PEGIDA

Medijskim nebom Evrope poslednjih nedelja kruži bauk povampirenih zala prošlosti, ujedinjenih u udruženje PEGIDA. Šta je u stvari PEGIDA, ko stoji iza nje i da li je ona uopšte toliko bitna koliko se nekim medijima čini? Pre svega, u vazduhu visi pitanje na koje kad-tad mora biti dat nekakav odgovor, a to je zašto se pojavila PEGIDA? Piše: Jelena Volić Hellbusch

Marion grofica Denhof, izdavač čuvenog političkog nedeljnika Die Zeit, 1996. godine u govoru održanom u Drezdenu povodom nagrade „Erih Kestner“ postavila je sledeća ključna pitanja:

“U vreme Hitlera čeznuli smo za pravnom državom, za slobodom i pravdom. Ovde, u istočnom delu Nemačke, moralo se čekati još četrdeset godina duže na pomenute blagodeti. A onda, jednog dana, ostvarile su se naše želje i tada smo morali da shvatimo da su svi preduslovi ispunjeni: pravna država je uspostavljena, pluralizam vlada, vlast je podeljena, ali društvo uopšte nije onakvo kakvo smo želeli da bude, kakvo smo smatrali da se podrazumeva posle preživljenog totalitarnog režima.

Zašto je to tako? Šta nedostaje? Na šta smo sve ovo vreme čekali?

Pa, čekali smo i nadali se civilizovanom društvom. Ono što smo namesto očekivanog dobili je čisto potrošačko društvo, koje neki nazivaju i društvom rafova (u prodavnicama).”

Medijskim nebom Evrope poslednjih nedelja kruži bauk povampirenih zala prošlosti, ujedinjenih u udruženje PEGIDA. Šta je u stvari PEGIDA, ko stoji iza nje i da li je ona uopšte toliko bitna koliko se nekim medijima čini? Pre svega, u vazduhu visi pitanje na koje kad-tad mora biti dat nekakav odgovor, a to je zašto se pojavila PEGIDA?

PEGIDA je naziv za političku salatu globalnih okvira koja je u Nemačkoj poslednjih nedelja sad već prošle godine počela da dobija svoje pojavne oblike. PEGIDA je skraćenica jednog histeričnog građanskog pokreta čija se sluđenost oslikava i u samom nazivu: “Patriotische Europäergegen dieIslamisierungdesAbendlandes”, u prevodu “Evropske patriote protiv islamizacije Zapada”. Ovaj pokret je počeo svoju političku kampanju septembra prošle godine, protestima u Drezdenu i ostalim nemačkim gradovima, a protiv useljavanja stranaca u Nemačku i politike dodele azila.

TLO I RAT: PEGIDA besramno koristi istorijski kapital građanskih protesta 1989/90. koji su se odvijali svakog ponedeljka u Drezdenu, kao i u drugim gradovima tadašnje Istočne Nemačke, i bili značajni deo mirne revolucije koja je dovela do pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja dve Nemačke. Sa povicima “Mi smo narod!” javljali su se nedeljama za reč stotine hiljada građana tadašnje Istočne Nemačke, protestujući protiv političkog sistema i protiv samovlašća Jedinstvene socijalističke partije Nemačke, omraženog SED-a.

I kao što su mirne demonstracije ponedeljkom počele 4. septembra 1989. u Lajpcigu, a zatim se brzinom vatre proširile na sve gradove nemačkog Istoka, tako je i PEGIDA započela svoju političku akciju sa prvim demonstracijama održanim 20. oktobra prošle godine u Drezdenu. Prve demonstracije održane su u ime nenasilne i ujedinjene akcije građana protiv „na nemačko tlo prenesenog verskog rata“ i okupile su oko 350 učesnika. Svako sledeće okupljanje povećavalo je broj učesnika: poslednje demonstracije, organizovane 22. decembra prošle godine, okupile su po procenama policije pokrajine Saksonije 17.500 ljudi.

