Django Unchained

ostap bender wrote:

zvezda je zivot wrote:nadam se da ce tarantino odgovarati za svoja zlodela, najvise zbog djanga kad mi osvojimo vlast.

django i hamilton.

a stranger things?

William Murderface wrote:Pa Django je sve suprotno od Hamiltona. I zapravo ne stavlja mrznju kao centralni momenat ropstvs, nego konformizam.

Indy wrote:Jao, ajd malo o Drajvu.

William Murderface wrote:E, sad, šta mi napriča

Film se ne bavi proizvodnim odnosima, nego kulturnim uslovima njihovog održvanja i zapravo daje vrlo kompleksnu sliku tih uslova, u čijem središtu nije mržnja, već hijerarhija i njene racionalizacije. Upravo suprotno od Medisona jer Medison svojim blackwashingom poručuje da je ukidanje ropstva već bilo upisano u samo osnivanje Amerike - hip-hop tu nije oružje potlačenih, nego vladajućih, koje predstava perverzno poistovećuje sa potlačenim. Đango naprotiv pokazuje kako zakon nikad nije dovoljan. On se, baš kao i Hateful Eight, zapravo obračunava sa to konstitucionalističkom zabludom - o institucijama koje će sve da srede, o zakonu kao garantu pravde, itd. Uostalom, čuli smo ZG-a na temu Hamiltona - pa i očevi osnivači su imali drugare robove, koje su baš voleli, nije ropstvo bilo samo mržnja i mučenje. Jesteda, i Đango pokazuje kako je to izgledalo i na čemu je zasnovan takav odnos - kroz likove Kendija i Stivena.

Ovo za neoliberalnu fantaziju ne razumem.

Spoiler:

William Murderface wrote:Đango je, upravo suprotno, priča o tome da reforma ne može zameniti revoluciju, da institucije nisu neutralne niti promenljive na nenasilan način.

William Murderface wrote:E, sad, šta mi napriča

Film se ne bavi proizvodnim odnosima, nego kulturnim uslovima njihovog održvanja i zapravo daje vrlo kompleksnu sliku tih uslova, u čijem središtu nije mržnja, već hijerarhija i njene racionalizacije. Upravo suprotno od Medisona jer Medison svojim blackwashingom poručuje da je ukidanje ropstva već bilo upisano u samo osnivanje Amerike - hip-hop tu nije oružje potlačenih, nego vladajućih, koje predstava perverzno poistovećuje sa potlačenim. Đango naprotiv pokazuje kako zakon nikad nije dovoljan. On se, baš kao i Hateful Eight, zapravo obračunava sa to konstitucionalističkom zabludom - o institucijama koje će sve da srede, o zakonu kao garantu pravde, itd. Uostalom, čuli smo ZG-a na temu Hamiltona - pa i očevi osnivači su imali drugare robove, koje su baš voleli, nije ropstvo bilo samo mržnja i mučenje. Jesteda, i Đango pokazuje kako je to izgledalo i na čemu je zasnovan takav odnos - kroz likove Kendija i Stivena.

Ovo za neoliberalnu fantaziju ne razumem.

zvezda je zivot wrote:

William Murderface wrote:E, sad, šta mi napriča

Film se ne bavi proizvodnim odnosima, nego kulturnim uslovima njihovog održvanja i zapravo daje vrlo kompleksnu sliku tih uslova, u čijem središtu nije mržnja, već hijerarhija i njene racionalizacije. Upravo suprotno od Medisona jer Medison svojim blackwashingom poručuje da je ukidanje ropstva već bilo upisano u samo osnivanje Amerike - hip-hop tu nije oružje potlačenih, nego vladajućih, koje predstava perverzno poistovećuje sa potlačenim. Đango naprotiv pokazuje kako zakon nikad nije dovoljan. On se, baš kao i Hateful Eight, zapravo obračunava sa to konstitucionalističkom zabludom - o institucijama koje će sve da srede, o zakonu kao garantu pravde, itd. Uostalom, čuli smo ZG-a na temu Hamiltona - pa i očevi osnivači su imali drugare robove, koje su baš voleli, nije ropstvo bilo samo mržnja i mučenje. Jesteda, i Đango pokazuje kako je to izgledalo i na čemu je zasnovan takav odnos - kroz likove Kendija i Stivena.

