by Erős Pista Sun Jun 26, 2016 3:42 am
Ontopik, fascinantno mi je sa kakvim se patosom govori o rezultatima referenduma kao o "volji naroda". Referendum nije nikakav vrhunac demokratije, i cesto je samo mehanizam za populisticki zamazivanje ociju (bar mi to znamo - od raznuh referenduma o nezavisnosti, preko Srbija se saginjati nece, pa sve do donosenja Ustava). Kkd Rusoa postoji ta romanticna ideja o referendumu kao navinu da se ispravno identifikuje volonté générale, ali to ima smisla samo u kontekstu njegove teorije. Danas se smatra da je mnigi bolji put do tako necega kolektivna deliveracija, a ne puko preglasavanje with little or no epistemic merit. To ne znaci sa referendumi ne mogu imati neko mesto u demokratskin sistemu, samo da nisu nikakav privilegovan nacin identifikovanja volje naroda.
That said, neke stvari se cine particularly unsuited za odlucivanje na referndumu. Ako odlucujemo o tone hocemo li da podignemi operu ili kosarkasku halu, referendum moze biti the right way to go, ali ako oylucujemo o sustinskoj prirodi politicke zajednice ili dugorocnij strateskoj politici, referendum se cini vrlo problematicnim, cak i ako je uslovljen nekakvim suoer-majorities-ima. U slucaju opera vs kosarka, manjina moze da prihvati da je izgubila na fer nacin, slegne ramenima i ceka sledecu sansu. U slucaju poput brexit-a, porazena manjina moze da shvati da vise ne deli neke temeljne pretpostavke zajednistva sa vecinom i da krene ka formiranju sopstvene politicke zajednice. Kad je vecina tesna, kao sad, ovo je jos jasnije.
Zato me bas nervira fraziranje tipa - narod je rekao svoje. Kurac moj.
Last edited by William Murderface on Sun Jun 26, 2016 3:53 am; edited 1 time in total