Ficroj Meklin, Pinkov deda i ostalo

Cudno, koliko znam dan ustanka se u SR Srbiji slavio u julu a ne u aprilu. I to tako sto je hrabri Zikica roknuo dva zandara, domace produkcije. Mada se prica da je to vise bio sklop nekih nesrecnih dogadjaja.

Nego mi zanimljivo prolaz vrhuske partizana u Zagreb 1943.
Ja koliko znam Djurisic je ubijen od strane ustasa 1945 pri pokusaju povlacenja prema Sloveniji. Slicno su prolazili pripadnici sdk kada su se povlacili prema Sloveniji 1945.

Haha, budalo.

Moj deda je bio premlad za vojsku 41, u partizane je otisao sledeci svog starijeg brata, oficira kraljevske vojske, koji je ucestvovao u aprilskom ratu, ali uspeo da izbegne zarovljavanje i ubrzo se pridruzio partizanima. Brata su inace ubili cetnici.

Inace, Pince, vidi da snimis taj razgovor sa dedom, da bi kasnije mogao da ga bacis na papir. Trebace to i praunucima koji nece imati priliku da razgovaraju sa njim. Ne mogu da ti opisem koliko sam zahvalan svom dedi sto je zapisivao i neke naizgled nebitne i bezvezne stvari.

Zuper wrote:Cudno, koliko znam dan ustanka se u SR Srbiji slavio u julu a ne u aprilu. I to tako sto je hrabri Zikica roknuo dva zandara, domace produkcije. Mada se prica da je to vise bio sklop nekih nesrecnih dogadjaja.

Nego mi zanimljivo prolaz vrhuske partizana u Zagreb 1943.
Ja koliko znam Djurisic je ubijen od strane ustasa 1945 pri pokusaju povlacenja prema Sloveniji. Slicno su prolazili pripadnici sdk kada su se povlacili prema Sloveniji 1945.

1943 i 45 su prilično različite godine
Meni se cini kao da poredis prolaz delegacije na visokom nivou koji su aminovali nemci  ,de fakto gospodari, i povlačenje razbijenih formacija kada je svima jasno da je rat gotov i kada je sve u rasulu

Koliko znam ustanak komunista je kreuo 7. jula 1941. u Srbiji.
April, maj, jun, jul...dugacke pripreme.

Zuper wrote:Cudno, koliko znam dan ustanka se u SR Srbiji slavio u julu a ne u aprilu. I to tako sto je hrabri Zikica roknuo dva zandara, domace produkcije. Mada se prica da je to vise bio sklop nekih nesrecnih dogadjaja.

Mislis, 24-5. juna (kad su se oporavili od soka i neverice) poceli da se pripremaju za ustanak i digli ga 7. jula?

ficfiric wrote:Inace, Pince, vidi da snimis taj razgovor sa dedom, da bi kasnije mogao da ga bacis na papir. Trebace to i praunucima koji nece imati priliku da razgovaraju sa njim. Ne mogu da ti opisem koliko sam zahvalan svom dedi sto je zapisivao i neke naizgled nebitne i bezvezne stvari.

+1000

meni je deda pricao, cd kazeta i vinil

disident wrote:

Zuper wrote:Cudno, koliko znam dan ustanka se u SR Srbiji slavio u julu a ne u aprilu. I to tako sto je hrabri Zikica roknuo dva zandara, domace produkcije. Mada se prica da je to vise bio sklop nekih nesrecnih dogadjaja.

Nego mi zanimljivo prolaz vrhuske partizana u Zagreb 1943.
Ja koliko znam Djurisic je ubijen od strane ustasa 1945 pri pokusaju povlacenja prema Sloveniji. Slicno su prolazili pripadnici sdk kada su se povlacili prema Sloveniji 1945.

1943 i 45 su prilično različite godine
Meni se cini kao da poredis prolaz delegacije na visokom nivou koji su aminovali nemci  ,de fakto gospodari, i povlačenje razbijenih formacija kada je svima jasno da je rat gotov i kada je sve u rasulu

Hoces reci da su nemci cuvali tu partizansku delegaciju?
Moguce.

xie saike wrote:meni je deda pricao, cd kazeta i vinil

Bez zezanja, znaci to. Kevin cale je bio manijak sto se tice zapisivanja. Npr, slike je cuvao u registratorima gde je kucacom masinom iskomentarisana svaka slika. Album sa cetvrtog rodjendana mog brata od tetke na prvi pogled izgleda kao dokumentacija sa sudjenja. I recnik je takav. Da nije to radio, ne bih znao ko su ljudi na tim slikama. Vecina tih registratora je zavrsila u arhivu a mislim da su pomesali gomile kad su nosili posto na placu imam neke cetnike i partizane a u arhivu sam nasao prababinu sliku na terasi.

Osim njegovih beleski, imam i pradedina secanja koja nisu objavljena, citirana su u nekim knjigama ali kompletno nikad nije izaslo. Poceo sam ja to da prekucavam posto je tekst na dosta mesta vec bled i ako ja to ne prekucam, mozda propadne. Trebalo bi da je original u arhivu ali ko ce ga znati.

Imam i secanja dede sa caletove strane. Posto je bio logoras, trazili su od njega da napise kratku biografiju a on je iz zezanja napisao sve redom od rodjenja do kraja rata. To se svidelo nekom novinaru pa je sedamdesetih godina izlazilo u feljtonu u politici.

