Talason wrote:ja bi to pretopio
San Saba Songbird wrote:Mene uvek bilo malo blam da hvalim ovu pesmu, ali eto našao se još jedan kome je ovo super.
on Fri Mar 12, 2021 4:55 pm
^^i zaboravio si jos pogreb x & vladu adolfa solda
osecam da sam ovo napisao vec nekoliko puta posto permantno rehash-ujemo teme no da ponovim: vrlo jaka kandidatura za najalternativnije mesto u YU po kriterijumu ciste koncentracije ludila
Ipak je iz Virovitice, ne znam zašto sam je u VK smjestio. Nema veze, i dalje mi je draga. U stvari znam, pisala je odlične priče o Vinkovcima.
Kakav blast from the past, i Satan i Mira, e, a imala sam susjede iz Vinkovaca koji su grad zvali Vinkulja i to je meni ostalo skroz.fikret hadžiabdić wrote:I Mira Bićanić
Talason wrote:eto još jedne razlike među nama, meni se sve to gadi, samo ne bih da mi neko pripiše nacionalističke i ostale razloge, ali i to ću da preživim
Jebem li ga, meni je ovo mnogo smiješno.
Sin proslavljenog kantautora otkriva da se, tokom ceremonije odavanja počasti koju je Zambija priredila u čast njegovog oca, dodatno uverio koliko su Balaševićeva umetnost i čisto srce ujedinili ceo svet.
To je neopisivo, prvo ova zemlja je raj, drugo ljudi su predivni. Šta reći o zemlji koja nije nikad imala rat, niti ratovala. Ceremonija je protekla najlepše, imali smo prijem ispred Vlade i svečanosti. Dosta se pričalo o Đoletu. Puno su spomenuli divnih stvari koje ja kao sin nisam do sad čuo. Pričali smo o njegovim stavovima, pesmama, a nakon jedne konferencije zambijski pijanista je odsvirao pesmu “Noć kad sam preplivao Dunav”. Ja bih je nazvao po jednom komentaru koji sam video na internetu “Noć kad je Đole preleteo svet” - ističe Aleksa i objašnjava koji mu je trenutak bio najemotivniji:
- Najdirljiviji čin je bio kad me je sačekala nacionalna žandarmerija na aerodromu sa kapom mornarice i stihom “žandara nema koji ne zna moj lik”, onda prijem kod gradonačelnika kući. Zaista filmski... Radimo puno na spajanju Srbije i regiona sa ovom ogromnom državom, povodom kulture, Balaševizma, možda i našeg filma.
Ako si ipak otvorio, be proud
Aleksa takođe otkriva šta mu je prvo prolazilo kroz misli kada je stigao u Zambiju i upoznao se sa ljudima koji cene i poštuju lik i delo njegovog oca.
- Koliko ih svuda ima. Gledao sam ih isto kao i bistrooke Đotove u Osijeku, Zenici, Skoplju, Nišu, Kotoru, Celju, Varni, Somboru - ističe sin proslavljenog kantautora te dodaje da sve počasti koje nosi Đoletovo ime nasleđuju svi koji su ga voleli:
- Ove počasti ne nasleđujem samo ja. Ove počasti nasleđuje Đoletov narod! A ja imam čast da to narodu prenesem u njegovo ime. On je meni otac to mi je najveća čast, ali njegovo delo je naše nacionalno blago kao njima ovde dijamanti ili Amerima nafta. To pripada narodu...
Sem po pesmama mnogi će zauvek pamtiti Đoleta po njegovom čistom srcu. Aleksa ne krije da je kantautor upravo tako vaspitavao njega i njegove sestre Jelenu i Jovanu, da ne poznaju granice među ljudima, zemljama, u rasi, veri.
- Njegova moralna načela su bila Božija. Što je rekao i Patrijarh, i svi ljudi dobre volje i zdrave “glave” na ovom svetu. Od Kofi Anana, Ronalda do njegovog bravara i molera. Ljudi se dele na ljude i neljude. On je dokazao na čijoj je strani za vreme juznoafričkog aparthejda i zato me ti “ljudi” na ovom kraju sveta gledaju kao svog.
Aleksa ističe da pamti mnoge savete koje mu je za života otac dao, te da uspomena na njega nikada neće moći da izbledi.
- Zaista ih je previše, prenosiću ih na decu, na prijatelje. Sad kad bih krenuo da nabrajam, pa ni ne znam odakle bih počeo - kaže sin Đoleta Balaševića.
Home
by fikret selimbašić Fri Mar 12, 2021 4:25 pm
Bleeding Blitva