevam. Ako nećeš da pušiš, a ti radi nešto drugo, široko ti polje."

Podrazumeva se da je seksualno zlostavljanje implicitno deo ponude. Hoćeš poziciju redovnog profesora? Onda trpiš creepy emailove.
Hoćeš dobru ulogu u filmu? Onda Vajnstin drka u vazu pred tobom, ako već nećeš da mu popušiš.

To je pogrešno razmišljanje. Nigde u ugovoru ne stoji da ljudi moraju da drpe šikaniranje takve vrste.
Primetio sam da je to rasprostranjeno u Vučićevoj Srbiji. Takvo je stanje postalo normalizovano, da onaj na jačoj poziciji tlači slabijeg. Ovo slanje po burek je najbenigniji deo stvari. Kad dođemo do seksualnog zlostavljanja, pipanja, hvatanja, nepristojnih ponuda, zar to nije prešlo granicu? Dokle se takve stvari trpe?

meni je taj fikus i dalje najludji deo te price.

inace moram da dodam da mislim da to sto se asia jebala sa onim klincem nije harasment.

Mislim da Polip nije hteo to da kaze, pre nesto u smislu da su eksplicitni mejlovi od napornog mentora na prestiznom univerzitetu prilicno luksuzan problem za imati. Tu naravno ima istine, ali je prosto irelevantno.

Ne radi se o tome da bilo ko u nekom jakom metafizickom smislu zasluzuje bilo sta - recimo ovaj momak phd ili posao u akademiji - nego u tome da ti sudbina ne zavisi od samovolje autoriteta. Ovo je valjda savrseno smislen i jasan zahtev i za dragstor na cosku i za akademiju.

Et utvara

William Murderface wrote:Mislim da Polip nije hteo to da kaze, pre nesto u smislu da su eksplicitni mejlovi od napornog mentora na prestiznom univerzitetu prilicno luksuzan problem za imati. Tu naravno ima istine, ali je prosto irelevantno.

Ne radi se o tome da bilo ko u nekom jakom metafizickom smislu zasluzuje bilo sta - recimo ovaj momak phd ili posao u akademiji - nego u tome da ti sudbina ne zavisi od samovolje autoriteta. Ovo je valjda savrseno smislen i jasan zahtev i za dragstor na cosku i za akademiju.

Et utvara

То što sam boldovao, to je Polip rekao. Šta nije jasno?

Polip jasno prihvata implicitnost takvih stvari, oni hoće PHD ergo zaslužuju da im se kenja po glavi. To je samo još jedna lestvica koju treba preskočiti, job requirement, zahtev pozicije, pa bože moj, neko sa autoritetom se iživljava po tebi.

Mislite na Džona Smita u Africi! Njemu mučenom nisu ni dali da puši! Nije dovoljno privilegovan, nema ko da se iživljava po njemu.

Ma, drugi pasus je odgovor na Polipov argument, kako sam ga ja razumeo. Mislim da nije hteo da kaze da je opravdano zlostavljati holivuske glumice i phd studente jer su sami na to pristali, pre nesto u smislu who cares za privilegovane snobove anyway.

Mislim, u svakom slucaju se ne slazem s njim, samo mislim da nije rekao to sto mu pripisujes. Mozda gresim, uostalom on ce sam najbolje objasniti sta je hteo da kaze.

lalinea wrote:

Летећи Полип wrote:Rad u akademiji je oduvek bila privilegovana pozicija. Kako u relevantnoj struci, a da ne govorim o širem društvu.  Svi mi radimo neki posao za neke pare, samo što neko ljušti ribu u hladnjači, a neko leži u meke dušeke i kucka u tastaturu, kudikamo bolje plaćen. Dobro, plata u akademiji (uglavnom) možda i nije da se zavrti glava, ali je dostojanstvena, a socijalni prestiž, koji je podjednako važan, to debelo nadomešćuje. 

'Bila' je kljucna rec. Vreme glamura za PhD studente i postodocove je itekako proslo. Ono sto imas danas je uglavnom sistem izrabljivackog rada sa totalnom nesigurnoscu sta buducnost nosi. a u zavisnosti od zemlje, nekad i za bas mnogo male novce. Drugo je tenured pozicija, ali dok stignes dotle (i ako ikad stignes, posto ogroman broj napusti akademiju bas zbog tog manjka sigurnosti i stabilnosti)... malo mi je promasen ovaj ugao "zasto je trpeo, zar mu je toliko stalo da doktorira".

Objasnila lalinea za "privilegiju" rada u akademiji. 

Prekarijat najgori, kakva privilegovana pozicija.

Zapravo, ako ista, ovaj slucaj je sudar dve generacije u akademiji. Starije, kojoj je akademija zaista donela privilegije kojih nije ni svesna - ne samo tenure, nego cak i neku vrstu stardom-a i druge, za koju je to samo nedostizan san. Ona prva waxes rhapsodic o pedagoskom erosu i razmeni energije izmedju slobodnih duhova, dok ova druga to vidi samo kao jos jedan chore u vec prebukiranom rasporedu dirincenja i neispavanosti.

a ne možete očekivati od ljudi da saosećaju sa mukama ljudi na krovu sveta,
akademskog ili šoubitznis, svejedno, pričamo o ljudima koji svakodnevno trpe 
zlostavljanja od običnog mobinga do seksualnog zlostavljanja. 
promenila sam ne znam koliko poslova u svom životu, i ne znam da li je i jedan bio bez nekog
oblika maltretiranja, iz mog iskustva, sa pozicije moći isti su i muškarci i žene, jedina razlika je
što je muškarci češće seksualno uznemiravaju. ko želi da sačuva neki vid dostajnstva vremenom nauči
da je najbolja zaštita od maltretiranja distanca (nema čit-čet razgovora, insistiranje na persiranju, 
čak i kad nadređeni pređe na per tu...), ali cena toga je da nema ni napredovanja, jer si u kolektivu
čudakinja. i to nema veze sa kvalitetom obavljenog posla, ima sa ličnim marketingom, 
a uslov dobrog ličnog marketinga je upravo smanjenje distance.
kad nisam mogla da se sačuvam, ja sam nalazila drugi posao, moja privilegija je bila to da niko 
nije zavisio od mene i da sam imala prostor da tražim nešto drugo, neki ljudi nemaju,
i skroz mi je jasno zašto ti ljudi bez prostora i da nekom opsuju majku, okrenu se i odu od zlostavljača, ne mogu razumeti (a i ne veruju im) glumice koje su trpele maltretiranja
za milione, godinama, dok nisu došle u poziciju da bez ikakvih konsekvenci po svoje karijere i novčanice, podele iskustvo maltretiranja. 


(znam ja da vajnštajna treba osuditi, da je njegovo ponašanje neprihvatljivo, da nije ni usamljeno, ali ne saosećam. ono, razapnite me, ne saosećam. ono što je meni zanimljivo, da u celoj aferi vajnštajn, nije isplivala nijedna spremačica, sobarica, konobarica, čistačica... ili sam ja to propustila)

zasto zlostavljati cistacice kad mozes glumice?