Home
by Nino Quincampoix Sat Nov 09, 2019 11:21 amPun kombi za budimpeštanski aerodrom jutros, svi idu na Maltu.
Egzodus
- Posts : 10317
Join date : 2012-02-10
- Posts : 11103
Join date : 2018-03-03
Age : 35
Location : Hotline Rakovica
Malta je navlakuša. Ljudi se tamo zalete misleći da idu da lade jaja na egzotičnom ostrvu, i još će zarađivati pare. Međutim tamo se radi ko konj, a život je skup - ništa se ne uštedi. Retko, retko ko se zadrži, odnosno vrati tamo.
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Guest
plus jedan
i dobro ih olade za pare u tom procesu. ta bara se jako smanjila.
i dobro ih olade za pare u tom procesu. ta bara se jako smanjila.
- Guest
ovo zvuči previše dobro da bi bilo istina
vrlo važno pravilo u poslu - ukoliko izgleda previše dobro, onda ili nešto nedostaje od informacija ili je neka prevara
vrlo važno pravilo u poslu - ukoliko izgleda previše dobro, onda ili nešto nedostaje od informacija ili je neka prevara
- Guest
pa dubai je jos skuplji za zivot, isto se jako radi, a ljudi idu i dalje. prosto nema gore od septicke jame.
- Posts : 11563
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi
Nedavno sretnem čovjeka koji je razvio veliki biznis s dovođenjem radne snage iz Azije u Hrvatsku, CGoru i Srbiju. Indija, Nepal, Bangladeš... Exodus je poduzetnička prilika. Manite se kukanja, osnivajte agencije za zapošljavanje! Para da se namlatite.
_____
Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
- Posts : 40075
Join date : 2012-02-12
Location : имам пуну полицу књига, која ми је главна?
Не видим чему егзодус кад сва срања из тамоа увелико примењују овде.
Нема везе што наше књиговође већ педесетак година не пишу минус црвеном бојом, ни што код нас црни петак има ама баш супротно значења од тамошњег, нити се код нас уопште држе све те масовне распродаје на дан после Дана захвалности (који увек пада у последњи четвртак у новембру), кад трговци наводно напокон излазе из минуса (црвено) и прелазе у плус (црно).
Ево желим им да им свима дође црни петак.
Нема везе што наше књиговође већ педесетак година не пишу минус црвеном бојом, ни што код нас црни петак има ама баш супротно значења од тамошњег, нити се код нас уопште држе све те масовне распродаје на дан после Дана захвалности (који увек пада у последњи четвртак у новембру), кад трговци наводно напокон излазе из минуса (црвено) и прелазе у плус (црно).
Ево желим им да им свима дође црни петак.
_____
I drove a škodilak before it was cool.
Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
- Guest
Vrlo zanimljiv tekst, pre svega zbog dubine uvida u sitnice koje definisu iskustvo zivota u stranoj zemlji.
https://net.hr/danas/hrvatska/matko-je-srecu-nasao-u-norveskoj-zivot-je-specifican-postuju-se-zakoni-i-red-a-za-razliku-od-hrvatske-drzava-se-brine-o-svemu/#
https://net.hr/danas/hrvatska/matko-je-srecu-nasao-u-norveskoj-zivot-je-specifican-postuju-se-zakoni-i-red-a-za-razliku-od-hrvatske-drzava-se-brine-o-svemu/#
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
ali komentari brate mili
- Guest
Stupaju na snagu olakšice za dolazak stručnih stranih radnika u Nemačku
U Nemačkoj stupa na snagu novi Zakon o doseljavanju stručne radne snage, koji treba da olakša dolazak kvalifikovanih radnika iz zemalja koje nisu članice EU i ublaži ozbiljan problem manjka radnika sa kojim se suočava nemačka privreda.
Po novom zakonu, radnicima iz zemalja nečlanica EU, znači i iz Srbije, ubuduće će u Nemačkoj biti dostupni svi poslovi za koje su kvalifikovani, a ne samo oni koje su nemačke institucije proglasile deficitarnim i za koje ne postoje kandidati iz Nemačke ili zemalja EU, kao što je to bio slučaj do sada. Novina je i što će stručnim radnicima, pod određenim uslovima, biti omogućeno da duže vreme borave u Nemačkoj u potrazi za poslom.