Ovo za neoliberalnu fantaziju ne razumem.

misim ti izvodis glup trik uvlaceci Suvara u ovo a ja treba da budem tolko blesav da padam na te finte. samo uz pomoc strawmana u obliku zastitnika gotama django moze da ispadne ok film. ali btw, Suvarova vizija robovlasnickih odnosa je istorijski tacnija od tvoje. blize je istini da su robovlasnici imali familijarni paternalisticki odnos prema robovima nego ovo sto prikazuje django.

kakvi medisoni i institucije, hamilton je mjuzikl o [Miranda] identified a quintessentially American story in the character of Hamilton — a striving immigrant who escaped poverty, made his way to the New World, climbed to the top by sheer force of will and pluck and determination

isto kao i django.


kakvi kulturni uslovi odrzavanja? ti stvarno mislis da su se robovi bavili onim mandingo fajting turnirima? ti stvarno mislis da hip-hop oruzje potlacenih?

[LAFAYETTE]
Monsieur Hamilton

[HAMILTON]
Monsieur Lafayette

[LAFAYETTE]
In command where you belong

[HAMILTON]
How you say, no sweat
We're finally on the field. We’ve had quite a run

[LAFAYETTE]
Immigrants:

[HAMILTON/LAFAYETTE]
We get the job done

Legacy. What is a legacy?
It’s planting seeds in a garden you never get to see
I wrote some notes at the beginning of a song someone will sing for me
America, you great unfinished symphony, you sent for me
You let me make a difference
A place where even orphan immigrants
Can leave their fingerprints and rise up

zastitnik gotama wrote:

William Murderface wrote:E, sad, šta mi napriča

Film se ne bavi proizvodnim odnosima, nego kulturnim uslovima njihovog održvanja i zapravo daje vrlo kompleksnu sliku tih uslova, u čijem središtu nije mržnja, već hijerarhija i njene racionalizacije. Upravo suprotno od Medisona jer Medison svojim blackwashingom poručuje da je ukidanje ropstva već bilo upisano u samo osnivanje Amerike - hip-hop tu nije oružje potlačenih, nego vladajućih, koje predstava perverzno poistovećuje sa potlačenim. Đango naprotiv pokazuje kako zakon nikad nije dovoljan. On se, baš kao i Hateful Eight, zapravo obračunava sa to konstitucionalističkom zabludom - o institucijama koje će sve da srede, o zakonu kao garantu pravde, itd. Uostalom, čuli smo ZG-a na temu Hamiltona - pa i očevi osnivači su imali drugare robove, koje su baš voleli, nije ropstvo bilo samo mržnja i mučenje. Jesteda, i Đango pokazuje kako je to izgledalo i na čemu je zasnovan takav odnos - kroz likove Kendija i Stivena.

Ovo za neoliberalnu fantaziju ne razumem.

zvezda je zivot wrote:


misim ti izvodis glup trik uvlaceci Suvara u ovo a ja treba da budem tolko blesav da padam na te finte. samo uz pomoc strawmana u obliku zastitnika gotama django moze da ispadne ok film. ali btw, Suvarova vizija robovlasnickih odnosa je istorijski tacnija od tvoje. blize je istini da su robovlasnici imali familijarni paternalisticki odnos prema robovima nego ovo sto prikazuje django.

kakvi medisoni i institucije, hamilton je mjuzikl o [Miranda] identified a quintessentially American story in the character of Hamilton — a striving immigrant who escaped poverty, made his way to the New World, climbed to the top by sheer force of will and pluck and determination

isto kao i django.


kakvi kulturni uslovi odrzavanja? ti stvarno mislis da su se robovi bavili onim mandingo fajting turnirima? ti stvarno mislis da hip-hop oruzje potlacenih?

Vilijame, ne znam stvarno zašto se ovako ponašaš. Ništa slično nisam rekao i jasno je svakom ko pošteno čita, da nisam. Rekoh da je Mulligan, imao roba Catoa koji je špijunirao, te da je potpuno izostavljen iz narativa u "Hamiltonu", kao i da su afro-amerikanci učestvovali u revoluciji (prva
žrtva je bio afro-amerikanac Crispus Attucks, ubijen u Bostonskom masakru. Niko nije rekao da su bili "drugari".



Saglasan sam sa zvezdom, za mene najintenzivniji (i najteži) opisi (mislim pravi opisi, ne u pop kulturi) ropstva nisu priče o mučenju, žigosanju robova koji beže ili razdvajanju porodica, već dehumanizacija kroz ekonomski aspekt svega toga.

