srbin pobedio

to neka bude ključ koji ste spremni da "walk out on in 30 seconds flat if you feel the heat around the corner". čitao sam nedavno avanture jednog gospodina iz Velike Britanije koji je tako zaglavio ključ od svoje kuće i pitao se da li da ostavi ključ i suoči se sa posledicama, da li da ukrade kolica i stavi ih u gepek, ili da se prosto izloži poniženju odlaska kod obezbeđenja Aldija. ne znam šta je bilo na kraju.

Ама, метод српског кључа је непобедив. Осим кад омане српски безбедносни уређај („ма, неће“).

Данашњи чепови су на америчку фору, много тањи лим, а могу и да се одшрафе. Да видим неког да тим методама отвори зрењанинско 1975.

Најлакша зарада, уочиш остављена колица и после добијеш 5 динџи.

Ал' не видим што би се неко трудио за толико.

u novčaniku uvek imam antistatičku krpicu, Brufen i plavi žeton. to mora da se ima.

upravo sam izmislio žanr, NPC noir...nebitni pandur pregledava novčanik nebitnog lika nađenog ko zna gde...ređa nalaze: gomila pointless desetodinarki, vlasnika je sramota da daje sitninu, uvek misli da će se prodavac ljutiti. slip iz POS terminala, odbijena transakcija. ovaj papir nosi sećanje na awkward trenutak u kome se žovijalna prodavačica pretvara u čuvara svetih trgovačkih tajni, skenira te očima dok ti mumlaš kako tu sigurno ima para, možda je nešto sa vezama sa bankom, jeste komšija događa se, hajde da probamo ponovo...tu su vizit-karte, prva je naravno pohabana i pocrnela ali neka je tu, neka štiti ostatak jata. vizitka poštenog taksiste iz Alanye. vizitka nekakve mesare Zlatni bik, zbog čega to imaš uopšte. antistatička krpica sa logom Telekoma. a u pregradi za novčiće, uredno opsečen blister sa Brufenom 600mg, petodinarac, i plavi predmet želja, prijatno malecki Lidlov žeton, koji ti omogućava da ponosno ukoračiš među kolica, bez čekanja da ti se neko smiluje i ustupi ih, i odabereš svoju kočiju.

sva ta sećanja su na stolu u stanici, popisana, "jedan plavi žeton", smena prolazi, vrata se zaključavaju, čuje se saksofon, the end.

Који, чујем, добро дође и кад треба нешто да се стави у чесницу.

Мада, а пропао Лидла, да кажем да је не само медени месец прошао, него већ живимо одвојено и не дајем ни издржавање. Од алата сам већ накуповао шта ми је уопште требало (а и шта није, нпр оштрач за ланце за моторку, није ми ни требао јер је рикнула па сам купио нову), слаткише и којешта сад купујемо у Светофору и Мерету, исто и воду и киселу, и тамо бар кикирики и индијски никад не ужегну на полици, а нађе се и понека месна конзерва да није од рибе.

Срећа па сам записао пре пет ипо година шта ми се то свиђало у Лидлу. Е па ћао ђаци, више од пола тога сад нема.

Да споменем и кућну марку Парксајд, која је одлична за мог мајстора, купи једну брусилицу и сваке године има нову, рикне у гарантном року и он је уредно замени. Кад је мени рикнуо тример од њих, испоставило се да сви мајстори тврде да је Парксајд фантом, нико не уме да нађе сервисера за то.