Tražioci posla imaće pravo i da eventualni manjak praktičnog iskustva nadoknade dokvalifikacijom kroz praksu kod nemačkog poslodavca. Uslov će biti da nadležne ustanove potvrde diplomu stranog radnika i da on dokaže da vlada nemačkim jezikom. Uz to, ako prethodno nije sklopio ugovor o radnom odnosu, stranac će morati da dokaže da ima dovoljno novca da može da se izdržava dok traži posao.
Priznanje kvalifikacija zainteresovani će morati da zatraže od nadležnih nemačkih institucija pre putovanja, što će moći da obave preko nemačkih ambasada. Ako su u pitanju zanati, nadležne su pokrajinske zanatske komore. Jedan od ciljeva zakona bio je upravo da se uklone birokratske prepreke prilikom priznavanja stručnih diploma i da se to spoji postupkom koji je i dalje usko grlo potrage za poslom u Nemačkoj, a to je izdavanje viza.
U pogledu jezika, uglavnom se očekuje napredno znanje koje odgovara nivou B1 zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike, koji pretpostavlja sposobnost da se učestvuje u razgovoru o poznatim temama ili o poslu, razumevanje emisija na radiju ili televiziji i snalaženje u stranoj zemlji. Kvalifikovanim radnicima i praktikantima koji traže posao biće u Nemačkoj omogućen boravak do šest meseci, pri čemu će praktikanti morati da predoče odgovarajuću školsku diplomu i neće smeti da budu stariji od 25 godina.
S druge strane, novim zakonom pooštreni su uslovi za strane državljane starije od 45 godina. Oni, da bi stekli boravišnu i radnu dozvolu, moraju da dokažu da će u Nemačkoj zarađivati najmanje 3.685 evra bruto ili da su već stekli penziju ili poseduju izvore da zadovolje osnovne životne troškove, kako u starosti ne bi pali na teret države.
Donji dom nemačkog parlamenta, Bundestag, usvojio je Zakon o doseljavanju stručne radne snage (FEG) 7. juna 2019. godine.
Do usvajanja tog zakona u Nemačku su bez ugovora o radu mogli da dođu samo stranci sa fakultetskom diplomom i to na šest meseci. Uslov je bio da poseduju nemačku ili neku uporedivu stranu diplomu i da mogu da dokažu da mogu sami da se izdržavaju godinu dana. Njima je, međutim, bilo zabranjeno da rade u tom periodu.
Glavni zagovornici usvajanja zakona bili su privrednici, čja su vodeća udruženja vršila pritisak na vladu da olakša dolazak stranih radnika. Po najnovijim podacima Savezne agencije za rad, u Nemačkoj postoj deficit radne snage u oko 50 profesija. U privredi zato treba popuniti više od milion radnih mesta, uglavnom radnicima sa stručnim kvalifikacijama. Toj agenciji je prijavljeno da samo u sektoru nege bolesnih i starih osoba ima 39.000 nepopunjenih radnih mesta.
Uprkos konjukturnim oscilacijama, u jednoj anketi privredne komore se svaki drugi nemački preduzetnik požalio na poteškoće u popunjavanju radnih mesta, preneli su nemački mediji. Predstavnici Savezne agencije računaju da se posle usvajanja novog zakona godišnje može računati sa dolaskom oko 25.000 kvalikovanih radnika iz trećih zemalja.
Nemački mediji preneli su, međutim, 28. februara istraživanje fondacije Bertelsman, prema kojem bi u Nemačku do 2060. godine svake godine moralo da se useli najmanje 260.000 kvalifikovanih stranih radnika, kako bi se neutralisalo demografskim kretanjima uslovljeno topljenje tržišta rada.
