Jede mi se

prasetina sestro

pre bih neke slane i hrskave cvarke

Joj, baš te sam pazario u ponedjeljak i merakam već par dana. Nakon par promašaja sa pregorelim, presušenm, preslanim, nedovoljno otopljenim i sl. nađoh ono što tražim. Kaže baba, uzmi, odlični su, ako su odlični onda ću doći po drugu turu, rekoh joj. Otići ću opet u ponedjeljak, savršeni su.

plavaivy wrote:pre bih neke slane i hrskave cvarke

Ено сирове сланине у шерпи, термостат штекће тек пола сата... биће вечерас чварака. А има још оних пихтија, има гибанице, има сланине, има беле кобасице, има шваргле од језика. Од оне четири киле што сам пролетос и летос изгубио, нашао сам већ две. А маратон се тек заукава.

švarglu od jezika (tzv jezik u želeu) sam danas pazario kod ljube na pijaci, proizvod nedeljkovica iz srema, kao i dedinu kobasicu bez ubicajenih zacina za sremske proizvode (bez paprike). imam ljubine pihtije, prasetinu pečenu u zamrzivaču, ovčije pršute nasečene. jedan ukiseljeni srpski melez i kilo odličnog ribanca, takođe belolučene paprike koju sam doradio vinskim sirćetom i muljem. to bi bilo to za večeras - dođite, nećete se vratiti. čvarke samo dobro oceđene i moraju imati ostataka mesa koje služi da vežbaš zube. otprilike kao ona kučeća hrana za pranje zuba. teško nalazim takve da ih ne prodaju po paprenoj ceni kao mlađeg brata duhan čvaraka.

Јес, од Недељковића, добар је. И јес, такви баш чварци.

prvi put čujem da se gnjilan na albanskom kaže đilan

realno ova emisija više fareova teritorija, hrana na stranu

Gjilan, đilan, valjda može.

Sinoć mi se jelo sve sa snimka, jutros bi mi pasala samo ona rebarca.

Zamijenio sam dvoja vrata starijoj ženi koja živi u kući sa kćerkom i zetom (njih dvoje znam otprije, domaćicu sam tek danas upoznao) koji su u vrijeme montaže bili na poslu. Sarma koju je žena pripremala će me proganjati sve dok neku izvanredno dobru ne pojedem, nadam se vrlo skoro jer mi zasita nije dobro kad se sjetim. Perfektno srolane, složene u neko okruglo zemljište ko dobro isječena bakalva, miris perfektnog kiselog kupusa oplemenjen nečim dimljenim, aaarrgghhaahah 


Dođe ljudima momenat kad u društvu pomenu neku curu iz davnina a koju su bili zaljubljeni i kako se sad kaju što joj to nikad nisu rekli. E, meni tu curu mijenja ova sarma, mada mi je domaćica rekla da će je krčkati bar do četiri sata.

Ех... мојој госпоји неко показао како могу сарме да се зготове у рерни, у плеку, и то је направила два-три пута. Ма савршено било.

Њој дошло некако исто, као није то толико боље колико је компликованије и много већи посао... те се вратила на свој класични рецепт, који је исто...ммм, Фикрете, дођеш ми нешто за ово. Одох да наговарам госпођу да би могле скоро опет сарме.

Sad si me, Fikrete, prisetio mojih velikih ljubavi nalik na tu. Kada se u decembru kolje, akcija počinje pre zore, treba popiti rakiju, izvući svinje i obaviti ćutljiv i mučan deo posla - naravno da se i nakon tog posla popije koja. Potom sledi onaj munjevit deo, što je prognoza problematičnija to se više žuri - šurenje, pandlovanje, početak finije obrade...

Negde oko pola devet, pored smederevca se stvori nepečena gibanica, domaćica to priredi i ostavi da odstoji. Nema doručka do te gibanice a već su prošli sati i sati. Oko devet, gibanica ide unutra, u malo oguljenoj tepsiji. E kad to počne da miriše...Ne znam ima li boljeg jela od te gibanice, to nije miris, to su kao neki naučnofantastični talasi sile koji te privlače, to krcka na zimi, to ima dobrog sira unutra, to nisu kupovne kore nego razvučene pa tamo gde su pukle ima malo više sira, koncentrisao se u tim udubljenjima i onako malo stvrdnuo od pečenja, pa mu ukus dođe još lepši.

To je dobra gibanica, jako je želim sada.

ja nisam voleo sarmu

a onda se desilo čudo, složi majka sarmu uveče, ja odnesem kod komšija u pekaru, kakvo crno kuvanje na ringli

Talason wrote:ja nisam voleo sarmu

a onda se desilo čudo, složi majka sarmu uveče, ja odnesem kod komšija u pekaru, kakvo crno kuvanje na ringli

da li jedete pavlaku sa sarmom?

