jugoslavija - od nemila do nedraga

Neprijateljska akcija je od samog početka imala kontrarevolucionarni karakter, zamišljena da se postupno širi i da ugrozi osnove naše bratske zajednice — bratstvo i jedinstvo, ravnopravnost, ustavni poredak i samoupravljanje, sa pokušajem da se, upotrebom nasilja i oružja, zauzmu pojedine vitalne ustanove. Tu akciju su vodili nacionalistički i kontrarevolucionarni elementi sa pozicija velikoalbanskog nacionalizma i iredentizma. Njen cilj je bio da rušenjem ustavnog poretka i proglašavanjem nekakve „albanske republike" stvori krizno žarište ne samo u Jugoslaviji nego i u ovom, za opšte stanje međunarodnih odnosa, toliko osetljivom regionu i da time ugroze teritorijalni integritet SFRJ. Ovom akcijom neprijateljski elementi, i oni koji stoje iza njih, nastojali su da se našoj socijalističkoj samoupravnoj zajednici zada težak udarac, poremeti njena unutrašnja struktura i oslabi međunarodni položaj i ugled SFRJ u svetu. Aktivnost neprijateljskih i kontrarevolucionarnih elemenata bila je brižljivo organizovana iz jednog centra inostrane agenture, zamaskiranog nacionalističko-iredentističkim parolama i „marksističko-lenjmističkom"
frazeologijom. Taj centar se na kraju i sam oglasio, preuzimajući odgovornost za nastale događaje i priznajući da je u akcijama upotrebio
i vatreno oružje. Taj centar, čiji rukovodioci i organizatori neće moći da izbegnu svoju sudbinu koja im predstoji — da se nađu pred narodnim sudom da bi odgovarali za svoju kontrarevolucionarnu aktivnost i za nedela koja su počinili, dugo je pripremao ovu akciju i čekao pogodan trenutak da bi je otpočeo. Ova inostrana agentura, koja se zakamuflirala pod nazivom „Albanska komunistička marksističko-lenjinistička
partija u Jugoslaviji", ispoljila je — prema dobro poznatim receptima vođenja „specijalnog rata" — upornost u organizovanju i sinhronizaciji akcije u dužem trajanju, čemu je prethodila demagoška idejno-politička i nacionalistička indoktrinacija. Lažne i demagoške parole kojima je neprijatelj nastupao, manipulišući pri tom školskom i studentskom omladinom, dok su pravi organizatori bili u mišjim rupama, agresivnost i brutalnost u nastupanju, usmeravanje akcija na širi prostor i težnja da se prodre u radne kolektive, čemu su se odlučno suprotstavili radnička klasa i komunisti Kosova, pokazuju da je akcija vođena na osnovu brižljivo sastavljenih instrukcija. Neprijatelj je smatrao da je naišao trenutak kada se može izvršiti ovaj udar usmeren na destabilizaciju naše zemlje. To je bila široko zamišljena kontrarevolucionarna akcija sa širim ciljevima, a ne nekakve „mirne" demonstracije i traženje „ustavnih prava", kako to žele da predstave pojedini advokati ovih kontrarevolucionara iz zemlje i inostranstva. Centar strane agenture koji je rukovodio ovim akcijama, sa čijim smo planovima upoznati, predvideo je izvođenje pojedinih subverzivnih akcija, uključujući i oružane akcije i napade na pojedine objekte. Vandalizam koji su ispoljili kontrarevolucionarni
elementi i materijalne štete koje su naneli pokazuju da smo se sukobili sa organizovanim neprijateljem koji je, međutim, u svojoj nacionalističkoj
zaslepljenosti i u sprovođenju instrukcija za izvođenje svojih akcija, prevideo odlučnost i beskompromisnost sa kojima je suzbijan i osujećen
