slavite i glasajte za depos

beatakeshi wrote:Brte, ti navijaš za KKcz, ne razumeš Sorentina... 
.

beatakeshi wrote:Kakav rip za spoovce, pobogu!

Daï Djakman Faré wrote:

beatakeshi wrote:Kakav rip za spoovce, pobogu!

ja malocas saznao da je dejan lucic uveo kapetana dragana u spo

Mór Thököly wrote:

beatakeshi wrote:Uf, koliko se načelno ne slažem sa takvim stavom.

Nacelno ne naravno, Nikad to ne bih napisao da Seselj umre recimo...

erős paprika wrote:

Daï Djakman Faré wrote:
ja malocas saznao da je dejan lucic uveo kapetana dragana u spo

TO!

TV GONIČ: Hillary
Tekst zbog koga ću verovatno izgubiti neke stare prijatelje i neću steći nove. A možda me se i Služba seti…
Autor:   Slobodan Vujanović



Svako ko me zna, zna da sam svaki put kada se za to ukazivala prilika, i javno i privatno, izražavao svoj ekstremni prezir prema Clintonovima, pre svega i u najvećoj meri prema Hillary. Najčešće koristeći najvulgarnije moguće reči. “P***a” i “c**t”, u zavisnosti da li sam stav izražavao lokalno ili internacionalno.
Apsolutno nikada im neću oprostiti poprilično pristrasno sa-učešće u balkanskim ratovima, niti iniciranje milosrdne delatnosti po Srbiji krajem milenijuma.
Jasno mi je da vi i ja, naravno, ne moramo da delimo ovakav pogled na stvari. Ali ne moramo da se pravimo ni da je bilo koja od različitih opcija sagledavanja stvari ikada legitimizovana kao jedina “živa istina”.
Hillary je posebno došla u fokus mog prezira svojom naučno-fantastičnom i nepobedivom ambicioznošću, prvo u pokušaju da pobedi Obamu, a potom Trumpa, u dve neuspele invazije (ima li primerenije reči?) na poziciju predsednika Amerike. A ni kao ministarka spoljnih poslova, između te dve faze, nije me impresionirala svojom agresivnom misionarskom diplomatskom delatnošću koja je mahom imala za cilj da neprekidnim potucanjem po komšijama zaleči njen ego.

Hillary Clinton je bila (a i ostala) prava “prokleta Jerina” američkog političkog života.

Ne znam da li ste upoznati sa mitom o “prokletoj Jerini”, ali on je esencijalan da razumete sve što ću posle reći. Jerina je bila supruga Đurađa Brankovića, sina famoznog izdajnika Kosovskog boja Vuka Brankovića, koja je nakon njegove smrt vladala nešto oko godinu dana. Međutim, od njenog istorijskog lika i dela, daleko je važniji onaj poetski, koji joj je “srpski narod” u dosluhu sa “pesnikom” dodelio, a koji je opisuje kao beskrupoloznu, neempatičnu i bezosećajnu do krajnih granica, koja je aktivno radila o glavi čak i rođenoj deci!  Ovakav narodni stav bio je i ostao toliko jak da je “prokleta Jerina” u međuvremenu postala metafora za svaku ženu, koju iz samo nama znanih razloga, želimo da nagrdimo najpoganijim mogućim epitetima i ostatku sveta je prikažemo kao “samo zlo s klitorisom”. Zasluženo ili ne, opet kažem- možda imamo različite poglede na stvar, Mira Marković jedna je od poslednjih čije su ime i delo dobili sertifikat “proklete Jerine”.

