POSTIZBORNA IZJAVA
Nedelju 4. marta 2018. proveo sam kao kontrolor na biračkom mestu br. 30 u OŠ "Jovan Cvijić" na Karaburmi. Trebalo je da budem kontrolor u ime Inicijative Ne davimo Beograd, na biračkom mestu br. 41 na Karaburmi, ali mi GIK nije dao odobrenje zato što me je već pre toga DS prijavio kao svog kontrolora, po inerciji sa ranijih izbora gde sam učestvovao kao kontrolor u ime Nove stranke. Razne stvari koje su se dešavale pre ovih izbora, sam dan izbora i izborni rezultati podstaknuli su me da iznesem neke lične utiske i zaključke o onome što se dešavalo:
UTISAK BR. 1 - POTPUNI SLOM OPOZICIONE INFRASTRUKTURE I KOMUNIKACIJE
Na mom biračkom mestu bilo je nekih možda 5-6 kontrolora koje sam doživljavao kao opozicione, a na svakog od nas dolazilo je po 2-3 onih koji su tu bili u ime raznih vladajućih i njima gravitirajućih lista. Od tih par koliko-toliko opozicionih, jedino smo jedna žena iz Nove stranke i ja bili tu sve vreme (ja sam izašao samo na 15 min da glasam i odem u pekaru, a ona dvaput na cigaru i WC), dok su ovi ostali došli ujutro na prozivku, izblejali jedno sat-dva pa onda otišli kućama i vratili se tek uveče za brojanje glasova i da ostave broj računa za uplatu honorara. Ta žena i ja smo bili formalno sa iste liste (što nismo znali dok se nismo sreli), pa smo mogli da se menjamo po smenama, ali smo odustali od toga kad smo shvatili da smo veći deo dana bili JEDINO DVOJE ljudi iz opozicije koji sede na biračkom mestu. Strahota i sramota.
Lista koju sam formalno zastupao, dakle DS:
- nije me konsultovala oko angažmana,
- tek u subotu uveče, desetak sati pre početka izbora, javila mi je koje sam uopšte biračko mesto,
- nije mi javila da sam ubačen u stalni sastav biračkog odbora niti ko mi je zamenik,
- nikad mi nije dostavila rešenje o imenovanju u birački odbor,
- celu komunikaciju sa mnom vodila je apersonalno i svela ju je na tri zakasnele sms poruke,
- nisam siguran da li su uopšte dobili rezultate sa tog biračkog mesta; ja im nisam slao ništa jer sam sve slao Patkici, a ona žena im je slala podatke o izlaznosti, ali nisam video da je na kraju fotkala zapisnik pre nego što je otišla.
Patkica je tu mnogo bolje funkcionisala, mada je i tu bilo raznih početničkih nespretnosti, ali Patkica je prvi put učestvovala na izborima, a DS baš i nije. Celokupna tradicionalna opozicija pokazala se nesposobnom da okupi i motiviše kontrolore čak i u Beogradu, na biračkim mestima 10 min od centra grada (a koliko čujem, ni u centru grada). Ni sami kontrolori nisu baš delovali entuzijastično po pitanju vere u liste koje zastupaju, mnogi su ostavljali utisak kao da su tu eto tako, da uzmu neku kintu i/ili učine uslugu nekoj bliskoj osobi iz neke stranke koja ih je očajnički smarala da budu kontrolori. Opozicija više ni centar Beograda ne može da pokrije kontrolorima i ostalo joj je jedino da čeka rezultate iz GIK-a i posmatračkih NVO.