Samo ren.

sad to više nije moguće, ima možda par pekara koje imaju takve peći

Talason wrote:ja nisam voleo sarmu

a onda se desilo čudo, složi majka sarmu uveče, ja odnesem kod komšija u pekaru, kakvo crno kuvanje na ringli

А, јок. Ухвати се крв у шерпу, па се насецка нешто лука и можда тури које јаје, па у... бемлига, као да није био тигањ него пици плек. А можда се и лоше сећам, то су биле ране осамдесете код таште.
Оно предвече кад треба да везујеш канап на белој кобасици а немаш чим јер су ти се нокти размекшали, већ два-три сата су влажни од свега - од вађења комада бареног меса што отпадне са главе и којечега, од саме смесе за кобају. А свуда клизи и све су кваке масне.

Ех.

А да, успут док се одваја сланина за чварке, остане кожура, свеже опрљена бренером па обријана и остругана... на угао стола се проспе мало соли, и само умачеш ту кожуру и грицкаш. То је да се премости од крвавице до паприкаша.

Cousin Billy wrote:Sad si me, Fikrete, prisetio mojih velikih ljubavi nalik na tu. Kada se u decembru kolje, akcija počinje pre zore, treba popiti rakiju, izvući svinje i obaviti ćutljiv i mučan deo posla - naravno da se i nakon tog posla popije koja. Potom sledi onaj munjevit deo, što je prognoza problematičnija to se više žuri - šurenje, pandlovanje, početak finije obrade...

Negde oko pola devet, pored smederevca se stvori nepečena gibanica, domaćica to priredi i ostavi da odstoji. Nema doručka do te gibanice a već su prošli sati i sati. Oko devet, gibanica ide unutra, u malo oguljenoj tepsiji. E kad to počne da miriše...Ne znam ima li boljeg jela od te gibanice, to nije miris, to su kao neki naučnofantastični talasi sile koji te privlače, to krcka na zimi, to ima dobrog sira unutra, to nisu kupovne kore nego razvučene pa tamo gde su pukle ima malo više sira, koncentrisao se u tim udubljenjima i onako malo stvrdnuo od pečenja, pa mu ukus dođe još lepši.

To je dobra gibanica, jako je želim sada.

 
Gibanica=četnici. Jest kurac

Najbolju gibanicu ikad, otprilke kao ova iz tvog opisa, jeo sam početkom milenija u jednom selu kod Bijeljine, a bila je (remek)djelo stare partizanke. Dvoje predobrih staraca, ratna ljubav i vjenčanje krajem '45. Ona je iz Srbije, on iz Tuzle, našli se u nekoj od vojovđanskih brigada i ostali zajedno do kraja života. Radio sam neke sitnice za njih u par navrata i radovao se svakom odlasku dole. Na zidovima njihove slike iz rata i poraća, prelijpa niska terasa ili prošireni trijem (ja im pravio drvenu ogradu oko nje) na terasi smederevac a u njemu se peče gibanica. Ispred kuće prelijepo drvo koje do tad nisam vidio i od njih saznao da se radi o kedru, zaista je ličio na onaj sa libanske zastave, zasadili su ga još sredinom pedesetih. Dva-tri sata rada pa onda dva-tri sata divana sa njima. Slava im. 

Zar nije na kolinju doručak na tanjirači pečena džigerica i dosta bluka uz nju?

Hm voleo sam ta klanja. Obicno smo, osim bacanja mesa na zar i zobanja vrucih cvaraka motali crevca na stap pa u vatru, uh divnih vremena.
A sarma, kod nas se neguje recept slavonskog dela familije zaprska i dimljena slanina u kockicama u mleveno meso plus dimljeno meso odozgo i par susenih paprika. Pri jelu, samo mlevena ljuta susena paprika kao zacin i pola hleba za umakanje u saft. Najbolja je treceg dana, zato se pravi kolicina

fikret selimbašić wrote:

Cousin Billy wrote:Sad si me, Fikrete, prisetio mojih velikih ljubavi nalik na tu. Kada se u decembru kolje, akcija počinje pre zore, treba popiti rakiju, izvući svinje i obaviti ćutljiv i mučan deo posla - naravno da se i nakon tog posla popije koja. Potom sledi onaj munjevit deo, što je prognoza problematičnija to se više žuri - šurenje, pandlovanje, početak finije obrade...

Negde oko pola devet, pored smederevca se stvori nepečena gibanica, domaćica to priredi i ostavi da odstoji. Nema doručka do te gibanice a već su prošli sati i sati. Oko devet, gibanica ide unutra, u malo oguljenoj tepsiji. E kad to počne da miriše...Ne znam ima li boljeg jela od te gibanice, to nije miris, to su kao neki naučnofantastični talasi sile koji te privlače, to krcka na zimi, to ima dobrog sira unutra, to nisu kupovne kore nego razvučene pa tamo gde su pukle ima malo više sira, koncentrisao se u tim udubljenjima i onako malo stvrdnuo od pečenja, pa mu ukus dođe još lepši.

To je dobra gibanica, jako je želim sada.

 

Zar nije na kolinju doručak na tanjirači pečena džigerica i dosta bluka uz nju?

na slovačkom svinjokolju meso koje se spremi za kobasice se baci u rernu sa krompirom, ali baš samo meso u slopi džo fazonu, ne kao kobasice

ja jedem kiselo uz neku sarmu 

mozda onu zelenu

kiselo uz zelje i vinovu lozu