Kako je onda moguće da ja sa tako ostrašćenim stavom i pogledom na Hillary posle gledanja dokumentarca o njoj sebe dovedem u poziciju da bih, vrrrlo verovatno, da živim u Americi priželjkivao da Hillary i po treći put stane na ludi izborni kamen, nakon čega bih dao solidan doprinos tome da bude i izabrana. Kako je to jebeno moguće?!!
Propaganda, kazaćete vi. Clintonovi su notorno poznati (iako ovaj dokumentarac pokazuje da su im i te stvari više pripisane, nego inherentne) po tome što neprekidno “igraju za publiku” i sve što rade u funkciji je ostvarivanja nekih političkih ili privatnih ciljeva i interesa. Pa u skladu sa tim i ovaj dokumentarac. I, ako je tako- ovaj dokumentarac je napravio čudo od tog zadatka! Međutim, ovaj dokumentarac je čudo i ako je “samo” preneo istinu, ili nam je približio i raščešljao. Kako god, ovaj dokumentarac je briljantan primer propagande ili briljantna demonstracija kako je iskrenost najbolji način da se izglanca obraz. Čak i ako nije bio prljav.
Hillary je prikazan na kanalu Hulu u četiri skoro jednočasovna nastavka, a inače je na Sundanceu i Berlinskom festivalu prikazivan u formi četvorosatnog filma. I verujte mi, ni jednog jedninog trenutka nije dosadan. Čak i ako vas sve to ne zanima. ČAK i ako je mrzite iz dna duše!…
Nanette Burstein, koja iza sebe nema nekog naročitog filmskog, niti dokumentarističkog opusa, koncipirala je svoj film kroz jedan vrlo neposredan intervju, sa dva paralelna flešbeka- jedan koji priča priču o Hillary od rođenja do prve nominacije za demokratskog kandidata za predsednika 2008, i drugi koji se bavi drugom kampanjom, tokom koje se prvo noslila sa Berniejem Sandersom, a potom sa Donaldom Trumpom, od koga je doživela jedna od najvećih i najneočekivanijih političkih poraza koje je Amerika videla. Očigledno je obostrano raspoloženje oba sagovornika da se razgovor vodi bez mnogo bulšita, previše zabranjenih tema i s otvorenom mogućnošću da se postavi svako pitanje. Više od svega, upravo Hillary Clinton ostavlja utisak kao da joj je pukao film (već ko zna koji put) i da ovaj put želi da kaže sve što misli i sve što joj je na srcu, ali zadržavajući imunitet mudre političarke i inteligentne osobe, koja tačno zna zašto nešto saopštava. Drugim rečima, suze u oku, podrhtavanja, gubljenja ili podizanja glasa ovde nema. Hillary ovde nije “kakva nikad nije bila”, ali nam je definitivno najbliža što joj možemo prići. Mi, obični smrtnici, koji smo je učinili “prokletom Jerinom”.

Ono što Hillary više od svega uspeva jeste da napravi jednu iscrpnu i prilično kompletnu sliku o privatnoj (koliko se to sme i može) i političkoj Hillary Clinton, zahvaljujući čemu lepo može da se vidi kako se zidala i potom krunisala “prokleta Jerina”, i kako je sve posle toga zapravo gledano kroz tu vizuru, uz neprekidno dolivanje prezira i omalovažavanja na vatru.

