Vesti iz ekonomje

Фонд ПИО први пут исплатио пензије без дотација

Са исплатом пензија дешава се оно што није деценијама – месечна исплата финансира се из уплате доприноса запослених. Од почетка године наплата доприноса је већа за 36 одсто, а надлежни то објашњавају повећањем запослености.

Седамдесетих година када је четворо радило, а један примао пензију, из тадашњих СИЗ-ова је преливало, па се од доприноса градила Газела и Центар "Сава". У осамдесетим било је таман за пензије. Почетком деведесетих та организација прераста у Фонд ПИО који се стално дотира из државног буџета.

"Оно што је јако добра вест за нашу земљу јесте да је први пут у историји од кад постоји од 1992. године Фонд ПИО самостално исплатио пензије за текући месец", каже Реља Огњеновић, заменик директора Фонда ПИО.

Од 58 милијарди динара, колико је потребно за месечну исплату пензија, у јуну је покривена исплата за милион и 400.000 пензионера који су некад били запослени, док је држава са 11 и по одсто дотирала исплату пољопривредним и пензионерима који су раније самостално обављали делатност. Укупна дотација 2012. године за све пензије била је преко 48 одсто, 2016. се смањила на 35 процената, а прошле године на 20 одсто.

"То је директан показатељ економског оснаживања државе, повећања стопе запослености, смањивања сиве економије и надамо се да ће се ово наставити и у наредном периоду", наводи Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, борачка и социјална питања.

Преокренут је тренд који је претио изједначавањем броја запослених и пензионера. У надлежном министарству кажу да је сада 1 на према 1,6 у корист запослених који уплаћују доприносе. Око три милијарде динара доприноса, месечно стиже од фирми које су искористиле могућност да због короне обавезе из прошле године измирују у овој.

"Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање јесу остварени у износу од 288,1 милијарду динара и морам да кажем да је тај тренд раста значајан и у принципу константан", наглашава Мира Станојев из Пореске управе.

"Имајући у виду да у првој половини ове године је за око 64 милијарде динара више новца у буџету ПИО фонда, него што је то било претходне године, са растућим трендом можемо очекивати да ће се све више смањивати потреба за било каквом дотацијом", поручује Кисић Тепавчевићева.

Од 708 милијарди динара, потребних у овој години за исплату пензија и осталих давања, Фонд је рачунао на 153 милијарде из државног буџета. Остаје да се види колико је заиста и неопходно.

https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4451075/fond-pio-dotacije-penzije.html

Roaming Electronics i poslovni partneri nameštali cene elektronike

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da su kompanije Roaming Electronics, XLS, Gigatron, Tehnomedia i Emmezeta narušile konkurenciju, jer su međusobno utvrdile cene za dalju prodaju potrošačke elektornike čiji je uvoznik preduzeće upravo Roaming Electronics. Tih pet kompanija dužno je da plati ukupno 21 milion dinara na ime mere zaštite konkurencije.

Utvrđivanjem cena ove kompanije su zaključile restriktivni sporazum, koji za cilj ili rezultat ima značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije, ocenila je Komisija.

RESTRIKTIVNI SPORAZUMI su sporazumi kompanija koji imaju za cilj ili posledicu ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije, a naročito kojima se neposredno ili posredno utvrđuju cene i uslovi u daljoj prodaji ugovornih proizvoda, piše u Zakonu o zaštiti konkurencije.

Na ime mere zaštite konkurencije XLS je dužan da plati 575.000 dinara, Emmezeta 690.000 dinara, Tehnomedia Centar 1,3 miliona dinara, Gigatron 4,2 miliona dinara, a Roaming Electronics 14,6 miliona dinara. Novac se uplaćuje na račun budžeta Srbije.

KAKO SE OBJAŠNJAVA U ZAKONU, UČESNIKU NA TRŽIŠTU MOŽE DA SE ODREDI MERA ZAŠTITE KONKURENCIJE, U OBLIKU OBAVEZE PLAĆANJA NOVČANOG IZNOSA U VISINI NAJVIŠE 10 ODSTO OD UKUPNOG GODIŠNJEG PRIHODA OSTVARENOG NA TERITORIJI SRBIJE.

GODIŠNJI PRIHOD UČESNIKA NA TRŽIŠTU UTVRĐUJE SE U VISINI UKUPNOG GODIŠNJEG PRIHODA PRE OPOREZIVANJA, ZA OBRAČUNSKU GODINU KOJA PRETHODI GODINI U KOJOJ JE POKRENUT POSTUPAK.

U rešenju KZK-a objašnjava se da je društvo Roaming Electronics u prodaji potrošačke elektronike na teritoriji Srbije "obezbedilo primenu mehanizma da maloprodavac u svom objektu uvek raspolaže preporučenom prodajnom cenom".

Komisija je ocenila da ponašanja pet kompanija izražava forme direktnog i indirektnog određivanja cena u prodaji proizvoda potrošačke elektronike čiji je uvoznik društvo Roaming Electronics.