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
https://noizz.rs/kontra/mladi-u-srbiji-nemaju-perspektivu-pokazuje-novo-istrazivanje/17bslv9
Mladi mahom do tridesetih godina žive sa roditeljima ili su bar materijalno izdržavani uz njihovu pomoć jer su nezaposleni, dugo rade neprijavljeni za minimalce ili sume koje su nešto iznad minimalnih plata, mada nedovoljne da pokriju njihove troškove života.
Nektivni Ugnelj
- Posts : 50029
Join date : 2017-11-16
"U poslednje vreme susrećemo se sa odlivom mladih ljudi. Mnogi od njih odlučuju se da promene lično ime u ime koje je uobičajeno za državu u kojoj planiraju da žive smatrajući da će im to olakšati integraciju u novo društvo", ističe šef službe GU Čačak Goran Čolanić.
- Posts : 7163
Join date : 2020-03-05
Treba neko Goranu da saopšti kako to izgleda kad se prezivaš Mandić ili Diklić i preseliš se u englesko govorno područje.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 50029
Join date : 2017-11-16
Posebno Diklić
- Posts : 50029
Join date : 2017-11-16
Doduse, mozda ce u Njemačku. Lotar Radosavljević
- Posts : 16169
Join date : 2014-11-06
https://biznis.rs/vesti/u-poslednjoj-deceniji-vise-obrazovanih-mladih-doslo-u-srbiju-nego-sto-je-iz-nje-otislo/
BEČKI INSTITUT ZA MEĐUNARODNE EKONOMSKE STUDIJE U UPRAVO OBJAVLJENOJ ANALIZI IZNEO, ZA MNOGE, IZNENAĐUJUĆE NALAZE
U poslednjoj deceniji više obrazovanih mladih došlo u Srbiju, nego što je iz nje otišlo
Prema upravo objavljenim nalazima istraživanja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u periodu od 2010 do 2019. godine Srbija je zabeležila veći priliv mladih visokostručnih ljudi, nego što je bio njihov odliv, odnosno odlazak u inostranstvo.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, a koji je sa autorkom izveštaja Sandrom Lajtner sarađivao na ovoj studiji, za portal Biznis.rs kaže da su navedeni nalazi izvedeni iz Ankete o radnoj snazi za pomenute periode.
„Na analizi u vezi sa Srbijom sam radio zajedno sa Sandrom Lajtner. Naš zajednički rad, za Srbiju, trebalo bi biti objavljen narednih nedelja. Posmatrali smo šta se tokom prošle decenije dešavalo sa kohortama mladih ljudi, starosti od 15 do 39 godina“, objašnjava prof.dr Arandarenko.
U analizi se došlo, dodaje prof. Arandarenko, do dva zaključka. Prvi, da je tokom posmatranog perioda ukupan neto imigracioni bilans bio negativan, odnosno da je odlazak mladih ljudi u inostranstvo bio veći od njihovog priliva u zemlju. To je, dodaje on, i bilo očekivano, mada je ukupna neto razlika oko 30 do 40 hiljada, što je, ističe, mnogo manje od ranijih procena.
„Međutim, na bazi dostupnih podataka zaključeno je da je priliv visokoobrazovanih mladih u navedenom periodu bio veći od njihovog odliva, odnosno da smo u Srbiji imali neto imigraciju visokoobrazovanih. Ovaj trend potpuno je suprotan uobičajnom mišljenju da Srbija doživljava jak odliv mozgova“, zaključuje prof. Arandarenko.
Za ovaj trend, ističe on, ima dva objašnjenja.
„Prvi je da mladi ljudi samostalno, kao učenici i studenti, odlaze u inostranstvo i odatle se vraćaju u Srbiju sa diplomama. Drugi razlog leži u činjenici da Srbija ima stalni priliv mladih imigranata iz susednih zemalja, pre svega iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Oni dolaze da studiraju i neki od njih ostaju po završetku studija ili završe fakultete u svojim zemljama, pa se presele u Srbiju zbog mogućnosti zaposlenja, povezivanja porodice, nastavka obrazovanja, specijalizacije i slično“, navodi prof. Arandarenko.
Prof. dr Aranderenko napominje i da je manji, ali ipak rastući broj i „pravih“ stranaca koji se useli u Srbiji, zbog posla ili obrazovanja, a koji, po pravilu, imaju visoko obrazovanje.
