Savremena domać(insk/ičk)a književnost

Idem ulicom gledam svoja posla i onda te tek tako niotkuda opiči neko sećanje na neku blamčugu iz prošlosti i onda samo odjednom jauknem ili tako ispustim neki neartikuilisani zvuk pa mi bude malo neprijatno i onda se kao zakašljem da to zabašurim i kažem a jebem ti ove cigare a kad pogledam okolo u stvari nikoga i nije briga možeš da njištiš ulicom i ništa

Notxor wrote:bravo za pronalazak

https://sumatra.rs/product/djevdjir-nenad-stankovic/

E a nije stvarno, čak mislim da je Jergović i dobar pisac al kako majku mu on sve isprati, on sve vidi ko onaj u Kenguru, on za sve ima komentar i spreman tekst, zemljotres u Turskoj, Ninova nagrada, Nobelova on je već čito dobitnika i ima istoriju s njim, film u Kanu, Lepa Brena, ruski emigranti, Dodik, Đoković, Draža Mihailović, Sarajevo, Ukrajina, Pula, Kiš svaka jebena godišnjica rođenja il smrti svakog pisca od Triglava do Đevđelije od 7 do 107 uvek je tu on sa p r i g o d n i m tekstom a svi su mu biski bili i za svakog priču ima, pa kad ih sve pročita, i žive i mrtve, i za sve to vreme objavljuje pet romana godišnje od hiljadu strana, to bre treba ispisati a kako, čime i zašto, i sve to ugodno, odmereno, prijatno, andrićevski mudro, pomalo srpkoskrivično, za sve i svakog od akademika do domaćice; sve to sa poukom, naznakom, jugoslavijom lepim željama, bona fide, pro bono, kurac palac; Miljenko Jergović koji može da vam objasni sve i svaku pojavu i zemaljsku i nadzemaljsku, ratove, podele, sudbine a pre svega nas, nas, nas, on stalno objašnjava nas i može to u nedogled i ja bih lično voleo da Miljenko Jergović poživi hiljadu godina i da ispiše sve o nama i za nas i da nas objasni raščivija na milijardu strana i da konačno njegov svet prevagne i prevlada i pojede ovaj normalni postojeći i da svi živimo u njegovoj gigantskoj kolumni priči romanu i da bog siđe sa nebesa i kaže  "evo ruke brate, objasnio si svet, Miljenko jebo si mu kevu realno i  ja koji sam stvorio sve ne mogu da se takmičim sa tobom koji si stvorio nadsve  ja se sad evo povlačim u oblak da neko vreme tamo ćutim"; i evo, evo, dok ja ovde drljam ovo, on već izbacio tekst o Badinterovoj komisiji, o majku ti, pa kad stiže, spavaš li čoveče, imaš li patuljke neke koji to obavljaju za tebe, kako, reci mi; ali ipak, i pored svega, i ja lično samo želim da kada umrem da Jergović napiše o meni tekst, i da kaže, da počne, nešto tipa "ovo je tekst o jednom zaboravljenom piscu nedovoljno našem da bi bio njihov i dovoljno svojim da bi bio svačiji"

Dobro čuvana tajna je da fizičko lice Miljenko Jergović zapravo ne piše svoje tekstove - iza tog naziva autora stoji kompjuterski program, JergoVIchat (VI je skraćeno od veštačka inteligencija). Započeli su je slovenački programeri pod nadzorom DB-a još krajem 1980-ih, sa zadatkom da se stvori pisac koji Jugoslaviji može ponovo doneti Nobelovu nagradu za književnost. Međutim, sa raspadom zajedničke države, ovaj program preuzeli su agenti hrvatske i bosanske službe i dopunjavali ga raznim podacima u međuvremenu. Danas je u pitanju firma sa ofšor sedištem, i ne zna se ko njom zapravo upravlja, ali se sumnja da je reč o italijanskom biznisu sa ozbiljnim vezama u Vatikanu. Nobelova nagrada je i dalje u igri kao cilj, trenutno grupa skandinavskih informatičara baždari softver prema ukusu švedskog Komiteta

Uncle Baby Billy wrote:wtf
ne razumem

Uncle Baby Billy wrote:Sinanova glavudža joj ruži tekst o smrti DU?

"Ono što danas najviše nedostaje književnom Beogradu to je prava, ozbiljna, umjetnička književna kritika. Posledice ovoga jesu: grafomanija, diletantizam, nesolidnost u svakom pogledu, raspojasanost, jedna opšta utrka pismenih i polupismenih ljudi koji uopšte nisu i ne mogu biti književnici. Trebate samo čitati jedno izvesno vreme naše dnevne listove, pa da vidite što znači jedan književni centar, koji nema svog moćnog književnog kritičara, koji zna šta je književno, a što ne, koji vodi i otkriva književnika, a demaskira i tuče šarlatane i književne diletante. Dokaz da nemamo književne kritike jest i taj da danas kod nas prve naše izdavačke kuće objavljuju i one knjige koje nemaju možda ni najmanje veze sa književnosti, kao i da jedan otvoreni trabunjalo i pozer, "futurista" može da bude imenovan u jednom i poluinteligentnom društvu, titulom književnika…Pravim književnim delima treba suzbijati šarlatanstvo i diletantizam…"