u pokušaju da ispuni ciljeve svojih gospodara. U vreme poznatih događaja na Kosovu 1968. godine, zatim u poslednjim godinama, naročito od 1974. godine naovamo, otkrivene su neprijateljske aktivnosti i tendencije, organizovane grupe i pojedinci koji su se bavili neprijateljskom delatnošću sa pozicija nacionalizma i iredentizma, tako da se, u odsustvu borbenosti i odlučnosti SK i drugih subjektivnih socijalističkih snaga, mogla očekivati organizovana akcija kontrarevolucionarnih elemenata. Što su dimenzije kontrarevolucionarnih akcija delovale kao iznenađenje, osnovno objašnjenje je u tome da je postojala velika nebudnost prema neprijatelju. Potcenjivao se nacionalizam i iredentizam i njegovo kontinuirano i organizovano rovarenje i zato je kao iznenađenje delovala agresivnost i brutalnost u nastupanju nosilaca kontrarevolucije, u njihovom pokušaju da destabilizuje Kosovoi Jugoslaviju i da, čak, preuzmu vlast na Kosovu. Poslednjih godina, i pored povećanog investiranja u privredne objekte, pojavile su se mnoge ekonomske teškoće — stagnacija industrijske proizvodnje, gubici u proizvodnji, teškoće u vezi sa zapošljavanjem i drugo. Kombinacija ovako burnih socijalnih promena i aktuelnih ekonomskih teškoća, i bez delovanja neke ilegalne nacionalističke organizacije, a uz izostanak osmišljene čvrste političke akcije, objektivno je pogodovala stvaranju socijalnih i drugih okolnosti koje su mogle biti
iskorišćene za izazivanje nemira Podaci koji se u osnovnom materijalu za ovu našu raspravu iznose o promeni u socijalnoj strukturi stanovništva na Kosovu i o eksploziji prosvetno-školskog sistema, naročito Univerziteta u Prištini, rečito govore o tome da je stvorena podloga za erupciju nezadovoljstva i nacionalizma. Drug Tito i drug Kardelj su na to ranije više puta ukaziali u svojim istupanjima i razgovorima sa rukovodiocima na Kosovu, nije se dovoljno vodilo računa o ekonomskim mogućnostima koje prireda Kosova pruža za zapošljavanje. Edvard Kardelj je u razgovoru
i rukovodiocima SAP Kosova, juna 1977. godine, upozoravao na to da pitanje obrazovanja i zapošljavanja mlade inteligencije može biti verno za problem nacionalizma i da u tom pogledu mi takođe robujemo rigidnoj stihiji. Mi nemamo tu još koncepta." U jednom zatvorenom školtom
sistemu sa stanovišta mogućnosti zapošljavanja, sa jezičkim i druim političkim i psihološkim barijerama, jedan deo političkih i idejno kolebljivih prosvetnih radnika i studenata naklonjen je okretanju ka naionalizmu i šovinizmu, kao perspektivi obezbeđivanja i svoje egzistencije svog tzv. nacionalnog uspona. (Nekritičko prihvatanje nacionalnog roìantizma, nedovoljno povlačenje demarkacione linije između nacionalne firmacije albanskog naroda i nacionalizma i iredentizma omogućilo je da neprijatelj prodre u redove učenika, studenata i prosvetnih radnika da mnoge od njih pretvori u osnovnu snagu i sopstvene ilegalne orgaizacije, i cele ove kontrarevolucionarne aktivnosti. Indoktrinacija omladine nacionalizmom odvijala se gotovo nesmeano, i to bez postavljanja neophodne brane organizovanom štetnom uticaju iz Albanije koji je rastao uporedo sa intenzitetom i dužinom propagandne aktivnosti, a sprovođen je veoma smišljenom akcijom, uz potrebu albanskih udžbenika i delovanje albanskih profesora na Unierzitetu. To je omogućilo neprijatelju da lakše prodre u ovu sredinu i a njegove kontrarevolucionarne ciljeve prihvati jedan deo školske omidine, sa kojom su nacionalisti i kontrarevolucionari lakše manipulisali, ne nalazeći odziva u radničkoj klasi i u redovima svesnih socijalističih snaga, osim neznatnih izuzetaka. Tu, u redovima studenata i srednjokolske omladine, dugoročno gledajući, kontrarevolucionarne snage su ostvarile značajan uticaj, čije ćemo posledice još dugo morati da savlađujemo. Neprijateljska delatnost se ispoljavala i u isticanju parole „za Albansku republiku". Tome je doprinelo nedovoljno razjašnjavanje u širokim omladinskim masama, kao i u drugim strukturama društva,
