Ekologija

Skup je SNCF za kratke destinacije, Bordeaux - Archachon od 30 km je 25e povratna karta, Grenoble - Lyon 8 km je 50e.

Jbg, Njemci kratke destinacije resavaju onim dnevnim ili nedeljnim kartama za pokrajine. Za malu cenu
 imas voznju svim javnim vozovima, autobusima, tramvajima, metroima.

Verovatnoi SNCF ima nesto weekly, monthly i sl. 


https://www.bahn.com/en/view/offers/index.shtml

sve moze u vozu, samo da nije pocetna scena man bites dog

mislim da će biti puno pritisaka da se poveća potrošnja nafte, trenutna situacija je neodrživa bez radikalnih rezova, ogromne su nestašice nusproizvoda zbog smanjenje prerade

Erős Pista wrote:Pa sednes pored neke Francuskinje, zagledas se zamisljeno kroz prozor i posle par minuta kazes: "Ah, putovanja..."


Na francuskom, naravno.

Може и "aaach, the travails...".

https://www.danas.rs/drustvo/mirko-popovic-reri-najveci-zagadjivac-je-oligarhija-podkast-video/

– Mi sada tamo imamo gradnju bez građevinske dozvole. Dakle, kada neko može da gradi bez dozvole, kada može da gradi bez procene uticaja na životnu sredinu, kada može da mimoiđe primedbe preko 200 građana, mi onda ne govorimo o visokom stepenu sumnje u korupciju već imamo užasan problem kako se država ponaša prema stranim invetsitorima i šta im sve dozvoljava da rade. Zagađenje životne sredine je opasno po zdravlje, ekonomiju i planove pristupanja EU, ali je najveća opasnost u tome što to razara državu a građani gube poverenje u institucije. Država zarobljena oligarhijom ne može da doprinese razvoju privrede drugačije nego da prodaje prirodne resurse – tvrdi Mirko Popović.

ove priče o kršenju zakona od strane urbanista i investitora se pretvaraju u žuti đilas ukrao 500 miliona, bez ijedne istrage, prijave i postupka. 

srbija na žalost nema jednog jedinog krštenog advokata koji razbija ekološko pravo i koji bi mogao da sastavi smislenu tužbu nekom upravnom i/ili opštinskom sudu. doduše i značajan broj onih koji bi i mogli su u drugom timu.

modus operandi: 

 -za ovaj projekat ili plan nije tražena studija o proceni uticaja, jer je npr uprava za zaštitu životne sredine samo donela rešenja da nije potrebna. 
- ok šta ćemo sad?
- okačićemo post na fejsbuku i online peticiju 
- super!! 
- a da možda sastavimo tužbu upravnom sudu i u upravnom postupku pokušamo da oborimo rešenje uprave za zaštitu životne sredine? (onaj meme gde na kraju lika bacaju kroz prozor kad nešto predloži)

to je problem sa profesionalnim projektnim aktivistima.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu („RERI“) zahteva od Vlade Republike Srbije da iz skupštinske procedure hitno povuče predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koje smatra neustavnim, jer ostavljaju mogućnost da država, po sopstvenom nahođenju, i formalno suspenduje pravni poredak Republike Srbije prilikom pregovora sa stranim investitorima.

Naime, predloženim izmenama ostavljena je mogućnost da država zaključi tzv. investicioni sporazum sa investitorom u projekat eksploatacije, kojim bi se bliže uredili „odnosi povodom izgradnje nedostajuće infrastrukture, zaštite životne sredine, prava preče kupovine proizvoda u korist domaćeg prerađivača, fiskalne i pravne pogodnosti u vezi projekta….“.

RERI podseća predlagača ovih izmena da Republika Srbija ima svoj ustavni i pravni poredak i propise koji regulišu i oblast životne sredine i fiskalne obaveze svih fizičkih lica i pravnih subjekata na teritoriji Republike Srbije, te da se te obaveze i propisi ne mogu derogirati bilo kakvim donošenjem novih propisa „pogodnijim“ po investitora, a sve u zavisnosti od toga koga država u ovim situacijama proceni kao podobnog za ovakve olakšice.