Demonstracije koje su bile zakazane za 29. decembar otkazalo je vođstvo PEGIDE sa obrazloženjem da se ne ometa „božićni mir“ i da se „vrednim čuvarima reda“ (policijskim snagama koje obezbeđuju demonstracije) omogući praznična pauza koju su zavredeli u svojoj požrtvovanoj borbi protiv „levih nasilnika i onih koji ometaju javni red i mir“. Doista, Drezden se bio pripremio na okršaj PEGIDE i najavljenih kontramitinga udruženja „Oslobodimo Drezden nacista“ koji se okupljaju pod parolom: „Protiv rasizma i religioznog fanatizma“.

U međuvremenu, po celoj Nemačkoj nastaju lokalne inicijative, sestrinska udruženja, čije se ideološke bliskosti sa PEGIDOM vide već iz njihovih naziva: Bagida u Bavarskoj, Bogida u Bonu, Dagida u Darmštatu, Digida u Dizeldorfu, Kegida u Kelnu, Legida u Lajpcigu, Wigida u Vircburgu, Kagida u Kaselu.

 

RAD KAO IZGOVOR: Inicijator i predvodnik PEGIDA pokreta je izvesni Luc Bahman koga mediji posprdno prozivaju zbog njegovog porekla. Naime, Bahman je sin mesara, a kuvar, odnosno grafičar po struci, poznat policiji još od ranije. PEGIDA proteste organizuje tim sastavljen od dvanaestoro ljudi različitih nacionalnosti, veroispovesti (navodno i pripadnici islamske veroispovesti) i struka. Među njima su jedan konsultant, hauzmajstor, automehaničar, bivši partijski funkcioner Hrišćanskih demokrata, kažnjavan zbog svojih rasno nadahnutih izjava, kao i jedan telohranitelj koji je istovremeno i kontakt osoba sa grupom „Huligani protiv salafista“ (HOGESA). Čuvena „HOGESA“ je 26. oktobra prošle godine na ulice Kelna izvela oko 4.800 članova. U sukobu huligana koji su provocirali Hitlerovim pozdravom i policije povređeno je 57 osoba.

PEGIDA je izrasla iz grupe formirane na Fejsbuku, a prvo pojavljivanje u javnosti 14. oktobra 2014. je bilo, navodno, motivisano protestom protiv isporuke oružja Kurdskoj radničkoj partiji, koja je u celoj Evropi zabranjena kao terorističko udruženje. To je bila inicijalna kapisla – nemački građani protiv kurdskog terorizma! Venčani kum Luca Bahmana je Turčin, čime je dopunjena ova neprevaziđena ideološko-politička tragikomedija zastrašujućeg potencijala. Od 19. decembra 2014. PEGIDA je registrovana čak i kao udruženje. Članovi PEGIDA udruženja odbijaju svaku komunikaciju sa medijima, smatrajući da ih mediji ismevaju i lažno predstavljaju javnosti.

Protest građana Nemačke ujedinjenih, često krišom i sramežljivo, pod transparentima PEGIDA udruženja nominalno se okreće protiv navodnog ilegalnog useljavanja tzv. „ekonomskih izbeglica“. Ko su to „ekonomske izbeglice“, na to pitanje demonstranti odgovaraju pogrdama. Negativne kvalifikacije uljeza kreću se od „onih koji pristojnim Nemcima uzimaju posao i hleb iz ruku, spuštaju cenu rada“, do „onih koji dolaze samo kako bi se izležavali na socijalnoj mreži koju finansiraju nemački radnici“. U stvari su to svi oni koji su u ovom globalnom svetu u potrazi za boljim životom. Među njima ima izbeglica sa ratom zahvaćenih područja, pripadnika obespravljenih manjina, nezaposlenih, siromašnih i raznih drugih. Građani Drezdena rado zaboravljaju činjenicu da se posle pada Berlinskog zida više od milion stanovnika Istočne Nemačke iselilo na zlatni Zapad. Naravno, i oni su bili „ekonomske izbeglice“, isto kao i hiljade Nemaca iz Rusije, Rumunije i drugih zemalja u kojima se lošije živelo i živi nego u razvijenim zemljama Evropske unije.

