Studentski protest

U svakom slučaju da se oživi čitalački klub. Sad kad nas je više od pet duša smo se razmazili, prestali čitati, pasivizirali se na repu događaja, pustili da događaji vuku nas umjesto da bude obrnuto. Ne može to tako.

Tako je, druže Otto! Zato, kao i svi ljudi od akcije - u biblioteku!

Teorija je praxa! 
Tko je ovdje moderator? Neka prebaci ovo trolanje u čitalački klub.

ja cu svakako veceras skenirati skeljzena. nema razloga da ne lansiramo dve rakete odmah. neka se sada otvori ovaj adorno/markuze topik a onda veceras cu ja otvoriti skeljzena.

Deal!

sa sajta faksa:

Dekаnski kolegijum Filozofskog fаkultetа u Beogrаdu nаjoštrije osuđuje hаjku kojа se ne sаmo u okupirаnim zgrаdаmа Fаkultetа već i kroz neke medije vodi protiv nаšeg kolege doc. dr Čedomirа Аntićа.
Nosioci i pristаlice okupаcije pod kojom se Fаkultet već nedeljаmа nаlаzi vode аgresivnu kаmpаnju protiv nаstаvnikа i studenаtа koji ne pristаju nа njihovo nаsilje. Mi stogа zаhtevаmo od novinаrа dа se drže prаvilа profesije i ne učestvuju u kаmpаnji klevetаnjа čаsnih ljudi i oglаšаvаnjа nаvodnih žrtаvа bez identitetа.
Jаvnost uveliko prepoznаje nаmere i osuđuje postupke skupine kojа okupirа Filozofski fаkultet. Neki nаši nаstаvnici već su podneli prijаve protiv nаsilnikа i izgrednikа, u nаmeri dа se аktivno izbore zа zаštitu svoje bezbednosti i prаvа nа rаd. Očekujemo dа im se u tome nаrednih dаnа pridruže i sve druge kolege izložene nаsilju i neprаvdi.

prema nekim tracevima izgleda da su stvari blizu dogovora. mada bih posle svega ovoga trazio i izvinjenje dekanata i profesora antica kao uslov svih uslova.

Da, danas je bio zbor na kojem su bili ljudi iz Ministarstva i Saveta. Oni su rekli da će biti ispunjeni ovi zahtevi za prijavu do 72 ako se fakultet deblokira. Međutim mi smo tražili da se to stavi na papir i obavestili ih da nema deblokade dok to ne bude na papiru sa potpisom i dali im rok 24 sata da se to uradi (ionako je potrebno bar 24 sata da se fakultet očisti i potpuno sredi). Oni su pristali, ali nakon toga je neko iz Ministarstva rekao da će fakultet za dva dana ili biti odblokiran ili će doći prosvetna inspekcija i napraviti haos, biti zavedena prinudna uprava itd. Onda se razvila diskusija oko takvih pretnji, masa se osula, a ovi iz Ministarstva su izleteli napolje. Dakle još uvek nije sigurno da li će se sve završiti u sledećih par dana, ali očekujemo da nam ipak ispune zahteve da možemo da deblokiramo fakultet.