„Ova tri efekta zajedno izgleda da, prema stratističkoj analizi koleginice Sandre Lajtner, uspevaju da nadjačaju glavni mehanizam odliva visokoobrazovanih, a to je emigracija mladih koji završe studije u Srbiji, pa se zbog posla ili nastavka obrazovanja odsele u inostranstvo“, zaključuje prof. Aranderenko.
Inače, u pomenutoj studiji pod nazivom „Dokazi o prilivu mozgova u neke zemlje zapadnog Balkana“ , a koja prati kretanja mladih u i iz zemalja u kojoj su rođeni, konstatuje se i da razlozi za odlazak nisu samo siromaštvo, već i široka mreža dijaspore, kao i veće mogućnosti kvalitetnog zaposlenja ili određene šeme koje olakšavaju migracije, poput nemačke regulative za zapadni Balkan.
Izuzev Albanije iz koje u najvećoj meri odlaze visokoobrazovani mladi ljudi, u ostalim državama regiona primetno je da zemlje napuštaju, u proseku, oni manje obrazovani. Tako je u Severnoj Makedoniji najveći odliv mladih među onima koji imaju niže obrazovanje. U BiH, Crnoj Gori i Srbiji uglavnom zemlje napuštaju oni sa srednjom školom, s tim da je u Srbiji posebno izražena u grupi mladih koji imaju medicinsko obrazovanje.
Zaključak analize koju je upravo objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije je da vlade u regionu moraju da pojačaju napore da smanje stope nezaposlenih mladih ljudi, od kojih su mnogi angažovani na privremenim poslovima, često neprijavljeni i bez prava na penziono i zdravstveno osiguranje. Savetuje se i da se akademski obrazovni sistemi prilagode potrebama tržišta, bližom saradnjom fakulteta sa poslodavcima, kao i posebnim programima stipendiranja koji pomažu usmeravanju studenata ka obrazovnim profilima koji se traže. Interesantno je i da je jedan od zaključaka i da one zemlje u koje dolaze mladi obrazovani ljudi sa prostora zapadnog Balkana moraju imati uspostavljene javne politike koje bi garantovale da će uvezeno znanje sa ovih prostora biti od koristi i za njihove, lokalne ekonomije.
BEČKI INSTITUT ZA MEĐUNARODNE EKONOMSKE STUDIJE U UPRAVO OBJAVLJENOJ ANALIZI IZNEO, ZA MNOGE, IZNENAĐUJUĆE NALAZE
U poslednjoj deceniji više obrazovanih mladih došlo u Srbiju, nego što je iz nje otišlo
Prema upravo objavljenim nalazima istraživanja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u periodu od 2010 do 2019. godine Srbija je zabeležila veći priliv mladih visokostručnih ljudi, nego što je bio njihov odliv, odnosno odlazak u inostranstvo.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, a koji je sa autorkom izveštaja Sandrom Lajtner sarađivao na ovoj studiji, za portal Biznis.rs kaže da su navedeni nalazi izvedeni iz Ankete o radnoj snazi za pomenute periode.
„Na analizi u vezi sa Srbijom sam radio zajedno sa Sandrom Lajtner. Naš zajednički rad, za Srbiju, trebalo bi biti objavljen narednih nedelja. Posmatrali smo šta se tokom prošle decenije dešavalo sa kohortama mladih ljudi, starosti od 15 do 39 godina“, objašnjava prof.dr Arandarenko.
U analizi se došlo, dodaje prof. Arandarenko, do dva zaključka. Prvi, da je tokom posmatranog perioda ukupan neto imigracioni bilans bio negativan, odnosno da je odlazak mladih ljudi u inostranstvo bio veći od njihovog priliva u zemlju. To je, dodaje on, i bilo očekivano, mada je ukupna neto razlika oko 30 do 40 hiljada, što je, ističe, mnogo manje od ranijih procena.