Sad bi bilo zgodno da napomenem da ja nemam nikakve druge, “pouzdane” informacije o Hillary ili Clintonovima, niti tetku čiji poznanik s joge živi preko puta njihove spremačice, koja mi je “sve ispričala”, već sav utisak i znanja povlačim verujući u verodostojnost ovde prikazanog materijala i njegovu nepristrasnu selektivnost i montažu.
Ono što taj materijal pokazuje jeste da je Hillary Clinton od početka bila ambiciozna i zainteresovana za politiku. Pri čemu posebnu pažnju moram da skrenem na njen iskreni i samopouzdani feminizam, koji nije krčio samo njoj put, odlučnim i nepokolebljivim verovanjem u sebe (što se moralo raditi dva put upornije nego što muškarci čine, otuda pojava “neprimerene ambicioznosti”), već i ženama koje je uključivala u svoje projekte. Što je imalo svoju kulminaciju u potpuno ženskom kabinetu kada je postala Prva Dama.
Hillary je kao studentkinja bila iskreni borac za ljudska prava i aktivno je učestvovala u brojnim protestima, a potom je kao pripravnica u advokatskoj kancelariji radila i na Nixonovom impičmentu.
Međutim, kovanje “Jerine” počinje kada se udala za Billa, a on odlučio da se kandiduje za guvernera Arkanzasa, kojom prilikom je Hillary odbila da prihvati njegovo prezime, što je bio ozbiljan “no-no” u Arkanzasu. I sve dok to nije učinila Bill nije postao guverner. Ali “bruka” je ostala. Njeno političko preduzetništvo, dobar instinkt i sposobnosti, nikada nisu mogli da ostanu u senci Billovog napredovanja, jer Hillary se trudila da egzekucija one konzervativne “stand by your man” bude apsolutno zavređena u njenom slučaju. I tu se krije najveći apsurd- žena koja je pretrpela ozbiljne lične i političke udarce zbog svog muža, i verovatno njemu duguje, u suštini, svoje predsedničke neuspehe, nikada se nije odrekla svog muža i dan danas je sa njim. A to je poslednja stvar koju bi joj i konzervativna i liberalna Amerika priznale i pohvalile.
Kao Prva Dama, Hillary se uhvatila reforme zdravstva i njen plan da svi mogu da uživaju u istom (mnogo pre nego što je to Bernie predložio) naišao je na takav odijum korporacija i lobija koje su dale sve od sebe da je masakriraju kao “ženu koja ne zna svoje mesto” i “plete se u stvari koje ne zna”. Bez obzira što je sve suprotno bilo istina, ta predstava o njoj verovatno i danas stoji u glavama američkih glasača.
Ima jedna scena u kojoj neka klinka pita Hillary da li i ona može da obeća, kao Bernie, da će da zaustavi “fracking”, na šta ova odgovara da, nažalost, to ne može da uradi, jer to nije posao predsednika. Ta vrsta iskrenosti i odgovornosti prema poziciji, pravilima (čak i kad ih je kršila), definisala je njen pristup politici koji bi mogao da se opiše kao drvenast, terminatorski, neempatičan i nepopulistički.
Skandali su pratili Clintonove od početka, od famozne Whiteriver izgradnje, preko samoubistva Billovog prijatelja koji je bio i u njegovom kabinetu, a za koje su “optuženi” Clintonovi, pa sve do Monice Lewinski i “afere Bengazi”. Ko je dimom dokazivao vatru, ovde je mogao i da izgori. I kada se Hillary sada osvrće na sve to, ona to čini sa jednim, ili apsurdno fantastičnim i iškolovanim licemernim politikanstvom (u šta apsolutno ne verujem), ili kao žena koja posle toliko godina više nema šta da doda i spremna je da stavi ruke u lisice ako iko išta tu može konačno da dokaže!
Hillary pokazuje put jedne žene koja se ozbiljno namučila. Koja je dobar deo svog života i karijere žrtvovala za svog muža, samo da bi od njega doživela takvo javno zapišavanje, da bi svako drugi na njenom mestu pobegao i zaglavio se u mišijoj rupi. Ali ne, priča o Hillary je priča o nesalomivosti, o neprekidnom dizanju koje se ne može objasniti ničim nego time da je to pragmatičnije i pametnije, nego ostati u blatu poraza. Hillary Clinton je žena koja je, tako deluje, pošteno i vredno radila svoj posao, ali nije umela, a ni želela da to “proda”. Hillary je, van sumnje, jedna nepoverljiva i zatvorena žena, više oprezna, nego hladna, više obrazovana, nego neposredna, više u manirima svih mogućih funkcija, nego ono što je, ali to nije razlog da je mrzimo i osporavamo.
Hillary pokazuje da preko sudbine Hillary Clinton možemo da posmatramo i odnos prema savremenoj (javnoj) ženi i njenoj mogućnosti u javnom i političkom životu. Hillary je verovatno najupornija žena u tome “da ne zna i da ne priznaje svoje mesto”. A u svetu koji je “mansmansmansworld” automatski je skrojena odbrambena slika o njoj kao o najogavnijoj pošasti na kugli zemaljskoj. I mi smo naseli na to. Pardon, ja.