Navešću nekoliko primera : Jedan trgovac u Merilendu piše da ima mladog kućnog roba na prodaju, sa svim zubima, koji zna da čita i piše, rezbari u drvetu i svira vilionu i onda ide momenat "da nije negro mislio bih da je pametiji od mene". Ili Samu Adamsu (oču osnivaču ) je neko poklonio robinju na venčanju. Ta prepiska je praktično ista kao Nina i ja kad pričamo šta ćemo nekom pokloniti za svadbu, ko je koliko dao, kakav je običaj, koliko su oni dali nekom koga mi znamo i slično. Dakle društvo je sofisticirano i razvijeno i poklanja čoveka nekom.


Takođe, mislio sam da je jasno da se šalim pod blackwashing (stavio sam smajli). Niko u publici neće pomisliti da je Tomas Džeferson izgledao tako, ali će svi znati da je ljude koji tako izgledaju obeležavao žaračem sa TJ po leđima. Ima izvesne tenzije u tome, koja je verujem zanimljiva. Mada, naravno, Hamilton jeste izrazito proamerička priča, onako kako je rekao zvezda u citatu.

[LAFAYETTE]
Monsieur Hamilton

[HAMILTON]
Monsieur Lafayette

[LAFAYETTE]
In command where you belong

[HAMILTON]
How you say, no sweat
We're finally on the field. We’ve had quite a run

[LAFAYETTE]
Immigrants:

[HAMILTON/LAFAYETTE]
We get the job done

Legacy. What is a legacy?
It’s planting seeds in a garden you never get to see
I wrote some notes at the beginning of a song someone will sing for me
America, you great unfinished symphony, you sent for me
You let me make a difference
A place where even orphan immigrants
Can leave their fingerprints and rise up

Za zapisnik i moje najdublje uverenje je da je greater EDIT : more perfect (greter mi ostalo od velike srbije, pardonirajte   union upisana u osnivanje Amerike.

zvezda je zivot wrote:

William Murderface wrote:Đango je, upravo suprotno, priča o tome da reforma ne može zameniti revoluciju, da institucije nisu neutralne niti promenljive na nenasilan način.

ali koja revolucija? ne da nema revolucije nego to je to emancipacija kako je zamislja dzej zi ili bilo koji drugi hasler. misim i tarantino misli da crnci i dalje zive u ropstvu i django je film o nekom reperu a ne o istorijskom robu. django je mitski rob liberalnog antirasizma.

 institucije, naravno, nisu neutralne jer u djangovom svetu ne postoje robovlasnicki zakoni nego kako ti kazes hijerarhije i 'kulturni uslovi odrzavanja'.

beatakeshi wrote:Ovde se ozbiljno razgovara o radio dramama tzv Kventina Tarantina

zastitnik gotama wrote:

William Murderface wrote:E, sad, šta mi napriča

Film se ne bavi proizvodnim odnosima, nego kulturnim uslovima njihovog održvanja i zapravo daje vrlo kompleksnu sliku tih uslova, u čijem središtu nije mržnja, već hijerarhija i njene racionalizacije. Upravo suprotno od Medisona jer Medison svojim blackwashingom poručuje da je ukidanje ropstva već bilo upisano u samo osnivanje Amerike - hip-hop tu nije oružje potlačenih, nego vladajućih, koje predstava perverzno poistovećuje sa potlačenim. Đango naprotiv pokazuje kako zakon nikad nije dovoljan. On se, baš kao i Hateful Eight, zapravo obračunava sa to konstitucionalističkom zabludom - o institucijama koje će sve da srede, o zakonu kao garantu pravde, itd. Uostalom, čuli smo ZG-a na temu Hamiltona - pa i očevi osnivači su imali drugare robove, koje su baš voleli, nije ropstvo bilo samo mržnja i mučenje. Jesteda, i Đango pokazuje kako je to izgledalo i na čemu je zasnovan takav odnos - kroz likove Kendija i Stivena.

Ovo za neoliberalnu fantaziju ne razumem.

zvezda je zivot wrote:


misim ti izvodis glup trik uvlaceci Suvara u ovo a ja treba da budem tolko blesav da padam na te finte. samo uz pomoc strawmana u obliku zastitnika gotama django moze da ispadne ok film. ali btw, Suvarova vizija robovlasnickih odnosa je istorijski tacnija od tvoje. blize je istini da su robovlasnici imali familijarni paternalisticki odnos prema robovima nego ovo sto prikazuje django.

kakvi medisoni i institucije, hamilton je mjuzikl o [Miranda] identified a quintessentially American story in the character of Hamilton — a striving immigrant who escaped poverty, made his way to the New World, climbed to the top by sheer force of will and pluck and determination

isto kao i django.


kakvi kulturni uslovi odrzavanja? ti stvarno mislis da su se robovi bavili onim mandingo fajting turnirima? ti stvarno mislis da hip-hop oruzje potlacenih?