UTISAK BR. 2 - RAZDVAJANJE PARALELNIH SVETOVA
Celog tog izbornog dana imao sam vrlo creepy osećaj da sam okružen ljudima iz jednog drugog, paralelnog sveta, koji jako dobro funkcioniše i čvrsto drži u rukama ceo društveni sistem i naše živote u njemu, videli mi to ili ne. Ukapirao sam da, ne samo Karaburmom, već i celim Beogradom i Srbijom, zapravo iz pozadine upravlja razgranata mreža sredovečnih muškaraca i lokalnih poglavica u šuškavim trenerkama i džemperima na zakopčavanje, tetki sa ladnim trajnama, neškolovanih drkadžija i prikrivenih ratnih zločinaca. Da se razumemo, nisam se ja nešto plašio kao kontrolor, niko od njih nije delovao posebno agresivno prema nama jadnim dvoma iz opozicije, osim što je onaj radikalski hvalisavac sa bosanskog ratišta izazivao mučninu. Od strane režimskih kontrolora osećao sam gotovo dobronamerno sažaljenje prema nama kao prema nekim izumirućim belim nosorozima. Ono što me je smorilo jeste njihova ignorantska blaženost i superiorna samouverenost kojom su zračili, uz svest o tome da zapravo imaju puno pokriće za tu samouverenost. Jer oni rade svoj posao.
Od njihove organizacije možemo mnogo da naučimo: imali su više nego dovoljan broj kontrolora, donosili su svojim ljudima sendviče (dobro, to im je sad već zaštitni znak, ali jeste nešto što ljudi doživljavaju kao vođenje računa o njima), njihovi predstavnici su (za razliku od opozicije) disciplinovano sedeli na svojim mestima ceo dan, imali su mlade komesare i operativce koji su obilazili biračka mesta i snimali situaciju i potrebe, i promptno reagovali na njih. Opoziciju niko nije obilazio i nije postojao nikakav osećaj pripadanja nekoj uređenoj i organizovanoj zajednici koja funkcioniše.
A mislim da je rešenje upravo u kreiranju paralelnog sveta. Ja sam se poodavno isključio mentalno iz Vučićevog sveta i ne pratim uopšte njegova javna pojavljivanja - kao informacija, dovoljno mi je samo ono što Kesić na kraju nedelje probere kao greatest (s)hits. Nikako ne razumem mazohističku potrebu ljudi da svakodnevno grcaju u zgražavanju nad Vučićevim istupima, koje prate s istom predanošću s kojom ih on i proizvodi. Brate, on je svet za sebe, stvorio je paralelnu realnost i paralelan sistem koji funkcioniše kao švajcarski sat (i bugarski voz), i šta tu sad vredi da se šokiramo, zgražavamo i parališemo svoj život zatrovanošću svakodnevnim praćenjem njegovog baljezganja. Treba da stvorimo svoj paralelni svet, postavimo ga na funkcionalne, održive i operativne osnove, izgradimo svoju mrežu, odredimo sebi zadatke u okviru te naše mreže i ispunjavamo ih samodisciplinovano i bez osvrtanja na naprednjački paralelni univerzum. To se sve može. Može se i bez mnogo para.
UTISAK BR. 3 - SMRT STRANAKA I NOVI PARTIZANI
Među opozicijom nije preživela nijedna klasična stranka, a one koje su sada izginule verovatno nikad više neće vaskrsnuti. Od tri opozicione liste vredne pomena, koje su prešle cenzus u raznim opštinama i delovima grada (Đilas, Šapić, Patkica), jedna lista je šarena koalicija novih stranaka, pokreta i pojedinaca, jedna je personalna lista, a jedna je gerilski pokret. Tradicionalnih vrsta stranaka nema niđe. Ne znam koliko je to dobro samo po sebi, ali može da bude zanimljivo polazište za izgradnju neke drugačije političke i aktivističke prakse unutar opozicije, pogotovo zato što je očigledno da će nam ovo biti okosnica opozicije u godinama koje dolaze (uz ogradu da to za Šapića i dalje nisam siguran).
No da bi sva ta šarena bratija zabeležila neki značajniji uspeh u budućnosti, svi oni će morati, hteli-ne hteli, bilo im to ideološki blisko ili ne, da se operativno strukturišu kao prave stranke. Ili makar kao neki ozbiljni aktivistički pokreti u prošlosti. I pritom se uopšte ne zezam kad kao domaće primere dobre prakse imam na umu SKOJ i Narodno-oslobodilački pokret. Jer mi smo sada zemlja pod unutrašnjom okupacijom, a SKOJ I NOP su u takvim okolnostima jebeno dobro radili svoj posao, kako u organizovanju otpora, tako i u uspostavljanju infrastrukture i komunikaciji s lokalnim stanovništvom.