Fun fact:
деда је радио у железничкој радионици у Нишу, где му се родила већина деце.
Крајем 1941. кад су Немци пострељали већину радника фабрике вагона у Краљеву, морали су да довуку гомилу радника широм Србије да би могли да наставе да раде. Тако је и дедина породица прешла у Краљево.
Две године касније Американци бомбардују железничку радионицу у Нишу, где гине већина радника. Друго бомбардовање Југославије, после Скопља. Погођен је и оближњи кварт где су живеле породице радника, укљ. и кућу где је деда живео. Да нису прешли у Краљево сви би изгинули.

evo direktno od boze i slozih malo hronoloski. njega bugari ranjavaju 10. avgusta kod kosancica. evakuisu ga iz bojnjka u bari gde ostaje nepune 2 nedelje i vraca se nazad iz razloga bezbednosnih.

ono sa bombom i 4 padobrana se desava pre toga. i jos potvrdjuje ds se radilo o englezima. citiram 'djubad. smejali su nam se sto smo bili odrpani, bosi i u opancima' vremenski ne zna kad tacno, moze biti mesec, dva.

kaze da je Za tih nekih 30 dana imao 60 borbi.

slike trazim sad

Дај још неки детаљ око тих Енглеза. Кад и где су отприлике пали и одакле евакуисани.

Британци су иначе мање чланова посада од Амера, чак и у истим авионима.

Šabac u prošlosti, 4. tom, 1984.

http://sabac.digitalna.biblioteka.rs/PDF-MIN/72.pdf

pali su kod mesta mrstane, blizu leskovca. evakuisani u dobre vode gde je bio stab, a onda engleski avioni iz bojnjka ih odvoze.

Иначе, са мамине стране су два прадеда по проглашењу НДХ као виђенији људи позвани на састанак одакле се нису вратили.
После тога је било јасно против кога се треба борити. Једна опција су били партизани, друга четници, под командом овог брке, лојалног грађанина НДХ:


http://www.znaci.net/00001/4_14_1_91.htm





Има фину колекцију слика са Немцима, прво 118. дивизија, онда неки тенкисти, па 7. СС и на крају командант 13. СС.
Пред крај рата је успео да се услика и са Дражом.

on je u 21. srpskoj diviziji od njenog formiranjan kaze tamo u maju. pre toga je u drugom juznomoravskom odredu, u stabu. znaju fa kao 'nacelnika'. i tako sve do oslobodjenja beograda. nakon toga kao oficir prelazi u knoj.

u beogradu picvajz, oni dolaze iz grocke

u knoj prelazi kao kapetan prve klase

Sotir wrote:Иначе, са мамине стране су два прадеда по проглашењу НДХ као виђенији људи позвани на састанак одакле се нису вратили.
После тога је било јасно против кога се треба борити. Једна опција су били партизани, друга четници, под командом овог брке, лојалног грађанина НДХ:


http://www.znaci.net/00001/4_14_1_91.htm





Има фину колекцију слика са Немцима, прво 118. дивизија, онда неки тенкисти, па 7. СС и на крају командант 13. СС.
Пред крај рата је успео да се услика и са Дражом.

Interesantna je i priča o Kerovićevom unuku.

od oruzja: sten ('taknes ga i puca'), pa mp40. kaze da ga je neki bugarski sa nogucsma sasvin fino sluzio jedno vreme.

Пинче,
тврд орас, не могу да нађем да одговара, Британце поготово ни близу.

Имам неку 5-ицу Амера који су пали јула у околини Прокупља, евакуисани преко Слишана. Датум и место евакуације одговара, 4/5 људи личи, место пада није далеко... (можда су прошли кроз неко место које деда спомиње).

fikret selimbašić wrote:

Interesantna je i priča o Kerovićevom unuku.

Је ли уме сама да се искуца, или мора неко да то уради?

jebote zuperu: partizani - jedni neuspeli pregovori o razmeni zarobljenika i primiriju. cetnici otvorena kolaboracija, prvo kroz legalizaciju pojedinih odreda pa zabari i na kraju onako full monty. 

mislim neuspeli su pregovori izmedju ostaloga sto je jednima i drugima bilo jasno da su smrtni neprijatelji. s cetnicima je to vec komplikovanije.

Sotir wrote:

fikret selimbašić wrote:

Је ли уме сама да се искуца, или мора неко да то уради?

Mislio sam da znaš, pominješ da ti je djed iz kraja u kom je Keruša četovo.

Njegov unuk je do ljeta '90. živio i kao doktor radio u Loparama ali pod partizanskim prezimenom Tešić (Milak Tešić Mikelja je viđeniji partizan iz loparskog kraja) djedovo prezime je bilo pregolem teret. Ljeta '90. ponovo uzima prezime Kerović, učlanjuje se u SDS i postaje načelnik loparske opštine. Nakon rata je optužen za silovanje, ne sjećam se da li i osuđen, i tu mu se, koliko znam, završava politička karijera.

Моји нису у Тузли од 70-их, а остатак родбине је отишао 20ак година касније, скоро да немамо више контакта са тим крајем. Самим тим не пратимо ни локалне вести.