»političko-pravnog i ustavnog položaja Socijalističke Autonomne Pokraine Kosova, kao sastavnog dela Socijalističke Republike Srbije i kontitutivnog
elementa jugoslovenske federacije. Neadekvatno prikazivaje odnosa Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosova, SR Srbije i federacije i praksa koja je u tom pogledu ustanovljena, pogodovali su širenju iluzija da je sticanje statusa republike formalno pitanje i da se može izvojevati pritiskom. Međutim, sve to što se dogodilo upravo govori da ustavna rešenja o položaju socijalističkih autonomnih pokrajina u okviru SR Srbije treba dosledno sprovoditi i poštovati. Niz godina, mnoge organizacije Saveza komunista na Kosovu su potcenjivale opasnost od albanskog nacionalizma i iredentizma. One se nisu sa svom odlučnošću i efikasnošću borile protiv pojava nacionalizma, ako da je neprijatelju omogućeno da se mnogim nacionalističkim, lažnim parolama prodre i u Savez komunista i u druge društveno-političke organizacije. Potrebno je da se u Savezu komunista vodi neprekidna idejna borba i da se podiže idejno-klasna svest komunista kako bi bili spremni da se sukobljavaju sa tuđim idejnim shvatanjima i sa delovaijem klasnog neprijatelja, naročito sa nacionalizmom svake vrste. Neprijateljski centar koji je rukovodio kontrarevolucionarnim akcijama
na Kosovu naročito je prodro u redove školske i studentske omladine. To je samo po sebi dokaz da je u potpunosti zatajila organizacija Saveza socijalističke omladine i da se njena aktivnost, osim pojedinačnih manifestacija, veoma malo oseća među školskom omladinom. Iz same činjenice da je, zbog velikog i naglog porasta stanovništva na Kosovu, 51 odsto stanovništva ispod 19 godina, treba izvući zaključak da je politički rad među omladinom od posebnog značaja na Kosovu. Međutim, nerealnost u procenjivanju političko-bezbednosne situacijei potcenjivanje neprijateljske aktivnosti, uz nedovoljnu razvijenosti zakasnelo aktiviranje pojedinih subjekata društvene samozaštitena Kosovu, imali su za posledicu njenu nedovoljnu efikasnost. To je posebno došlo do izražaja na Univerzitetu u Prištini, srednjim školama i u jednom delu mesnih zajednica, pa i nekih radnih organizacija. U tim sredinama izostala je i prava politička akcija Saveza komunista, koja treba da čini osnovu društvene samozaštite. Nužno je i dalje energično del ova ti i pružati pomoć Savezu komunista Kosova u sasecanju korena neprijateljskog kontrarevolucionarnog delovanja, jer je reč o nasrtaju na tekovine naše revolucije i na teritorijalni integritet SFRJ. Težište idejno-političke akcije u Savezu komunista Kosova mora biti na odlučnom obračunu sa albanskim nacionalizmom i iredentizmom. Energično nastaviti preduzetu inicijativu i ofanzivno nastupanje
Saveza komunista, otvorenu analizu slabosti, kritiku pojava kolebanja, pasivnosti i defetizma koji se i dalje sreću u nekim sredinama. Ozbiljnost
situacije zahteva doslednu političku diferencijaciju na svim nivoima, u svim društveno-političkim organizacijama, pre svega u rukovodstvima i organizacijama Saveza komunista Kosova. Imajući u vidu težinu i ozbiljnost zadataka koji stoje pred Savezom komunista Kosova, naročito pred komunistima iz redova albanske narodnosti, od posebnog je značaja odgovornost komunista u svakoj sredini širom naše zemlje da u prvi plan stave borbu protiv sopstvenog nacionalizma i drugih reakcionarnih dogmatskih i kvaziliberalističkih shvatanja i akcija koje oživljuju u poslednje vreme.

Referat druga Lazara Mojsova, 20. sednica CK SKJ, 7. maj 1981.