|
Ђорђе Вукадиновић: Свакако ћу наставити политичку борбу коју сам започео | | | |
субота, 22. октобар 2016. |
Мени је жао због свега што се у ДСС-у догодило. Али ми је драго што се показало оно што сам ја од почетка говорио – да није сукоб између ДСС и мене, него да они имају сукоб унутар себе. Уосталом, када ви из странке искључите дојучерашњу председницу која вас је вратила у парламент,када растурите свој сопствени посланички клуб и када вам странку демонстративно напусте један Марко Јакшић и Славиша Ристић, који су симболи српског отпора на Косову и Метохији, онда је више него јасно да са том странком нешто озбиљно није у реду, рекао нам је у разговору за коментарпресс.нет политички аналитичар и народни посланик Ђорђе Вукадиновић поводом иступања Славише Ристића из ДСС-а. Били сте политички аналитичар. Уласком у парламент у врло кратком року постали сте политички фактор. Да ли је то била Ваша намера или (не)намерна грешка политичких противника? - Добро питање. Искрено, мислим да је била грешка политичких противника. Да нису толико сужавали медијски простор за критику актуелне власти, не би ми на памет пало да се упуштам у ово политичко блато, спрам којег и најгори „ријалити“ делује као културно уметнички програм. Али пошто је постало практично немогуће појавити се уопште у великим медијима ако нисте директни или индиректни хвалитељ власти и премијеровог лика и дела, морао сам да променим поље деловања. Знао сам да ме чека пакао, удари са свих страна и медијски линч, али се барем моја реч даље чује и јаче одјекује. Мада и даље мислим да сам бољи аналитичар него политичар. Хоћете ли са Сандом Рашковић Ивић оснивати нову политичку странку? - Нисам склон страначкој и истранчарској политици и до сада никада нисам био члан ни једне странке. Такође, мислим да је чисто страначка форма организовања данас у Србији прилично истрошена и компромитована. Али свакако ћу наставити политичку борбу коју сам започео. И са Сандом, и са многим другима који су ми се ових недеља и месеци јављали, и који су у мојим скупштинским и јавним наступима видели неко охрабрење и новину на политичкој сцени. Да ли Вам је прихватљиво да са Дијаном Вукомановић направите посланички клуб? - У принципу, да. Мада о томе још нисмо озбиљно разговарали. Дијана Вукомановић је моја колегиница, културна, образована, интелектуалка, са којом је задовољство разговарати чак и када се око неких ствари не слажемо у потпуности. Али не треба срљати. Мислим да ће бити још доста турбуленција у скоро свим странкама, како оним на власти, тако и оним у опозицији. Вук Јеремић је рекао да ће Вучићев кандидат на председничким изборима бити Александар Вучић? Провоцирањем Вучића, Јеремић је себе наметнуо као заједничког кандидата опозиције. Као истакнути опозиционар, да ли бисте се залагали да Јеремић буде заједнички кандидат опозиције? - Мислим да о томе најпре треба да се изјасни сам Јеремић. Што се мене тиче, не бих ту идеју унапред одбацивао, али ни слепо пригрлио. У сваком случају, пре било какве подршке Јеремић би се морао политички одредити према читавом низу питања, од чега би зависио мој коначни став. У овом тренутку, он је само један – додуше, врло добар – “кандидат за кандидата”. (Као што је то, на пример, по мени и Санда Рашковић, па и неки други.) Али мислим да је тренутно много битније да почне да се разговара о заједничком политичком наступу онога што је преостало као права опозиција него да се лицитира о имену заједничког кандидата. Ако изборни услови не буду бољи и равноправнији, никакав чудотворни кандидат неће моћи да угрози кандидата власти. Не рачунајући Вучића, има ли СНС бољег кандидата за председничке изборе од Томислава Николића? - Верујем да нема. Осим, као што рекосте, да се сам кандидује. Али није јасно да ли Вучић то не види, или не жели да види. Николић, поготово ако би га Вучић подржао, уопште није тако слаб како га неки представљају и имао би озбиљне шансе. Али, исто тако, Николић није ни толико јак да би му победа била унапред загарантована. А Вучић воли да игра на сигурно. |