Од Истокот златно-жолт ден се раѓа, а навечер на Запад сè се дави в крв.

disident wrote:

Janko Suvar wrote:Nisam do kraja siguran sta ova dvojica pokusavaju da kazu s tim stvarima u poslednje vreme. Mislim kome se obracaju, ne verujem da je to neki autenticni antiintelektualizam kod njih. To je neki hustle samo ne razumem kakav.


Spremaju neki kurs ili nesto tako.

Pa duvaju u istu tikvu, strongmen napravi klip o vazdusnom okrsaju sovjeta i amerikanaca iznad Niša u kome napravi pedeset gresaka, al napominje kako je on licno procitao desetzk knjiga da bi spremio klip, da gledaoci ne bi morali
Istok isto zivi od prodaje magle teletabisima vec desetak godina, samo na direktniji nacin

Sotir wrote:...бришу и блокирају, а касније још и краду материјал од тебе...

Janko Suvar wrote:koje? topik? istok? ovaj tip potpuno ludih ljudi?

Cousin Billy wrote:On je beše završio ETF? Dekompenzuje se svako malo zbog akademije, kao neko ko je batalio faks na četvrtoj godini i to mora da objašnjava roditeljima već 20 godina. Ne razumem zašto mu je to tema uopšte, to su neki dublji lični razlozi.

Programming computers is a piece of cake. Or so the world’s digital-skills gurus would have us believe. From the non-profit Code.org’s promise that ‘Anybody can learn!’ to Apple chief executive Tim Cook’s comment that writing code is ‘fun and interactive’, the art and science of making software is now as accessible as the alphabet.

Unfortunately, this rosy portrait bears no relation to reality.

...

In an ever-more intricate and connected world, where software plays a larger and larger role in everyday life, it’s irresponsible to speak of coding as a lightweight activity. Software is not simply lines of code, nor is it blandly technical. In just a few years, understanding programming will be an indispensable part of active citizenship. The idea that coding offers an unproblematic path to social progress and personal enhancement works to the advantage of the growing techno-plutocracy that’s insulating itself behind its own technology.

119. Sistem ne može, niti postoji zato da bi zadovoljavao ljudske potrebe. Naprotiv, ljudsko ponašanje treba oblikovati u skladu s potrebama sistema. To nema nikakve veze sa političkom ili društvenom ideologijom koja pretenduje da upravlja tehnološkim sistemom. To je posledica tehnologije, zato što se sistem ne rukovodi ideologijom, već tehničkom nužnošću. (18) Naravno, sistem zadovoljava mnoge ljudske potrebe, ali, generalno govoreći, to čini samo u meri koja mu ide u prilog. Glavni parametar su potrebe sistema, a ne potrebe ljudskih bića. Na primer, sistem ljudima obezbeđuje hranu zato što ne bi mogao da funkcioniše ako bi ljudi gladovali; bavi psihološkim potrebama ljudi koliko mu je to POTREBNO, zato što ne bi mogao da funkcioniše ako bi previše njih bilo depresivno ili buntovno. Ali, sistem, iz čvrstih, praktičnih razloga, mora da ljude izlaže stalnom pritisku kako bi njihovo ponašanje oblikovao u skladu sa svojim potrebama. Previše nagomilanog otpada? Vlast, mediji, obrazovni sistem, ekolozi, zasuće nas masovnom propagandom u prilog recikliranja. Potrebno je još tehničkog osoblja? Ceo hor glasova ubeđivaće decu da studiraju tehničke nauke. Neće biti nikog ko bi se makar za trenutak upitao da li je neljudski prisiljavati aodolescente da najveći deo vremena provode učeći nešto što većina njih mrzi. Kada kvalifikovani radnici izgube posao zbog tehničkih inovacija i upute se na programe za „prekvalifikaciju“, niko se ne pita da li se oni osećaju poniženim takvim tretmanom. Podrazumeva se da svako mora da se povinuje tehničkoj nužnosti i to s dobrim razlogom: ako bi ljudske potrebe imale prednost nad tehničkom nužnošću, došlo bi do ekonomskih problema, nezaposlenosti, oskudice ili nečeg goreg. Koncept „mentalnog zdravlja“ u našem društvu je najvećim delom određen time u kojoj se meri pojedinac ponaša u skladu sa potrebama sistema, a da pri tom ne pokazuje simptome stresa.

To je posledica tehnologije, zato što se sistem ne rukovodi ideologijom, već tehničkom nužnošću.