U međuvremenu mnogi su se građani Nemačke digli na noge protiv ideja PEGIDA provenijencije. Pišu se peticije, gase se sveta na katedralama kada se pristalice PEGIDA i sličnih udruženja okupljaju, Semper opera u Drezdenu svakog ponedeljka demonstrativno gasi ukrasna svetla, političari sede po foteljama studija i učestvuju u političkim magazinima svih vrsta, planiraju se projekti, akcije, pišu se studije i izdaju proglasi. Nemačka nacija se uznemirila, kao što se i cela Evropa nevoljno meškolji. Naravno da Francuzi koriste priliku da podsete na ono što je nekada bilo, Englezi nisu nikada ni prestali da sumnjaju u nemačko jagnje, Poljaci koriste gužvu, Jevreji su ozbiljno zabrinuti. Veoma se lako stavlja znak jednakosti između onoga što je nekada bilo i onoga što se događa. Histerija posvuda uzima maha. I to je zastrašujuće i zabrinjavajuće. Strah je najlakše rešenje, panika je željeni rezultat. U ovakvim istorijskim vakuumima, u vremenima „između“ onoga što više nije i onoga što još nije,uvek se rasprostire buvlja pijaca ekstremnih ideja i ekstremnih rešenja. Veliki broj političara smatra da je PEGIDA artikulisala strahove i želje „običnih građana“ konzervativno i tradicionalno nastrojenih, građana koji su u strahu zbog krize u Ukrajini, zbog stalne pretnje terorizma, zbog jezivih slika kojima se mediji neprestano igraju nadmećući se u krvožednim naslovnicama. Drugi, pak, političari zahtevaju sankcije, zabrinuti su za imidž Nemačke u svetu, očekuju pad nacionalnog dohotka i bojkot nemačke privrede.

POČETAK PREVIRANJA: U stvari, PEGIDA je zastrašujuća zato što je početak globalnog previranja koje svi očekujemo i slutimo. Kurt Bidenkopf, od 1990. do 2002. legendarni premijer pokrajine Saksonije, zapisao je u svojim „Dnevnicima 1989-1990“ objavljenim u Berlinu 2000. sledeće zapažanje:

„Sve više mi se čini da je naš društveni i ekonomski poredak u svom razvoju dospeo do zenita. U stvari, on više nema perspektivu u budućnosti. Naš način života nije moguće preneti na globalni nivo. Naše materijalne prohteve ne možemo preneti na većinu čovečanstva, pošto bi to zemaljsku kuglu i njene resurse dovelo do kolapsa. Nemoguće je zamisliti šta bi se dogodilo kada bi Kina ili Indija imale istu gustinu saobraćaja i istu potrošnju energije kao naša visoko razvijena društva. To znači da možemo nastaviti sa našim načinom života samo pod uslovom da on ostane privilegija manjine, privilegija visoko razvijenih industrijskih nacija.“

Uplašene penzionerke iz Drezdena, koje se brinu za egzistenciju svog popodnevnog kolača uz kafu, jesu savremena verzija veličanstvenog manovskog lamenta nad krajem Belle Époque, ovoga puta kineske proizvodnje i kvaliteta. Političari svih nacija, pa čak i nemački političari, su temelj demokratije, naime politički obrazovanog građanina, stavili u izlog luksuzne i retke robe. Prvo se štedi na obrazovanju. Sve je manje građana u razvijenim i moćnim zemljama koji mogu intelektualno i emotivno da RAZUMEJU neophodnost solidarnosti i zajedništva u rešavanju alarmantnih globalnih problema. Sve je manje političara koji imaju sposobnosti i znanja da koncipiraju istorijske odluke, da ih sprovode i da svoje lične interese žrtvuju za budućnost onih koji dolaze. Ispražnjeni mentalni rafovi mogu da izrode samo malograđansku, ograničenu i tupu PEGIDU. No, kako je govorio profesor Vojin Dimitrijević, „Neverovatno je kako uvek u istoriji potcenimo budale i neznalice.“