Dakle jeste, izglasana je uslovna deblokada nakon 55 dana, treba da dobijemo na papiru to za taj famozni zahtev koji će najverovatnije biti odobren, nema razloga da ne bude ali u suštini samo želim da se osvrnem na to da sam danas bio, i dalje jesam u fazonu da je loše prekinuti blokadu a da je istovremeno i loše nastaviti (jer realno izmoreni smo i nemamo kapaciteta) ali da je racionalno prihvatiti ovu ponudu koja jeste pobeda ali zapravo kisela pobeda blokade jer ,da, ispunili su nam zahtev za prijavljivanje preko 60 ali to je zahtev koji se tiče isključivo budžetskih studenata dok su naše samofinansirajuće kolege i koleginice ostale izjebane time što nije usvojen zahtev da bod bude 1500 dinara što bi u znatnoj meri smanjilo školarine.
Da ,pobedili smo i pokazali smo da blokada funkcioniše i da je metod borbe kojim može da se izvrši dovoljan pritisak na nadležne ali meni lično iako me ni jedni ni drugi zahtevi ne dotiču i iako sam učestvovao u blokadi sa jednim očiglednim žarom u srcu i ogromnom posvećenošću organizovanju isključivo iz ideoloških razloga...zato što sam anarhista i zato što verujem da je svaka vrsta socijalne borbe jedna arena za borbu manjeg ili većeg intenziteta protiv kapitalističkog poretka i jer praksa direktne akcije poput blokade , direktno stvara svest kod ljudi...ja sam svestan da smo pobedili ali ta pobeda me ne čini zadovoljnim što se tiče konkretnih zahteva koji su ispunjeni.
Sa druge strane sam izuzetno zadovoljan ideološko-političkim implikacijama koje vuče ova bokada i njena kakva takva pobeda. Pokazali smo za ovih 55 dana da je ovim oblikom direktne akcije moguće primorati nadležne na ustupke i ne čudim se što naša pobeda nije potpuna jer smatram da su zahtevi pokreta otpočetka bili pogrešno i formulisani i pozicionirani i da su trebali da imaju jednu širu dimenziju ali raspoloženje ljudi u pokretu je bilo takvo da guranje stvari u tom smeru ni u jednom trenutku nije moglo da bude progresivno po sam studentski pokret.
Tokom ovih 55 dana prisustvovali smo nekim fantastičnim obrtima događaja, od početne apolitičnosti pokreta koja je naravno čista farasa, preko infiltriranja fašista u pokret, političkog izbacivanja fašista iz pokret uništenjem njihovih političkih pozicija i perspektiva organizovanja među studentima pa do orijentisanja pokreta jasno protiv mera štednje i ka povezivanju sa radnicima i drugim eksloatisanim grupacijama. U pitanju je jedna neverovatna dinamika pokreta koja je jasno pokazala nužnost organizovanog učešća revolucionarnih levičara i levičarki u ovakvim pokretima bez obzira na ideološke oscilacije pokreta jer ako je pokret "apolitičan" ili fašistički takav će i ostati ukoliko se ne borimo protiv toga i neumorno ne agitujemo kod ljudi koji čine pokret, u jednom progresivnom pravcu.
Ponosan sam na sve što sam učinio tokom ovih 55. dana blokade unutar pokreta i ponosan sam na svoje saborce iz redova Sindikata obrazovanja ASI , što smo neumorno vukli poteze koje mnogi ili nisu hteli ili nisu smeli i što smo svojom praksom u Samoorganizovanom Studentskom pokretu 2014 u značajnoj meri doprineli jasnijem ideološkom profilisanju pokreta i pobedi blokade oslanjajući se na metodu koja je više dostojna anarhista iz 19. i početka 20. veka nego anarhosindikalista, metoda "PROPAGANDE DELOM" kojom smo na svakom koraku tokom protesta vršili direktan uticaj na učesnike blokade i direktnu proizvodnju slobodarske ideologije.
Takođe sam ponosan na sve saborce i saborkinje iz redova Samoorganizovanog studentskog pokreta 2014. koji su ostali tu do kraja i koji su i dalje tu ukoliko treba ponovo da se blokira fakultet a pogotovo sam ponosan na one sjajne pojedince i pojedinke iz pokreta koje sam upoznao na blokadi njih 30-ak za koje mogu stvarno da kažem da su sjjajni, borbeni ljudi od kojih su neki pre protesta već bili dosta radikalno, slobodarski ideološki profilisani a od kojih su neki tokom blokade direktno došli od borbe za sitne zahteve filozofskog do toga da je problem u državi, u kapitalizmu i da se treba boriti za besplatno obrazovanje.
Blokada se pokazala kao jedna fantastična fabrika ideologije , laboratorija slobode u kojoj su mnogi učesnici suočeni sa svojim prvim političkim iskustvom doživeli radikalnu transforamciuju svojih stavova i direktnu emancipaciju od brojnih zabluda u kojima su do tada živeli, mislim da je to najznačajnija tekovina ove blokade, jer je ova blokada ZAPALILA VATRU, VATRU KOJA ĆE TOKOM NAREDNIH GODINA TEK DA DOSTIGNE SVOJ PUNI SJAJ I DA ZAPALI SVE FAKULTETE ŠIROM SRBIJE U BORBI ZA BESPLATNO I SVIMA DOSTUPNO OBRAZOVANJE!

