Evo Uros Djuric:
Србија је друштво у перманентном настајању што је кроз историју имало различите последице. Ми смо можда једино подручје у Европи које није успело да усклади класне и социјалне разлике. У основи, Србија је на непрекидној клацкалици између савремено организованог друштва и племенске заједнице јер у већем делу земље, поготово у западним крајевима, преовладава горштачки менталитет, Често сам залазио у те крајеве последњих година и на целом том потезу од Подриња и Ибра па све до Западне Мораве и Колубаре, људи се заиста муче када треба да ти се обрате као странцу са Ви, то је за њих претежак задатак јер сматрају да су тиме испод онога коме се обраћају, то је читава културолошка драма на делу, чак и међу образованим светом који је упознат са друштвеним конвенцијама. Заморан је то живот и углавном не води ничему.
Таворење у полурасулу.
Наш највећи цивилизацијски скок остварен је у доба социјализма, то је сада више него очигледно. Комплетна инфрастуктура коју и даље сисамо, изграђена је у том кратком периоду од 4 деценије. Већ смо 2 деценије стуцали у транзиционим процесима и резултати су прилично поражавајући. Системска решења у већини области су катастрофална и неспроводива. Живимо у једном устројству унутрашње колонизације коју проводе транзициони профитери, махом увознички лоби, преко својих политичких представника. Све више постајемо проста радна снага, укидају се погони, институције, чак читави занати попут стакларства, култура и наука су скрајнуте као области које у новонасталим околностима немају никакав друштвени значај. Трговина је све и вредиш онолико колико се продаш. А продаћеш се онолико добро колико ти је јак положај. Уколико припадаш владајућем слоју, монопол ти је обезбеђен.
(iz intervjua NIN-u | avgust 2012)