Postavljajući suštinska pitanja Marion grofica Denhof još daleke 1996. zahteva ozbiljno preispitivanje kapitalizma i tržišne privrede: „Problema je uvek bilo, ali danas je reč o nečem sasvim drugom, o nečem nepredvidljivom i nevidljivom što ljude plaši i opterećuje. Svaki metafizički sadržaj, svaka transcendentalna veza, sve je potisnuto u stranu, te centralni interes teži privrednom sadržaju: proizvoditi, trošiti, zarađivati novac. Jedno vreme je to bilo interesantno i prijatno, ali iznenada nas susreće pitanje – da li je u tome smisao života? Naše vreme nema nikakve duhovne pretpostavke, postoje samo ideologije koje su potpuno pervertirane: konzervativne sa Hitlerom, leve sa Staljinom. Ono što je ostalo – to je tržišna privreda.“

 

PODSETNIK: Hitlerova stranka NSDAP je na izborima 1928. osvojila svega 2,6% glasova. Već 1933. ta ista stranka ušla je u Rajhstag i Hitler je osvojio, ili prigrabio, vlast. Istorijski procesi mogu ponekad da budu munjeviti, pogotovu ako su prouzrokovani dugim potiskivanjem, odlaganjem i zanemarivanjem. PEGIDA nije nemački proizvod, ona je globalni fenomen. Možda u Nemačkoj taj fenomen ima poseban ukus, s obzirom na istoriju i breme odgovornosti koje je već postalo deo nemačkog identiteta, ali on nije nimalo pitomiji u Italiji, Rumuniji, Poljskoj, Francuskoj, Engleskoj. Ovoga puta Nemačka je samo lakmus, ali ne i najveći problem ili razlog za najveći strah. Već odavno je trebalo da smo u panici.

„Mi moramo da imamo jednu istinu jasno pred sobom“, nastavlja da upozorava Marion grofica Denhof, „liberalizam i tolerancija, preduslovi jednog civilizovanog društva, nisu čoveku urođeni, već se čovek mora prvo vaspitati u tom duhu: u porodici, školi, društvu. Liberalizam, tolerancija, građansko društvo su civilizacijska dostignuća! Prosvetiteljstvo, izlazak iz, kako Kant kaže, „nezrelosti za koju smo sami krivi“, bilo je preduslov za građansko društvo. Vladavina prava, podela vlasti, pluralizam i otvorenost prema svetu sjajni su preduslovi, ali oni sami po sebi nisu dovoljni. Bitno je ono što sami građani od postojećih preduslova naprave! Važan je njihov stav, njihov sistem vrednosti, njihovi prioriteti.“

Znači, nije sva odgovornost na vladama i političarima – svaki građanin ponaosob odgovoran je za sve što se na globalnom planu događa. Globalno ukida nacionalno, ali ne može da ukine individualno.

Greshni Vasilije wrote:da, nepogrešivo na strani tlačitelja.

Mene fascinira i potpuni media ban. Shvatili su da od mainstream medija nemaju ništa, tu se još kao nešto i preispituje, traže se neka fakta i delovodna akta...a na fejsbuku, srk kafica, pogledaš reklamu za kornjaču koja baca svetlo na strop, lajkuješ imbecilnu šalu, pogledaš reklamu za goth asesoare, lajkuješ i to, pročitaš lid o chemtrailsima, šeruješ poziv za odlazak na neonacistički skup...sve se to radi refleksno. 

Pratim čitalačke navike nekih naših zajedničkih poznanika. Njima je potpuno svejedno kakav je izvor teksta, ne čitaju dalje od prve dve rečenice, ali ih to ne sprečava da lajkuju, šeruju i tako učestvuju u izgradnji društvene klime. Ljudi se pitaju čemu služe opskurni web mediji koji objavljuju najneverovatnije izmišljotine, to više nisu čak ni teorije zavera, nego neke gluposti da te Bog sačuva, koje ni Treće oko ne bi objavilo. Služe promociji preko fejsbuka, eto čemu služe. To sada ima status informacije, efemerni nadražaj spektaklom same vesti (koja ne mora imati nikakvu dodirnu tačku sa istinom), i socijalni kapital nastao njenim prenošenjem (kao kad se nekada u berbernicama govorilo "Vidiš li ti šta Srbi uradiše u Sarajevu, ubiše dobrog Františeka kao zeca", samo bez apsolutno ikakve odgovornosti, jer jedan nadražaj smenjuje drugi vrtoglavom brzinom) u toj vrsti medija izjednačen je sa razmišljanjem. 

