Liberal nosi Pradu (Biljana Keller život i priključenija)

Kondo wrote:strela ce im svima doci glave. i ona i mrdjan su se zarazili od tonca gde su pravili audio matricu za spomenik.


no ne znam da li primecujete da nigde nema apdejt, da je pustena i da se leci od kuce. bojim se nasilja, šone je potpuno odlepio. biće dobro ako joj je samo oduzeo telefon.

Biljana Keller
20 hrs ·
Moj medicinski bilans za danas: nemam upalu pluća, uz kiseonik super dišem, dobila sam antibiotike i još nešto, i uz obećanje da ću biti potpuno izolovana i da ću se svakog dana javiti lekaru, a odmah doći pravo u bolnicu ako mi se iole pogorša stanje, došla sam kuči. Sad ležim u dečijoj sobi, potpuno zatvorena, sama u stanu, muz, koji je negativan, je izolovan odvojeno. Od garaže do petog sprata sam išla peške, da ne zagadim lift i to mi je bi najveći izazov savremenog doba. Penjala sam se pola sata.
Jer, nije baš da kao običan grip. Više je kao neko stanje u kom toneš u nekakav vreo vazduh i boriš se za dah. Teško se koncentrišem, uglavnom spavam, prespojili su mi se dani, nisam sigurna koji smo danas.
Sve mi donose do vrata, moje pozrtvovane i divne komšije, ali ionako nemam apetita.
Najgore od svega je što imam DVE NEPOGLEDANE EPIZODE HOMELANDA, A JA NE OČI NE VIDIM.
Eto, to je jedino što imam da kažem. Hvala vam svima baš. Javicu vam sve što prolazim, da znate, da prepoznate.

borci za ustavnost i slobodu kretanja, šarlatani što smatraju da je vučić izmislio kovid da baš njih zajebe njinih 2,1 posto na izborima, pseudo-marksisti što svet vide u binarnim opozicijama - ili će pare ici meni, ili ce mi ih oteti drugi: ergo, bolje meni, samo da umlatim drugoga. ove i slične sramne grupe, što se bez blama šepure okolo, dok ne zakuca koronica i na njihov skroman stancic, za koji će se ispostaviti da ima i baštu i kafić i kontra-kulturni centar i mikro biznis i zaposlene što će prvi da ih otpuste, jer covid, brate, nemam veruj mi za tvoju platu.
ko se ne udavi u koroni, udaviće se u ovim govima, samo da znate ko su vam perjanice grajdanske oporbe. govna neepmpatična, što imaju više od tebe i mene, al im je i to malo, pa bi da ti očerupaju još.

Biljana Keller trijaza je u toku. tačno se vidi ko je govno psihopatsko s ambicijom da vlada po svaku cenu. iskreno, sto puta mi je lakše da slušam brnabić od branke saturn i ljotića štektnutog kod babe u selu, jeremića koga danima, nedeljama nema, dozivaljavam kao radeta markovića u varioli, što se cepa celokupnom zalihom dečijih lekova. i to je moje grajdansko pravo, u ime koga možete de me poljubite u dupe.

Biljana Keller
2 hrs · 

mnogi me pitaju za simptome i tok bolesti:
11. marta sam bila sa prijateljem i kolegom u fabrici gde radimo spomenik djindjicu. imala sam rukavice i masku, pa sam je ipak malo skidala. isli smo kolima za i od novog sada. pazili smo se, stajali na razmaku, smejali se mojoj paranoji. moj prijatelj nije imao nikakve simptome, ja sam kašljala kao magarica, ali ja već mesecima kašljem: od pljuga, od alergije na pseću dlaku, od histerije.
14. marta mi prijatelj javlja da ima mali tempiš, ali da doktor kaze da je od peska u bubregu. ja tada i dalje nemam nikakvih simptoma. prethodno sam, sticajem okolnosti, već krenula da radim od kuće, kao i svi moji saradnici.
15. marta prijatelj javlja da tempa više nema. ja i dalje sedim kod kuce, osim što sam otišla do kanca, koji je prazan i zaključan, da uzmem stvari. imala sam rukavice i masku. išla sam i u banku, rukavice i masku na licu, obrisala sam ličnu kartu sredstvom za dezinfekciju pre nego što sam je pružila bankarki, rekla sam joj to. onda sam otišla pravo kući. od tada više nisam izlazila.
iducih dana mom drugu je sve gore. kulminacija je 18. marta, kada ga, sa obostranom upalom pluća nocu hitno primaju na infektivnu, rade test i pozitivan je na covid. sve vreme su ga telefonski pratili lekari, vadio je krv prema njihovom nalogu, zaštićen.
19. marta meni kreću full on simptomi: niska temperatura, teško disanje, malaksalolst kakva se ne da opisati, jedva ustajem iz kreveta. ne mogu da jedem, nije mi bistra glava, ne vidim izoštreno. do tada smo imali kucnu izolaciju muz i ja, sada on, kao negativan, prelazi u drugi stan, i dalje pod izolacijom totalnom. ja sam pozitivna, odlazim u bolnicu. snimaju mi pluca, daju kiseonik, vade krv, odredjuju terapiju, malo se izmolimo medjusobno da mi je bolje da sam u karantinu kod kuce. njima neću zauzeti dragoceni krevet, a odgovorna sam i bukvalno ne mrdam iz jedne jednine sobe i kupatila, iako sam poptuno sama u kuci. sve mi stize do vrata.
moj prijatelj je od juče na intenzivnoj nezi i teško je. ja sam kao u nekom napornom snu. samo tonem.
ne boli me ništa, ne plačem, nije me strah. prebrojala sam bukvalno sve susrete i svima javila.
laknulo mi je kad sam shvatila da je nastavničko veće na faksu bilo dan pre mog izlaganja zarazi. pazim na sebe i druge, svima sam pošteno rekla.
nije me sramota bolesti, ali se ipak, kroz suze izvinjavam. žao mi je, strašno, ako sam nekog nesvesno ugrozila.
pazite se ljudi, ne idite nikud, ne raznosite ovo zlo. to je minimum koji, kao društvena bića, možete da uradite.
hvala svima još jednom, čak i onima što se raduju mojoj nesreći. i to čini jačim.







[size=11]665665

8 Comments30 Shares[/size]

erős paprika wrote:ali o kome ona govori?