SA TE STRANE OVA BLOKADA JE JEDAN NEZAPAMĆENI USPEH I OVA MALA POBEDA JE DEFINITIVNO VESNIK ONIH DALEKO VEĆIH BORBI I POBEDA KOJE ĆE TEK USLEDITI !

Odakle vam ideja da mi se obracate sa svojim licnim razmisljanjima. Idite radite na disertacijama.
Pa brate. Pa koliko mentol treba da budes da tako nesto napises i potpises. Kakva minijatura, kakva slika stanja na BU. Suplje pozivanje na titulu, zahvaljivanje birokratama na kinti, vrednovanje sopstvenog "vaznog" rada, rezistencija na kontext, oporost ka mrznji prema mladjima od sebe, strah da im se ne pripise neki stav (neki u smislu bilo koji), ... Na cemu je ozbiljni gospodin profesor doktorirao?

Gde ste se osvrnuli na Cedu Antica iz Politike?

ijao, tek sam sad ovo videla! oprostite, blokaderi, ali smesno je 

a ovo vec nije smesno: cedomir antic u politici.

Победа
Када су закатанчили последњу учионицу, преселили смо се на степенице ректората, придржавајући се правила да наставу треба одржавати у згради факултета
Част ми је да обавестим јавност, пре свих уважене студенте и професоре Филозофског факултета у Београду, да сам успешно заокружио предавања и вежбе на курсу Увод у историјске студије. Остају предиспитне обавезе, у редовним терминима предавања и вежби, по распореду. Током протеклих десет седмица одржао сам десет предавања и тридесет вежби (за три групе) којима је присуствовало између 80 и 90 одсто уписаних студената. Присуство студената не разликује се у односу на прошлогодишње. На тај начин стекли су се услови да нелегитимна, недемократска и криминална блокада Филозофског факултета буде проглашена неуспешном.
Већ осам година Филозофски факултет је повремено жртва групе која нити у једној генерацији није бројнија од педесет насилника. Они, наводно се борећи за студентска права, спроводе насилну блокаду Филозофског факултета, малтретирају и прогоне студенте и професоре, те руше углед установе у којој стварно или тобоже студирају.
Нисам Холанђанин међу Србима... За мене рад није религија. Када су непозната лица ланцем забравила салу у којој држим наставу могао сам да прихватим тумачење да је реч о поплави. Зграда не ради, полицију традиционално не зовемо, студенти су отишли кућама, иако не подржавају блокаду знају да ће после ње студије постати лакше, а да ће надокнада бити формална.
Предајем на првој години, вероватно највећој групи студената на овом факултету. Споменућу мисао професора Николе Самарџића из времена када су власти прогониле професоре и студенте – универзитет нису зграде, већ студенти и професори. Сваки пут када је требало да одржим предавања или вежбе излазио сам пред факултет. Да нико није дошао, вратио бих се у библиотеку или за радни сто. Али, долазили су сви моји студенти, у горем случају већина. Предавања и вежбе сам испрва држао у старој згради факултета (ректорату). Десетине студената морали су да седе на поду. Силеџије су нас после дужег времена пронашле. Започеле су седмице разваљивања врата, претњи, звиждања, вриштања, гурања, псовања, пљувања... Када се уморе, малобројни силници донели би звучнике па би их приносили мојим студентима или мени док би из њих трештала до краја појачана, неподношљива бука. Међу насилницима није било мојих студената. Када су закатанчили последњу учионицу, преселили смо се на степенице ректората, придржавајући се правила да наставу треба одржавати у згради факултета. Насиље ових малобројних безобразника снимиле су и камере РТС-а, Телевизије Н1 и фото-репортери разних новина.
Без обзира на јасну чињеницу да ће бити усвојени сви па и најбесмисленији, по већину студената штетни, захтеви, силеџијама није одговарала слика коју су пренеле телевизијске камере. Зато су покренули кампању линча. Насилници су пожелели да се начине жртвама. Демократске установе, које не признају, требало је да употребе како би исте срушили.
„Ми улазимо у Рајхстаг (као посланици прим. Ч. А.) како бисмо се у арсеналу демократије обезбедили њеним властитим оружјем. (...) Долазимо као непријатељи ! Као вук који упада у стадо оваца, тако ми долазимо !”, писао је некада Јозеф Гебелс. Напад јадне старице настраног понашања која је урлала на мене, оптуживала ме за спаљивање скупштине, „скупе студије за њену ћерку одличну студенткињу” (за одличне, као и за 90 одсто студената, студирање је код нас бесплатно), лош мобилни телефон који има... Снимали су без одобрења, прескупим телефоном, управо ови насилници. Снимак је пренео највећи портал у земљи. Десет дана трајали су покушаји да у медијима буде објављена вест како сам „гурнуо” и „тешко повредио” анонимну студенткињу. Коначно су добили медијску пажњу за вест твитераша који се испрва потписивао као Јозеф К. Пошто ми је јасно шта је циљ, сваком од новинара који су ме позвали представљао сам по имену и презимену моју децу. Овом приликом понављам: Лада Антић и Вид Антић. Објављујући да сам „убио непознатог човека” или „украо непознату валуту”, уредници новинарске жутице нису напали мене, већ Ладу и Вида.
Тако сам и ја добио „попа кога сам јахао” (Мићуновић) и „украдену књигу” (Ђинђић). Кад год буде било потребно, неко ће махати страницом из жуте новине. Ја сам, наравно, на то од почетка био спреман. Нека останем и без радног места. Овде је реч о идеалима и принципима. Успех моје сатанизације требало би да буде опомена свима онима који убудуће покушају да се одупру сили мањине и терору најгорих. Моји храбри студенти, које сам замолио да се не сукобљавају и чији би потпис важио и да су напустили место на којем су били малтретирани, издржали су и сломили насиље неколицине.
Докле год будем на Филозофском факултету нећу одустати. Успели смо, опет ћемо.
*Напредни клуб