Kupci preduzeća "Roaming electonics" (Gigatron, Tehnomedia, Emmezeta i XLS) saglasili su se sa utvrđenom preprodajnom cenom i utvrđenom minimalnom maržom uz podsticaj i knjižna odobrenja od strane dobavljača, kao i sa ograničavanjem mogućnosti da se preko interneta oglašavaju niže cene.

Sistem određivanja cena u preprodaji rezultira u nepovoljnostima za potrošače u formi ujednačenih, a po pravilu i viših cena, piše u rešenju.

Zaključkom predsednika Кomisije za zaštitu konkurencije od 1. septembra 2020. godine i dopunskim zaključkom 5. februara 2021. godine pokrenut je postupak protiv privrednih društava Roaming Electronics, Tehnomanija, XLS, Gigatron, Tehnomedia i Emmezeta Srbija.

U rešenju piše i da je postupak protiv Tehnomanije obustavljen.

Društvo Roaming Electronics posluje u okviru grupe društava Roaming, čije je krajnje matično društvo Кoefik. Društvo Roaming Electronics poseduje sopstvenu maloprodajnu mrežu – Tehnomanija, kojoj su pripojeni WinWin i Emmi House.
Sopstveni brend Roaming Electronics je Alpha brend za sledeće proizvode: televizori, klime, prečišćivači vazduha i uređaji za negu i lepotu.
Roaming Electronics značajan dobavljač različitih kategorija proizvoda potrošačke elektronike učesnicima na tržištu maloprodaje.

KAKO SU SE PREDUZEĆA DOGOVARALA? KOMISIJA OBJAVILA DELOVE MEJLOVA.

Кako se navodi u rešenju komisije, u društvu Roaming Electronics, prilikom sprovedenog nenajavljenog uviđaja, pronađena je i elektronska komunikacija iz koje proizlazi da je došlo do direktnog i indirektnog načina određivanja cena u daljoj prodaji proizvoda potrošačke elektronike.

To je potvrđeno određenom elektronskom komunikacijom pronađenom i kod drugih stranaka u postupku, navodi Komisija.

Mejlom od 10. aprila 2017. godine, čiji je predmet: Alpha 32AR2500 (televizor), društvo Tehnomanija se obraća društvu Roaming Electronics: "...Molim za hitnu reakciju. Zovi Maksu i dogovorite se da vrati cene danas a ostalo otkupite", objavljeno je između ostalog u rešenju Komisije.

Prethodnog dana je usledio predlog društva Roaming Electronics da Tehnomanija spusti cenu na 26.989,00 a Tehnomanije je odgovorila: "Nažalost i kad primenim cenu koju predlažeš Tehnomanija ima ubedljivo najveću cenu Alpha TV-a na tržištu. Zamoliću te da u skladu sa aktuelnim cenama podržiš lager".

Mejlom od 26.10.2017. godine, čiji je predmet: E-ponuda, društvo Tehnomanija se obraća društvu Roaming Electronics: "U prilogu se nalazi kalkulacija podrške koju očekujemo da nam isplatite za robu koju smo povukli od vas a koja je nekonkurentna s obzirom na cene na tržištu. Molba da nam isplatite КO u najkraćem roku."

Sledi kalkulacija za LG, Sony i Philips i ukupan iznos knjižnog odobrenja.

U odgovoru je: "To je rat između maloprodaja i vi morate da se borite za svoj promet i share na tržištu a ne da prebacite problem na drugog da vam reši... "

Društvo Tehnomanija je na to odgovorilo: "O ovome smo već pričali. Vi samo treba da iskoristite naš mejl da bi pritiskali dobavljača."

KOMPANIJE UTVRĐIVALE CENE I TESLA ELEKTRONIKE

Komisija za zaštitu konkurencije objavila je u odvojenom rešenju i da su kompanije Komtrejd, Tehnomanija, Gigatron, Tehnomedia, Emmezeta i XLS utvrdile cene proizvoda potrošačke elektronike brenda Tesla u daljoj prodaji.

U odvojenom procesu su utvrdili da je navedenih šest kompanija takođe zaključilo restriktivni sporazum koji značajno ograničava, narušava ili sprečava konkurenciju, piše u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.

Na ime mere zaštite konkurencije Komtrejd je dužan da plati 34,3 miliona dinara, Tehnomanija 5,5 miliona dinara, Gigatron 4,2 milona dinara, Tehnomedia 1,3 miliona dinara.

U ovom rešenju objavljenom u Službenom glasniku piše da je Emmezeta dužna da plati 690.000 dinara, a XLS 575.000 dinara.

Komisija je naložila kompaniji Gigatron da svoje poslovanje vezano za onlajn prodaju brenda Tesla preko sajta "shop.tesla.info" organizaciono, tehnički i finansijski izdvoji u odnosu na svoje redovno poslovanje, a na način koji bi sprečio buduće postupanje kojim bi se mogla ograničiti, narušiti ili sprečiti konkurencija.

