"Niska" književnost

ali pazi sada, na primeru oktobarskog salona, nije pravi problem gubljenje linije izmedju visokih i niskih formi vec uporno odbijanje da se prizna da je umetnost (literatura, knjizevnost, likovne umetnosti, muzika, poezija) deo nekih politickih procesa i sukoba te da se svako umetnicko delo mora citati i kao nesto sto je deo svoje epohe i sto se nalazi u nekom odnosu s njom. to ne znaci da forma nije bitna vec da ona ima razlicitu tezinu i yna;enje u razlicitim sekvencama politike.

William Murderface wrote:To je sve super, druže Otto, ali to nije niska književnost, nego rekao bih, nikakva književnost
Evo, ne kao argumenta, nego opet kao daljeg podsticaja za razgovor i novog teksta Dejana Ilića iz Peščanika:
http://pescanik.net/jednoobrazno-isticanje-razlicitosti/

Bas sam pre neki dan razmisljao o "young adult fiction" i koliko me iritira samo postojanje tog vestackog i standardizovanog zanra.

Sto se uvodnog teksta tice, za razliku od autora meni se cini da je (uz malu pomoc sa strane) moguca evolucija knjizevnog ukusa od nizih ka visim formama. Ali pod tim ne mislim na skok od "zanrovske" do "prave" knjizevnosti - malo je verovatno da se ljubitelj Hari Potera preko noci presalta na Tolstojevskog - nego na prelaz ka malo boljim delima u okviru istog zanra. Drugim recima, klincu koji voli fantastiku, a citao je samo Hari Potera, trebalo bi ponuditi Borhesa, ne Tolstojevskog.

Možda si u pravu. Inače, to je bio otprilike moj put. Čitao sam SF i raznu žanrovku literaturu negde do trećeg gimnazije, na klasike iz lektire sam (tada) sa retkim izuzetcima ostajao hladan. A onda sam nabasao na Borhesa, i to me poptuno oduvalo. Posle sam prešao na Nabokova, Apdajka, i to je bilo to. Tako sam prešao na ozbiljnu književnost.

naravno da ostaješ hladan na lektiru, jer tesko koji klinjo iz srednje moze da shvati ili pohvata svu genijalnost apsurda jednog kamija recimo.

preambicozno je ocekivati od danasnje omladine da takve stvari cita sa razumevanjem u srednjoj.

Zapravo mi Kami bio dobar :)

moj ukus je prilicno eklektican. volim zanrovsku knjizevnost ali prilicno starije autore (vance, leiber, wolfe, leguin) a od mladjih se obicno lacam s nekom redovnoscu chine mievilla i jos par imena koja citam s nekim naporom. na primer martina bas ne mogu da citam. takodje volim stripove.

ne znam da li sam napredovao kada citam pisce poput bolanja.

Ja sam pogledao neki odlomak iz Igre prestola što je neko okačio bio na PPP, i zaključio da ja ono ne bih mogao da čitam. Zbog stila.

stil je tu problem zaista. dok je tolkin zapravo dobar stilista. nije audn uopste lud sto ga je voleo.

Meni je ozbiljna knjizevnost uglavnom dosadna. Smaraju me neopisivo dela koja se bave stvarnim zivotom- zivotnim problemima ljudi iz srednje klase, ovde i sad. To je zato sto sam nezreo.

pa cuj citaj bolana :D ili putpise bruce chatwina ili pynchona. nije ozbiljna knjizevnost samo updike.

Mnogi bi rekli da on to uopšte nije :)

pa i nije ali ajde nominalno je blizu neke svakodnevice.

zapravo, bas mi je tesko da se setim sada autora koji bi odgovarali ovome sto je unartan napisao.

chuck palahniuk - 'niska' ili ozbiljna knjizevnost? uspavanka je cist zanrovski roman, na primer.

Meni je Palahnjuk čist žanr, nema nikakve dileme, rekao bih. I stilom i svim ostalim.

bret easton ellis?

E tu negde već počinje siva zona. Stilom bih rekao žanr, ali već na nivou sadržaja... hm, kako kad.

hm, ali recimo ja vise izvucem iz chucka nego iz murakamija (koji mi je malo kic i ne mogu da ga citam).

e, da. overi ovaj blog

http://biblioklept.org

kurt vonnegut?

nisko ili visoko?

Jedno misljenje.

Elitizam samo prsti i preliva se, muka mi je od ovog topika.
Ako je i jedan autor druge polovine 20. veka oterao u 3 lepe takozvane zanrovske podele, izmedju ostalog i ovu ovde, to je - bez premca - John Le Carre.
Upisan nepravedno u autore spijunskih romana, poprilicno (samo)kompromitovan pisanijima poslednjih nekoliko godina, u slucaju Le Karea radi se o pravom pravcatom klasiku.
I velikom piscu.
Ovo se iskljucivo odnosi na njega kao pisca Hladnog rata; mozda zvuci malo pretenciozno, ali - dok se ne pojavi neko bolji - radi se o Tolstoju Hladnog rata koji je, nepriznato od takozvane prave kritike, uporno zaobilazen i guran u stranu.
Ex-Yu takozvana citalacka publika je, kao bonus imala i odlicne, ali zaista odlicne prevode na hrvatskosrpski ovog pisca.
Plemeniti djak, Savrsen spijun, Mala bubnjarica su klasici vec danas, George Smiley obaska.
Obaska i to sto je Le Carre jedini pisac ovog perioda koji je se bavio i jednom disciplinom zaboravljenom u ova liberalna vremena: pitanje njegovog junaka o etickoj opravdanosti primene sredstava kojima se sluzi i protivnik jer nas ta primena izjednacava s snjim i cini upitnom nasu borbu kakvi god bili njeni ciljevi, je mozda poslednji primer etickog pristupa temi svojstvenom nekim drugim, danas zaboravljenim vremenima.

četvin, vonegat? ste sigurni da su za ovaj topik?
četvin je, recimo, samo izabrao formu putopisa. ko se s njim bude spremao na put, brzo će se izgubiti. tako bi se moglo reci da je dostojevski pisac krimi romana.

stvaarno. udrite još i po anti tomiću (iako mu je "ništa nas ne sme iznenaditi" prozirna proza ).

oko niskog ćemo se lako složiti. problem je visoko.

ma meni su oni primer da i zanr (SF) i putopisna proza mogu biti visoka knjizevnost.

isto bih tvrdio i za tolkina ili legvinovu.

Meni super Le Carre (ali sta ja znam, ja sam ex-agronom.)

Kinik, s druge strane...

pa i meni je super le carre (kao i greene, na primer). mislim ako bih imao neku zamerku (koja to zapravo i nije) na le carrea to bi bilo to da je greenov epigon (down to sluzbovanje u drzavnoj bezbednosti kraljice babe).