UTISAK BR. 4 - MEĐUSOBNA NESARADNJA OPOZICIJE
Nikad se nisam slagao s tezom da je trebalo svi da se ujedine u jednu listu. Čak verujem da bi to moglo da bude i kontraproduktivno (vrlo poučan primer DJB + Dveri). Mislim da nije problem u broju kolona, već u njihovom međusobnom odnosu. Umesto da usmere nastup prema SNS-u, napadajući ga svako iz svog ugla i u oblastima svog programskog interesovanja, pa da se samo međusobno iskoordiniraju u tim napadima na SNS, opozicione kolone su sve vreme trošile energiju na pljuvačinu između sebe i međusobno šutiranje po cevanicama.
Međutim, džentlmenski sporazum o nenapadanju sam za sebe ne bi bio dovoljan. Za efikasnu saradnju različitih kolona bilo bi neophodno i da se uspostave jasni mehanizmi te saradnje. Ne samo što je na biračkom mestu trebalo da znam ko mi je zamenik s moje sopstvene liste, već bi - ako je zaista ideja da se sruši Vučić - bilo neophodno da unapred znam i ko je na tom biračkom mestu iz ostalih kolona koje se smatraju opozicionim. I da se unapred i na vreme tačno zna gde je ko tanak s kontrolorima, pa da ga tu pokriju partnerske opozicione liste.
Jedino takvom vrstom tesne operativne saradnje može se ponovo izgraditi izgubljeni autoritet i kredibilitet opozicije. Jedna od stvari na kojima se to lepo može uvežbati je zajednička beskompromisna borba za izmenu izbornih uslova. Pritom svakako mislim i na sređivanje biračkih spiskova. Nikome ko pretenduje da se smatra opozicijom neću oprostiti da i dalje toleriše birački spisak za Beograd u koji je upisano milion i 600 hiljada birača.
UTISAK BR. 5 - VASPITAVANJE OPOZICIJE
Krivo mi je što na ove izbore nije izašlo više ljudi koji ne vole sadašnju vlast, ali sa ljudske strane mogu da razumem njihovu rezignaciju i defetizam. Oni za koje bi trebalo da glasamo verujući da će doneti promenu nisu u ovoj kampanji pokazali nikakvu mudrost, jasan plan, autoritet i ozbiljnost, kao neophodne uslove za sticanje poverenja. Skoro svi oni su delovali kao guske u magli, a samo neki kao patke na suncu. No ako samo sedimo i kukamo kako opozicija Vučiću kurcu ne vredi, ne postižemo ništa. Opozicija neće sama da odraste i da se vaspita, jer fakat su suviše neozbiljni za to. Zato treba mi da ih prisilimo na to, da ih prozivamo, pritiskamo, kontrolišemo, spopadamo, opsedamo, preslišavamo, da im stalno dajemo fidbek na njihov rad - i uopšte, da se aktivno postavimo ne samo prema vlasti, već i prema onima od kojih očekujemo da kao političari urade ono što bismo želeli da se uradi kako bi došlo do promena.
Političar je zanimanje koje ne bi trebalo da je toliko na zlu glasu. Nije svako rođen da se bavi upravljačkim poslovima, balansira razne suprotstavljene društvene interese, pliva u baruštini klijentelizma i ljudske prljavštine i pritom još zadrži nekakvu spremnost da možda makar nešto uradi. To zaista ne može svako i treba poštovati ljude koji umeju to da rade. Problem je u tome što su mnogi od njih, kako na vlasti, tako i u opoziciji, po prirodi takva vrsta ličnosti da neće uraditi ništa korisno bez pritiska. Pa pritisnimo ih onda. Nekadašnja opozicija vučićevskoj Srbiji već je jednom bila na vlasti i ponašala se skandalozno, što nas je i dovelo dovde. Ta greška više nikad ne sme da se ponovi. Boris Tadić više nikad ne sme da se ponovi, niti Đilas sme da opet radi neke stvari kojih ga dosad nije baš bilo sramota. Stavimo ove ostatke i zametke opozicije pod lupu onako kako to nikad do sada nismo radili i naterajmo ih da slušaju šta želimo da im kažemo.