Privatna i politička biografija ovde prikazana nedvosmisleno pokazuje da je Hillary isključivo i samo bila žrtva “muškog sveta” u kome je pokušavala da nađe svoje mesto. A ubedljivo najviše su je mrzeli kada je to radila “kao muškarci” ili kada je pokazala ambicije za pozicije koje su tradicionalno, čuj, tradicionalno, vekovima! pripadale samo muškarcima. Hillary je tokom tog procesa postala još nepoverljivija, još hladnija, još manje raspoložena da bude i nastupa kao žena koja zna svoje mesto… i onda su je još više mrzeli zbog toga.
Daleko bilo da sad ovde imam nameru da od Hillary pravim sveticu, njeni gresi su jasno istaknuti na ulazu u ovaj tekst, dok s druge strane pametan čovek niti od jednog političara ne traži, niti očekuje da bude pošten, po svaku cenu principijelan ili “duša od čoveka”. Ali, ono u šta me ovaj dokumentarac ubedio jeste da bih, mimo “srpskih” okolnosti voleo da upoznam Hillary, jer mi se čini da od nje ima šta da se nauči. Ali ono mnogo bitnije jeste da bih voleo da ona vodi politiku zemlje u kojoj živim (da živim u Americi), jer mi deluje kao neko ko za ono što ne zna zna koga da pita, i ne stidi se toga.
Jedino čemu nemam objašnjenja i što me ne čini stoprocentno bezbrižnim u pogledu “nebrušene iskrenosti” ovog dokumentarca jeste odsustvo Hume Abedin, jedne od najdugovečnijih i najvernijih osoba iz Hillary-nog okruženja, čija reč o Hillary sigurno vredi dvostruko više nego bilo čija druga. A kako nema ni objašnjenja za to, radi se o još jednom, “tradiconalnom” propustu Clintonovih i novom povodu za nove sumnje i spekulacije zašto je to tako. A neko kome su nagađanja izsabotirala život ne bi trebalo da stvari prepušta slučaju.
No, oni ljudi koji su tu, uključujući i dirljivo starkeljastog Billa (obratite pažnju kako skakuće posle finalne debate sa Sandersom), deluju da pričaju kako stvarno jeste, i ne menjaju našu predstavu o Hillary, ali nam u kontekstu potvrđuju da su razlozi za takvu predstavu potpuno drugačiji od onoga što smo mi mislili. Naročito je segment koji pokriva slučaj Monice Lewinski (ispao?) dirljiv i ne znam da li Hillary treba više da se divimo što dok priča o tome “tako dobro glumi” ili je potpuno iskrena. Mi pred sobom imamo ženu koja se nagutala toliko sranja zbog raznoraznih ljudi, između ostalog i svog muža, da povremeno deluje da će eksplodirati od pritiska bolova koji su tako dugo i tako duboko potisnuti. Nije fejk romantika reći da zagledanjem u njene oči čovek zaista ima čega da se nagleda, jednom kada prevaziđe njen pogled ozbiljno smorene i polumrtve žabe.

No Country wrote:Ја глед`о прву епизоду. Пропаганда, али писмено одрађена. Хилари је неочекивано... непосредна. Мислио сам да је једна корпоративна дрвендека, full of lawyer-speak and similar BS, али није та прича уопште. Такође мислим да би била неупоредиво бољи председник и од мужа јој, а поготово од дежурног бленте.

Marius Lăcătuș wrote:ostap se upjanio

zvezda je zivot wrote:

No Country wrote:Ја глед`о прву епизоду. Пропаганда, али писмено одрађена. Хилари је неочекивано... непосредна. Мислио сам да је једна корпоративна дрвендека, full of lawyer-speak and similar BS, али није та прича уопште. Такође мислим да би била неупоредиво бољи председник и од мужа јој, а поготово од дежурног бленте.

hvala. pogledacu.

hilari je izuzetno zanimljiv lik, 1 cvoriste visedecenijskih  libidinalne investicije, fantazija i frustracija, sto bi andjus reko - 1 neuralgicna tacka moderne americke istorije. kad kazes bs, misim da bi neko ovde trebalo da snimi afirmisucu seriju o biljani srbljanovic, da se ljudi suoce sa svojim osecanjima.

Marius Lăcătuș wrote:Napio se Ostap i legao nasred parkinga.

Dolazi policajac i pita ga:

- Sta to radis, covece ?

- Pa zar ne vidis da sam se parkirao ?!

- Pa, covece, nisi ti auto !

- Boli me kurac, nisi ni ti pauk.

erős paprika wrote:

zvezda je zivot wrote:

hvala. pogledacu.

hilari je izuzetno zanimljiv lik, 1 cvoriste visedecenijskih  libidinalne investicije, fantazija i frustracija, sto bi andjus reko - 1 neuralgicna tacka moderne americke istorije. kad kazes bs, misim da bi neko ovde trebalo da snimi afirmisucu seriju o biljani srbljanovic, da se ljudi suoce sa svojim osecanjima.

mislim da je bs i dalje libidinalno cvoriste