Чедомир Антић

gagorder wrote:Odakle vam ideja da mi se obracate sa svojim licnim razmisljanjima. Idite radite na disertacijama.
Pa brate. Pa koliko mentol treba da budes da tako nesto napises i potpises. Kakva minijatura, kakva slika stanja na BU. Suplje pozivanje na titulu, zahvaljivanje birokratama na kinti, vrednovanje sopstvenog "vaznog" rada, rezistencija na kontext, oporost ka mrznji prema mladjima od sebe, strah da im se ne pripise neki stav (neki u smislu bilo koji), ... Na cemu je ozbiljni gospodin profesor doktorirao?

Ma Ilić je naš Adorno, deklarisani komunista koji na prve znake pobune beži u kulu od slonovače. Sve, sve, ali kad se nađeš na istoj strani sa Čedom Antićem, moraš da znaš da radiš nešto pogrešno.

danas mi je bas cale rekao (kad mi je prosledio ovaj tekst) kako je antic ekstreman, ali da se dosta profesora trenutno slaze s njim.

Skontao sam. Što je svakako dobrim delom i krivica nekih blokadera. Ali jebiga, teško je ignorisati i klasni interes. A Antić - mrš.

cedomir drzi cas.

William Murderface wrote:Skontao sam. Što je svakako dobrim delom i krivica nekih blokadera. Ali jebiga, teško je ignorisati i klasni interes. A Antić - mrš.

Kad sam ja bio tamo, bio sam ista klasa sa studentima (klasa pocepanog dupeta). Ali, izgleda da se i to promenilo.