Pričvrljimo opoziciju žestoko, jer o našoj koži se radi.
UTISAK BR. 6 - GLASANJE JE PRVI KORAK, ALI NEDOVOLJAN
OK, super je što su neki ljudi ipak shvatili da za početak svakako treba izaći na birališta da bi se bilo šta promenilo, umesto da sede kod kuće i vade se na to da su svi isti, da se sve unapred zna i da ionako to sve neko drugi odlučuje. Naravno da treba izaći na glasanje, ali time se nikako ne iscrpljuje spisak stvari koje može - i mora! - da učini svako kome je do nekakvih promena.
Ima jedna stvar koju svako može da uradi, koja ništa ne boli, pritom i zaradi se neka sića, sve to može da bude vrlo zanimljivo iskustvo, izuzetno je korisno za opšti cilj i nema nekog opravdanja da se ne uradi, osim ako je čovek baš ekstremno introvertan. Mislim na kontrolu izbora. To čak nije ni neki gubitak vremena, jer da se ne lažemo, ko od onih kojima je stalo do rezultata izbora radi bilo šta drugo u toku tog dana osim što prati tok izbora? Ne mora svako da bude spreman da lepi plakate pod okriljem mraka ili da priča sa ljudima na štandovima, ali svako može da bude kontrolor na izborima. Svaki vojnik promene trebalo bi ubuduće da se sam regrutuje makar za kontrolu izbora i molim lepo, tu nema nikakvih izgovora.
A jeste vreme za regrutaciju. Stanje je ratno.
Smrt fašizmu - sloboda narodu!
Aleksandar Gubaš na fejsbuku.
delim dobar deo njegovih utisaka.
od opozicije, ko što sam kukao tokom dana, slaba vajda. jedna gospođa koja je bila ispred Đilasa je bila stvarno okej i solidarisala se sa nama patkarima dok smo se u 10 uveče svađali sa ostatkom odbora oko primedbe koju je koleginica patkarka htela da stavi u zapisnik a predsednik se pravio lud i pokušavao da eskivira upisivanje primedbe. drugi Đilasov predstavnik je siktao na svoju koleginicu što nas podržava i što neće da potpiše zapisnik jer mu se išlo kući i bilo mu "dosta ovih sranja." lika je inače jedna naprednjakinja optužila da joj je na telefonu pokazivao pornjavu dok su sedeli za stolom, ona sa zadatkom da deli izborne listiće, on sa zadatkom da prska birače sprejem. sve je prvo bilo kao zajebancija, ali onda se požalila i predsedniku biračkog odbora, naprednjačkom oficiru u penziji trenutno zaposlenom na poslovima obezbeđivanja objekata. devojčica iz DS-a je bila sa nama fina ali nije htela ništa da nam pomogne kad je došlo do frke. ostatak sve nezainteresovani statisti. bile dve gospodže carice koje su zakasnile ujutro, nestale odmah po otvaranju birališta, i pojavile se ponovo u 19:50. reč jednu nisu izgovorile, niko nije znao čije su. upisale se da su prisutne na biračkom mestu tek nakon što smo zatvorili biračko mesto. najlakše zarađenih 2000 RSD ikad
naprednjaka i SPS-a kolko oćeš. sve ukupno bilo ih je valjda jedno 12. u 6:59 su dve naprednjakinje sele da odmah zauzmu ključna mesta, tj. ono gde se utvrđuje identitet i ono gde se drži birački spisak. ja sam se ozbiljno brinuo da mi nećemo moći ni da prismrdimo spisku s obzirom na to koliko nas je malo bilo spram njih, ali većina naprednjaka/spsovaca je relativno brzo otišla nekud pa sam imao priliku da kao budala sedim, brat bratu, jedno 6 sati sa lenjirom u ruci.