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/roaming-electronics-i-poslovni-partneri-name%C5%A1tali-cene-elektronike

Zus wrote:Vraca se Donesi kao Mr D. Dobra vest za vas koji narucujete hranu za dostavu. Manji restorani, kiosci I sl. ce ponovo biti u igri. I sve bi bilo ok u toj borbi protiv zlih Wolta I Glovoa da iza Mr D ne stoji izgleda Car go sa divnom vlasnickom strukturom pa dodje na isto, osim sto ce Pile & prase ponovo da imaju veci promet od Ambara na dostavi, sto je super

Ovo sa nestašicom azotnog đubriva uopšte nije naivno. Trenutno imamo nešto malo više od 11% potrebnih količina. Cena je sa 250 otišla na 1000 evra po toni, a još veći problem je što ga nigde nema. Nedimović se snebiva, obećava, laže a poljoprivrednici u agoniji.

— Aleksandar (@_andjelkovic) January 20, 2022

Đubrivo skuplje 200 posto, pšenica ugrožena, setva pod znakom pitanja
sreda, 19. januara 2022.


Visoke cene đubriva ozbiljno ugrožavaju zasnovanu poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu sigurnost zemlje, upozorili su banatski ratari, na čijim njivama je protekli jeseni zasejano preko 50.000 hektara pšenice.

Fabrika hrane na otvorenom, poljoprivreda, našla se, kako kažu, ugrožena prevelikim skokom cena đubriva i prihrane pa je veliko pitanje kako i na koji način da proizvođači sada zaštite pšenicu a da ih to ne dovede do bakrota.

Pšenica kao jedan od dva ključna poljoprivredna proizvoda domaćeg ratarstva ugrožena je dešavanjima na svetskom tržištu, što se odrazilo i na domaćeg seljaka, objašnjavaju u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata.

„Rod useva će pasti za 70 odsto ako ratari ne budu imali čime da prihrane pšenicu. Došli smo u tu situaciju ne samo zbog poskupljenja koja su se desila na svetskom tržištu, već pre svega što sektor poljoprivrede vode nestručni ljudi. Ako u Sbiji na lageru stoji đubrivo proivedeno pre godinu, dve, nema smisla da se to sada poljoprivrdnicima prodaje po novim, astronomskim cenama”, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata i koordinator za poljoprivredu Skupštine slobodne Srbije.

On podseća da se 70 odsto poljoprivrendog zemljišta u Srbiji nalazi u vlasništvu malih i srednjih gazdinstava i to čini, po njemu, kičmu ove države i srpske poljoprivrede.

“Ako ne subvencioniše te ljude, već tajkune koji kad uzmu subvencije zatvore farme i fabrike kao što je nedavno u Zrenjaninu zatvoren ribnjak, onda nema ništa od hrane i samostalnosti naše zemlje”, smatra sagovornik Danasa.

On podseća da se pšenicom u Srbiji zaseje od 500.000 do 700.000 hektara površina i pored pokrivanja potreba domaćeg tržišta, svake godine ostvaruju se viškovi koji se izvoze. Kako će biti ove godine, kada su svi inputi poskupeli, niko ne zna.

Moguće je da će poljoprivrednici štedeti na đubrivu, smanjiti količine ili će ga preskočiti, što je najgori scenario, kaže sagovornik Danasa.

“Cene proizvoda dostižu neki maksimum u fabruaru, martu kada običan poljoprivrednik više nema svoje proizvode i to je vreme kada treba kupiti prihranu za useve. Osnovni problem je cena repro materijala i đubriva, gde je tona đubriva trenutno uree sa azotom 130.000 dinara. Pre godinu dana ista količina koštala je 44.000 dinara. To je skok od 200 odsto. Praktično, poljoprivrednici neće imati novca da zasnuju proizvodnju”, kaže Kleut.

Kao primer navodi podatak da banatski ratari obično koriste za prenos đubriva kikindske prikolice, a sada jedna paleta đubriva košta više nego prikolica kojom seljak prevozi to đubrivo.

“Država nema sluha ni interesovanja za zahteve ratara, iako vidimo da sve zemlje u okruženju imaju subvencije koje poljoprivrednicima omogućavaju da opstanu. Tražimo vraćanje subvencije od 14.000 dinara i to za površine do 100 hekatara, baš zbog ovakvih razloga kada je potrebno omogućiti proizvođačima da prebrode udare na tržištu. Mi tražimo da se vrati regresirano gorivo i već šest godina čekamo na obećanje ministra poljoprivrde da će ponuditi rešenje za to pitanje. Ova vlast subvencioniše tajkune i velike poljopvrednike za kupovinu mašina, a ne nas koji obezbeđujemo hranu za celu zemlju”, kaže Kleut.

Ćao, Yettel!

Ovog marta otvaramo novo poglavlje, sa novim imenom i novim bojama.

Kako će ovo uticati na tebe? Bez brige, ključne stvari ostaju po starom.

Odgovore na sva pitanja saznaj na: https://t.co/s5lh8docKe pic.twitter.com/fnJxFXr1va

— Telenor (@TelenorSrbija) January 27, 2022