„Međutim, na bazi dostupnih podataka zaključeno je da je priliv visokoobrazovanih mladih u navedenom periodu bio veći od njihovog odliva, odnosno da smo u Srbiji imali neto imigraciju visokoobrazovanih. Ovaj trend potpuno je suprotan uobičajnom mišljenju da Srbija doživljava jak odliv mozgova“, zaključuje prof. Arandarenko.
Za ovaj trend, ističe on, ima dva objašnjenja.
„Prvi je da mladi ljudi samostalno, kao učenici i studenti, odlaze u inostranstvo i odatle se vraćaju u Srbiju sa diplomama. Drugi razlog leži u činjenici da Srbija ima stalni priliv mladih imigranata iz susednih zemalja, pre svega iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Oni dolaze da studiraju i neki od njih ostaju po završetku studija ili završe fakultete u svojim zemljama, pa se presele u Srbiju zbog mogućnosti zaposlenja, povezivanja porodice, nastavka obrazovanja, specijalizacije i slično“, navodi prof. Arandarenko.
Prof. dr Aranderenko napominje i da je manji, ali ipak rastući broj i „pravih“ stranaca koji se useli u Srbiji, zbog posla ili obrazovanja, a koji, po pravilu, imaju visoko obrazovanje.
„Ova tri efekta zajedno izgleda da, prema stratističkoj analizi koleginice Sandre Lajtner, uspevaju da nadjačaju glavni mehanizam odliva visokoobrazovanih, a to je emigracija mladih koji završe studije u Srbiji, pa se zbog posla ili nastavka obrazovanja odsele u inostranstvo“, zaključuje prof. Aranderenko.
Inače, u pomenutoj studiji pod nazivom „Dokazi o prilivu mozgova u neke zemlje zapadnog Balkana“ , a koja prati kretanja mladih u i iz zemalja u kojoj su rođeni, konstatuje se i da razlozi za odlazak nisu samo siromaštvo, već i široka mreža dijaspore, kao i veće mogućnosti kvalitetnog zaposlenja ili određene šeme koje olakšavaju migracije, poput nemačke regulative za zapadni Balkan.
Izuzev Albanije iz koje u najvećoj meri odlaze visokoobrazovani mladi ljudi, u ostalim državama regiona primetno je da zemlje napuštaju, u proseku, oni manje obrazovani. Tako je u Severnoj Makedoniji najveći odliv mladih među onima koji imaju niže obrazovanje. U BiH, Crnoj Gori i Srbiji uglavnom zemlje napuštaju oni sa srednjom školom, s tim da je u Srbiji posebno izražena u grupi mladih koji imaju medicinsko obrazovanje.
Zaključak analize koju je upravo objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije je da vlade u regionu moraju da pojačaju napore da smanje stope nezaposlenih mladih ljudi, od kojih su mnogi angažovani na privremenim poslovima, često neprijavljeni i bez prava na penziono i zdravstveno osiguranje. Savetuje se i da se akademski obrazovni sistemi prilagode potrebama tržišta, bližom saradnjom fakulteta sa poslodavcima, kao i posebnim programima stipendiranja koji pomažu usmeravanju studenata ka obrazovnim profilima koji se traže. Interesantno je i da je jedan od zaključaka i da one zemlje u koje dolaze mladi obrazovani ljudi sa prostora zapadnog Balkana moraju imati uspostavljene javne politike koje bi garantovale da će uvezeno znanje sa ovih prostora biti od koristi i za njihove, lokalne ekonomije.
- Guest
dođe ti ođe pola cg, završi megatrend zbog zato i eto nama priliva mozgova, sreća radost
- Posts : 50029
Join date : 2017-11-16
Realno, Srbija ne treba da se zali kad u nju dodje bilo ko
- Guest
nisam saglasan sa tim, niko ovde ne dolazi zdrave pameti
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
Ajmo u Škotsku Burunđani, jeftino ostrvo na prodaju.
https://www.blic.rs/biznis/strategija/ostrvo-od-11-hektara-kosta-kao-stan-u-beogradu-foto/x662b5f?fbclid=IwAR3LDq8X-2GQA-_VoZZB4Z0moAEfVEPF5EQfj0JlBkTZV6p6rqCdvtuRW2w
Ono što je izazvalo interes kod javnosti kada je u pitanju ovo ostrvo jeste iznenađujuće niska početna cena od 80.000 funti (oko 93.000 evra). Dok u Londonu za navedenu količinu novca možete da dobijete osrednju garažu, u Beogradu dvosoban ili trosoban stan, u Škotskoj za isti iznos dobijate čitavo ostrvo.