ja sam gledao u naprednjake ko u čudo. kako se približi pun sat, tako kreće frka: Goksi, kolki je presek? 332? kolko ti imaš, Ana? kako 335, ne zajebavaj, moram da javim. Dobro, 332 ću da javim. Kolko je sati? onda imam još 3 minuta. ne, ne smem da javim pre vremena. kolki si ono reko da je presek? Aco, šta ti imaš? i tako u nedogled. ceo dan su brojali izlaznost i nije bilo jednog trenutka da se njima troma slagalo brojanje. (dvoje SPS-ovaca su isto opsesivno brojali.) naprednjaci su imali sistem gde jedno od njih u 10 do punog sata javlja jednoj instanci izlaznost na BM do tog trenutka, a drugo javlja drugoj instanci u 5 do punog sata. imaju i neke aplikacije za to, ili su makar tako pričali. i presek je bog (mada ima i to neko mitsko biće, Peđa, čije ime sa strahopoštovanjem izgovaraju i pred kojim izgleda polažu račune), mora da se javi i to ni minut ranije ni minut kasnije. malo su iskulirali u rano popodne, valjda zadovoljni izlaznošću (koja je kod nas bila baš visoka sve do oko 17h) i uspešnim teranjem stada na izborno mesto. slutim da je jedan broj članova biračkog odbora nestao sa biračkog mesta baš zato što su imali zaduženje da smaraju ljude po kraju. u bloku na našoj teritoriji su naprednjaci u nedelju šljakali kao ludi. koleginica je videla na terenskom glasanju, a to mi je potvrdio i drugar koji je sticajem okolnosti glasao na mom BM, ekipe od po dvoje-troje kako ordiniraju po ulazima. na to su joj se i požalili ljudi kod kojih je došla da glasaju--naprednjaci su išli okolo, pozivali ljude da izađu, možda čak (to nije baš najjasnije) delili i pakete, zakazivali nekim ljudima da glasaju kod kuće iako ovi to nisu želeli niti ih ovlastili za tako nešto, itd.
sa svima je moglo lepo i normalno da se radi, sarađuje i ćaska tokom dana. sve se to promenilo tokom svađe u vezi sa zapisnikom. tu smo jedno duže vreme bili na ivici incidenta, i svaka čast koleginici patkarki na hrabrosti da izgura šta je htela (uz moju i pomoć đilasovke) uprkos tome što se nekolicina članova BO obrušila na nju, sve sa dranjem i psovanjem. hajlajt svađe, i za mene čitavog ovog dana, je bio trenutak kada jedan naprednjak kaže za deljenje paketa "pa to nije bilo danas, to je bila kampanja" a za njim naprednjakinja na sav glas viče "eeeej deelila sam i žuuutima!! žuuutima sam podelila više paketa nego našima!! svim penzionerima smo davali!" ni u tragovima kod njih ne postoji svest o tome da možda ima nečeg lošeg u tome da ti je deo kampanje deljenje paketa hrane i kućnih potrepština, da je to kupovanje glasova i de facto prebacivanje socijalnih funkcija države na jednu stranku, skoro sigurno finansirano iz nekog budžeta. to se uopšte ne krije, oni se time ponose. potpuno je u pravu Dejan Ilić kad kaže da je ovde danas politika jedino pitanje banalne materijalne raspodele. pa sad ti to menjaj, bato, u ovako bednom društvu.
zvali su iz inicijative odmah u ponedeljak da se raspitaju oko detalja naše primedbe, sastavljaju prigovor. raduje me to što ozbiljno shvataju učešće u izbornom procesu, realno su mogli i da batale celu stvar kad je postalo jasno da nema cenzusa. ali sad kad sam izbliza video deo tog sistema i paralelnog sveta, siguran sam više nego ikad da na mirnim, demokratskim izborima to neće dobrovoljno sići sa vlasti, makar ne u fazi u kojoj im organizacija funkcioniše manje-više na nivou na kom je sada. predizborni uslovi će bivati samo gori i gori a institucije
tm će težiti modelu rada skupštine, tj. na zvonce i po sistemu jebe se nama, može nam se da izglasamo i da je u februaru leto.
Home
by kondo Tue Mar 06, 2018 10:40 am
Erős Pista