Без обзира на јасну чињеницу да ће бити усвојени сви па и најбесмисленији, по већину студената штетни, захтеви, силеџијама није одговарала слика коју су пренеле телевизијске камере. Зато су покренули кампању линча. Насилници су пожелели да се начине жртвама. Демократске установе, које не признају, требало је да употребе како би исте срушили.
„Ми улазимо у Рајхстаг (као посланици прим. Ч. А.) како бисмо се у арсеналу демократије обезбедили њеним властитим оружјем. (...) Долазимо као непријатељи ! Као вук који упада у стадо оваца, тако ми долазимо !”, писао је некада Јозеф Гебелс. Напад јадне старице настраног понашања која је урлала на мене, оптуживала ме за спаљивање скупштине, „скупе студије за њену ћерку одличну студенткињу” (за одличне, као и за 90 одсто студената, студирање је код нас бесплатно), лош мобилни телефон који има... Снимали су без одобрења, прескупим телефоном, управо ови насилници. Снимак је пренео највећи портал у земљи. Десет дана трајали су покушаји да у медијима буде објављена вест како сам „гурнуо” и „тешко повредио” анонимну студенткињу. Коначно су добили медијску пажњу за вест твитераша који се испрва потписивао као Јозеф К. Пошто ми је јасно шта је циљ, сваком од новинара који су ме позвали представљао сам по имену и презимену моју децу. Овом приликом понављам: Лада Антић и Вид Антић. Објављујући да сам „убио непознатог човека” или „украо непознату валуту”, уредници новинарске жутице нису напали мене, већ Ладу и Вида.

Dobro pa sutdenti koje je uporedio sa nacistima, nemaju ni decu, ni roditelje, ni braću i sestre, na njihov je linč sasvim okej pozivati.

Ilić je levi liberal koji pokazuje šta se dešava kada se oni* susretnu sa jednom istinskom radničkom/socijalnom mobilizacijom: to je za njih "teror", "nasilje" i to je realno klasa koje se pribojavaju. Taj strah od masa se najviše vidi onda kada su te mase u akciji koja ih ojačava, kada nisu više u podređenom položaju (ili to neće da budu). Dok nisu u ofanzivi onda podržavamo slabije itd.

informer, ti si radio na Filozofskom? 


* naravno, mogu i da izaberu stranu proletarijata i postanu komunisti, govorim o stavu ne ljudima

William Murderface wrote:

Без обзира на јасну чињеницу да ће бити усвојени сви па и најбесмисленији, по већину студената штетни, захтеви, силеџијама није одговарала слика коју су пренеле телевизијске камере. Зато су покренули кампању линча. Насилници су пожелели да се начине жртвама. Демократске установе, које не признају, требало је да употребе како би исте срушили.
„Ми улазимо у Рајхстаг (као посланици прим. Ч. А.) како бисмо се у арсеналу демократије обезбедили њеним властитим оружјем. (...) Долазимо као непријатељи ! Као вук који упада у стадо оваца, тако ми долазимо !”, писао је некада Јозеф Гебелс. Напад јадне старице настраног понашања која је урлала на мене, оптуживала ме за спаљивање скупштине, „скупе студије за њену ћерку одличну студенткињу” (за одличне, као и за 90 одсто студената, студирање је код нас бесплатно), лош мобилни телефон који има... Снимали су без одобрења, прескупим телефоном, управо ови насилници. Снимак је пренео највећи портал у земљи. Десет дана трајали су покушаји да у медијима буде објављена вест како сам „гурнуо” и „тешко повредио” анонимну студенткињу. Коначно су добили медијску пажњу за вест твитераша који се испрва потписивао као Јозеф К. Пошто ми је јасно шта је циљ, сваком од новинара који су ме позвали представљао сам по имену и презимену моју децу. Овом приликом понављам: Лада Антић и Вид Антић. Објављујући да сам „убио непознатог човека” или „украо непознату валуту”, уредници новинарске жутице нису напали мене, већ Ладу и Вида.

Dobro pa sutdenti koje je uporedio sa nacistima, nemaju ni decu, ni roditelje, ni braću i sestre, na njihov je linč sasvim okej pozivati.

I dobro je to sto na Filozofskom postoje neki njegovi studenti i neki koji nisu njegovi. Njegovi su ovi sto su dobili potpis.

fernoux-h wrote: 

informer, ti si radio na Filozofskom? 

Ne, drugde na BU.

bemty wrote:ijao, tek sam sad ovo videla! oprostite, blokaderi, ali smesno je 

Jeste 
(Uroš je jedan od aktivnijih ljudi na protestu, bio je često delegat)

Lozinka na latinskom 
Nesto da Indiana Jones priskoci u pomoc.

William Murderface wrote:Skontao sam. Što je svakako dobrim delom i krivica nekih blokadera.

Na šta misliš?