Up sticks to Deer Island in spectacular western Scotland for £80,000 ◌ Up sticks to Deer Island in spectacular western Scotland for £80,000
— FitCasually
➥ Annabel Sampson️ #Tatler ◌ Good read
pic.twitter.com/iJREnNl9m9
(@FitCasuallyMODA) March 19, 2021
https://www.blic.rs/biznis/strategija/ostrvo-od-11-hektara-kosta-kao-stan-u-beogradu-foto/x662b5f?fbclid=IwAR3LDq8X-2GQA-_VoZZB4Z0moAEfVEPF5EQfj0JlBkTZV6p6rqCdvtuRW2w
- Posts : 3742
Join date : 2020-09-27
Location : Waystone Inn
Gastarbajterski milenijalci
Evo, taman uoči sutrašnjeg početka popisa stanovništva u hr.
Evo, taman uoči sutrašnjeg početka popisa stanovništva u hr.
_____
my goosebumps have goosebumps
- Posts : 50029
Join date : 2017-11-16
Ljudima je naprosto dosta jurnjave za vezom i poznanstvima oko svakog životnog problema. Dosta im je neizvjesnosti i straha od budućnosti, ali i potplaćenosti i poniženja. Korupcija je učinila više štete hrvatskom nacionalnom identitetu nego što je oštetila gospodarstvo. Posljedica korupcije i nepotizma je nestajanje osjećaja zajedništva i solidarnosti, a koji bi trebao biti temelj društva. Dio iseljenih Hrvata, pogotovo mlađe generacije, počinje doživljavati hrvatski nacionalni identitet kao prijevaru kojom politička kasta manipulira kako bi se bogatila i zadržavala sebe na položaju. Korupcija uvijek poručuje da se bogati bogate, a da siromašni postaju još siromašniji. U zdravom društvu varalice se moraju kazniti, a trud se mora nagraditi. Ako vam netko ne uvažava i ne nagrađuje trud, ne preostaje vam drugo nego otići tamo gdje se nadate da će se to dogoditi”, zaključuje Jurić.
autošovinist
zrelo vam je za nekog Ćirjakića
- Posts : 3742
Join date : 2020-09-27
Location : Waystone Inn
Hmm imamo Glasnovića kojeg ljute nevladine udruge, kozmopoliti što čekaju propast države, naziva ih jugozomboidima i moralnim tifusarima, jel može to? 
_____
my goosebumps have goosebumps
- Posts : 50029
Join date : 2017-11-16
Nije baš...razradiću ideju možda sutra 
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
https://nova.rs/vesti/drustvo/ispovest-medicinske-sestre-idem-u-nemacku-da-se-ne-vratim/
Radila sam u buticima, prodavnicama, kao sportski trener... često i na crno, imam sate i sate neplaćenog prekovremenog rada i ni dan staža u struci, kaže za Nova.rs Vesna Jerković (38), medicinska sestra i diplomirani ekonomista iz Kragujevca. Ona će već do kraja ove nedelje biti na svom novom radnom mestu na jednoj klinici u Kelnu, a u ispovesti za naš portal, otkriva zbog čega odlazi iz Srbije.
Radila sam u buticima, prodavnicama, kao sportski trener... često i na crno, imam sate i sate neplaćenog prekovremenog rada i ni dan staža u struci, kaže za Nova.rs Vesna Jerković (38), medicinska sestra i diplomirani ekonomista iz Kragujevca. Ona će već do kraja ove nedelje biti na svom novom radnom mestu na jednoj klinici u Kelnu, a u ispovesti za naš portal, otkriva zbog čega odlazi iz Srbije.
|
|
|