by plachkica Sat Feb 21, 2015 3:33 pm
Pročitala Uelbeka.
Da književnost nije refleksija stvarnosti, sveta koji nas okružuje, i način na koji se prodaju ideje, ovo bi bio dobar roman.
Uelbek lepo piše, prevodilac je čak uspeo i da prenese (ili svojim prevodom napravi) atmosferičnost romana (a to je ono što, po mom mišljenju, bolno fali domaćoj prevodilačkoj književnosti, sposobnost da se prenese atmosfera).
Probaću da se ne bavim prepričavanjem zarad onih koji bi da roman pročitaju.
Iznenadila me je količina mizoginije na početku, kasnije ona nestaje, ne zbog toga što se junak romana promenio, već zbog toga što iz javnog života kome junak prisustvuje (uglavnom kao posmatrač) nestaje žena. One su pokorene, dobrovoljno, kako nam junak nagoveštava (ili su se iselile, pod prisilom roditelja).
Izuzeci su prostitutke, koje su tom, novom muškom islamskom, svetu neophodne.
MB na vlast ne dolazi zato što je broj islamske populacije narastao dovoljno, već zato što je levica, u tom drugom krugu sklopila sporazum o zajeničkom glasanju za kandidata MB. I tu sad sledi ono što je meni zanimljivo, MB traži kontrolu nad obrazovanjem, i levica je daje. Koliko ja znam, a priznajem da ne znam mnogo, jedan od osnovnih ideala levice, bilo gde u svetu, jeste obavezno i dostupno obrazovanje svima. Levica, Uelbekova, u Francuskoj gazi to svoje načelo, i pristaje i čak dobrovoljno učestvuje u gaženju jednog od svojih osnovnih ideala. (Obavezno obrazovanje je do 12te godine života, kasnije je dostupno samo bogatima i izuzetno nadarenima.) Monarhija Saudijske Arabije finansira vodeće univerzitete i veoma veliki novac izdvaja za plate zaposlenih, koji, da bi radili kao profesori, moraju da prime islam.
Desnicom, u vidu Marine Le Pen, Uelbek se nije preterano bavio, ali je uradio jednu finu stvar, napravio je Identitetske pokrete, koji su fašistička desnica, kao otklon od male Mari. Svi vodeći članovi tih pokreta, koji nisu okrvavili ruke pozivajući na nasilje, završili su pri samom vrhu organizacije MB.
Distribucionizam, kao vid ekomomskog uređenja, a nastao pod uticajem Čestertona i Beloka, jeste ekomomska filizofija koju će MB pokušati da uvedu. Porodica je glavna ćelija ovog sistema, radnik je i vlasnik sredstava za rad, mali, porodični subjekti se udružuju u velike...to je tačka spajanja levice i MB.
Upadljiva je nezainteresovanost junaka za bilo šta što se oko njega dešava. On pije, jede i jebe, kad ima šta. Proživljava Usimansovog junaka i objašnjava ga. Zahvaljujući tome njemu će biti pružena prilika.
Uelbek dobro piše, ali se plašim onoga što piše, jer on nije neki marginalni Kecmanović čije će ideje ostati zapakovane u isto tako marginalnoj, jezički ograničenoj sredini.
edit: Nadam se da sam dobro ubila spojler, meni prijazuje ceo tekst, ako nisam, prvi ko vidi, a ima mogućnost da to promeni, nek uradi. Koristila sam tag [hide]
Home