Političari su počeli da koriste taj rezervoar bezumnosti. Ej, stranka (da, znam, nije stranka nego pokret)  kojoj mediji ne trebaju, i umesto toga će se osloniti na hive mind kolaborativnih mreža. I to joj uspeva. 

Najebali smo bre ljudi, kako ne vidite.

Sinoć se diljem Njemačke okupilo se oko 100.000 ljudi koji su prosvjedovali protiv Pegide, dok je na ulice Dresdena izišlo rekordnih 25.000 pripadnika tog pokreta.


Izvor: HINA
Više od 25.000 pripadnika Pegide (Patriotski Europljani protiv islamizacije Zapada) okupilo se u Dresdenu dvanaesti ponedjeljak zaredom, ponovno osuđujući islamizaciju Njemačke. Večerašnjim okupljanjem odali su počast žrtvama napada u Francuskoj. Istodobno je na ulice Dresdena izišlo i oko 8.700 protuprosvjednika koji se zalažu za toleranciju.

Na poziv njemačke Pegide u Oslu se u ponedjeljak okupilo oko 2000 antiislamista. "Svrha naših prosvjeda je privući pozornost na to da imamo velike probleme s s muslimanskom imigracijom u Norveškoj pod utjecajem islama", rekao je za AFP jedan od organizatora okupljanja u Oslu, srednjoškolski profesor Max Hermansen.

Hermansen muslimanima zamjera kulturološke navike poput obrezivanja, prisilnih vjenčanja, ugnjetavanja homoseksualnih parova jer su suprotne, kako je kazao, "humanističkim vrijednostima". Negativnim smatra i to što su "muslimani u Norveškoj prezastupljeni u statistikama kada je riječ o kriminalu i delinkvenciji" te vjeruje da su "gospodarska katastrofa za Norvešku".

Hermansen nije želio komentirati potencijalnu povezanost njegova pokreta s ekstremistom Andersom Behrinog Breivikom, koji je u toj skandinavskoj zemlji 22. srpnja 2011. ubio 77 većinom mladih ljudi, objasniviši da se borio protiv muslimanske invazije. Među prosvjednicima koji su se mirno okupili ispred gradske vijećnice u Oslu ističući norveške zastave, bilo je i nekoliko poljskih državljana.

Istodobno se, prenosi tv kanal NRK, u gradu okupilo i oko tisuću protuprosvjednika koji su večeras odali počast žrtvama džihadističkog napada u Parizu.

Od listopada, antiislamski pokret Pegida svaki ponedjeljak u Dresdenu organizira prosvjede protiv islamske vjere i tražitelja azila. Na prvom okupljanju 20. listopada bilo je oko 500 ljudi, početkom prosinca oko 10.000, a prošli ponedjeljak okupilo se rekordnih 18.000 simpatizera.

- See more at: http://www.civilnodrustvo.hr/index.php?id=77&tx_ttnews[tt_news]=10812&cHash=d56ea3277b7c549b29f39777ab9f2674#sthash.eJljYRYG.vLi7BI4A.dpuf

timur chevket wrote:zanimljivo je kako je kod zapadnoevropske populisticke desnice potpuno istrosen nacizam (od kog se naravno tananim operacijama odvajaju musolini, franko, salazar, peten...) i da je to sada prepusteno marginalcima i onima koji ne znaju pravila igre u kojoj svako ima svoje dobre razloge. 

vulgarni revizionisti, ljubitelji svastike, otvorene antisemite i combat 18 su deo neke margine koja svojim postojanjem sluzi samo da da legitimitet pegidama, zlatnim zorama, islamofobima i cetnicima i ustasama svih boja i rasa.

William Murderface wrote:Ma hau jes nou.

Ali opet ne pratiš, niko ne govori o "hrišćanskim nacionalistima" već o evropskoj populističkoj desnici (najčešće ne naročito religioznoj) koja oživljava fašizam, bez ikakve istorijske fašističke ikonografije.