Vilijame, ne znam stvarno zašto se ovako ponašaš. Ništa slično nisam rekao i jasno je svakom ko pošteno čita, da nisam. Rekoh da je Mulligan, imao roba Catoa koji je špijunirao, te da je potpuno izostavljen iz narativa u "Hamiltonu", kao i da su afro-amerikanci učestvovali u revoluciji (prva
žrtva je bio afro-amerikanac Crispus Attucks, ubijen u Bostonskom masakru. Niko nije rekao da su bili "drugari".



Saglasan sam sa zvezdom, za mene najintenzivniji (i najteži) opisi (mislim pravi opisi, ne u pop kulturi) ropstva nisu priče o mučenju, žigosanju robova koji beže ili razdvajanju porodica, već dehumanizacija kroz ekonomski aspekt svega toga.

Navešću nekoliko primera : Jedan trgovac u Merilendu piše da ima mladog kućnog roba na prodaju, sa svim zubima, koji zna da čita i piše, rezbari u drvetu i svira vilionu i onda ide momenat "da nije negro mislio bih da je pametiji od mene". Ili Samu Adamsu (oču osnivaču ) je neko poklonio robinju na venčanju. Ta prepiska je praktično ista kao Nina i ja kad pričamo šta ćemo nekom pokloniti za svadbu, ko je koliko dao, kakav je običaj, koliko su oni dali nekom koga mi znamo i slično. Dakle društvo je sofisticirano i razvijeno i poklanja čoveka nekom.


Takođe, mislio sam da je jasno da se šalim pod blackwashing (stavio sam smajli). Niko u publici neće pomisliti da je Tomas Džeferson izgledao tako, ali će svi znati da je ljude koji tako izgledaju obeležavao žaračem sa TJ po leđima. Ima izvesne tenzije u tome, koja je verujem zanimljiva. Mada, naravno, Hamilton jeste izrazito proamerička priča, onako kako je rekao zvezda u citatu.

[LAFAYETTE]
Monsieur Hamilton

[HAMILTON]
Monsieur Lafayette

[LAFAYETTE]
In command where you belong

[HAMILTON]
How you say, no sweat
We're finally on the field. We’ve had quite a run

[LAFAYETTE]
Immigrants:

[HAMILTON/LAFAYETTE]
We get the job done

Legacy. What is a legacy?
It’s planting seeds in a garden you never get to see
I wrote some notes at the beginning of a song someone will sing for me
America, you great unfinished symphony, you sent for me
You let me make a difference
A place where even orphan immigrants
Can leave their fingerprints and rise up

Za zapisnik i moje najdublje uverenje je da je greater union upisana u osnivanje Amerike.

zvezda je zivot wrote:

beatakeshi wrote:Ovde se ozbiljno razgovara o radio dramama tzv Kventina Tarantina

ja sam reko da ga treba u gulag pa da vidi da robovi nisu anderklas nego da nesto i rade


@William. pa postoje neki zakoni al nisu istorijski robovlasnicki zakoni. i u hotornovim romansama postoje zakoni i prica se o zakonima al postoje ideoloski razlozi zasto zakoni ne odgovaraju istorijskim zakonima

William Murderface wrote:
Pa Đango se upravo bavi tom dehumanizacijom i načinom na koji ona opstaju u jednom, kako kažeš, sofisticiranom i razvijenom društvu. A imamo i robovlasnika koji zna da je njegov rob inteligentiji od njega, ali...

William Murderface wrote:

zvezda je zivot wrote:

ja sam reko da ga treba u gulag pa da vidi da robovi nisu anderklas nego da nesto i rade


@William. pa postoje neki zakoni al nisu istorijski robovlasnicki zakoni. i u hotornovim romansama postoje zakoni i prica se o zakonima al postoje ideoloski razlozi zasto zakoni ne odgovaraju istorijskim zakonima

Daj, kakva je to primedba.

zvezda je zivot wrote:

William Murderface wrote:

Daj, kakva je to primedba.

nemoj da si bezobrazan. ti si ovde ona koji troluje, vrda i generalno prica gluposti