„Na ovaj način, teoretski je moguće da država povlašćenog investitora oslobodi od obaveze pribavljanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u projektima u kojima je njeno pribavljanje po osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno.

Takođe, zamisliva je situacija u kojoj se investitoru ovakvim sporazumom omogućava da umesto po zakonom propisanoj stopi od 20%, PDV obračunava po povlašćenoj stopi od npr. 5% ili porez na dobit po stopi od 10% umesto 15%.

Mi smo se već susretali sa situacijama gde država stranim investitorima, na primer u Zrenjaninu ili Boru, dozvoljava pogodnosti različitih vrsta, mimo svakog komercijalnog i racionalnog objašnjenja, ali bi ovakvim izmenama zakona ova praksa bila legalizovana i zapravo postala pravilo u ponašanju države, što je i pravno i tržišno neprihvatljivo“, izjavio je ovim povodom advokat Jovan Rajić, predsednik UO RERI-ja.

Ukoliko Vlada Srbije ipak iz procedure ne povuče sporne izmene, a zakon u ovoj formi bude usvojen u Skupštini, RERI obaveštava javnost da će odmah po njegovom stupanju na snagu, Ustavnom sudu podneti inicijativu za ocenu ustavnosti onih odredbi koje smatra neprihvatljivim i protivustavnim.

Usvajanje predloženih izmena zakona planirano je za četvrtak 15. april.

Bacio pogled na mapu i vidi cuda, danas, kad je malo otoplilo i kad se ne lozi 5 µg/m³ pm cestica. U zelenom smo

i meni ne šize prečišćivači kad otvaram prozore

Ovde na lokalu, kada se pomene zagadjenje vazduha, vade se nozevi i krece se na Zorka Eliksir. Izgleda da oni pm cestice izbacuju samo u sezoni lozenja, da se ne primeti a kad otopli pustaju vodenu paru i zvizducu. Naravno, nikome ne pada na pamet da smog poveze sa lozenjem uglja

nije uopšte bitno šta ložiš, bitno je kako sagorevaš to što ložiš

možeš da ložiš gume i sve drugo đubre, a da nema skoro ništa u vazduhu

А не мораш да допумпаваш кисеоника?

Talason wrote:nije uopšte bitno šta ložiš, bitno je kako sagorevaš to što ložiš

možeš da ložiš gume i sve drugo đubre, a da nema skoro ništa u vazduhu

Ocigledno je da je zagadjenje vazduha povezano sa lozenjem uglja po domacinstvima. Vazduh se odjednom procisti cim skoci temperatura i ljudi prestanu da loze.

Inace, nije ovako smrdeo vazduh pre nekoliko godina a vecina ljudi imaju iste peci.

To je tačno. Problem je jednostavan, ukoliko je sagorevanje na odgovarajućoj temperaturi i ukoliko je sagorevanje potpuno, onda nema zagađenja.

Situacija je tu indentična kao i kod kupovine miksera. Niko ne želi da plati dovoljno da ima mikser koji mu traje dok ne skončaju njegovi unuci. Naučeni su da je dobro da živimo jeftino. Ja još uvek imam dedin frižider, kupljen 1955.g. koji radi kao prvog dana.

Ne možeš da sagorevaš na tiho i da to radi sa krdžom od materijala i limom koji košta smešno. Svi aspekti našeg života pate od toga što su nas ubedili da jeftine stvari donose jednakost. Cenu jeftine stvari plaćamo svi posle kupovine u jednakim mesečnim ratama.

Ja sam ništa, a znam da napravim većinu sranja koje koristimo da traju do rake u ladnoj i vlažnoj ilovači. I duže od toga.

I to je suština ekologije. Batali me reciklaže i održive ekonomije. Ekonomija je osnovni problem ekologije. Prvo da ukinemo ekonomiju, pa da razgovaramo dalje.

Bilo je zagađenje i prošlog aprila u lokdaunu bez automobila i loženja koliko se sećam.

Okle?

automobile zaboravi, to je mit

pa ljudi merili po onim aplikacijama, i čudili se kao odakle zagađenje kad se ne loži i nema saobraćaja toliko

saobraćaj je super kao opravdanje za sranje vazduh, svima je lako da poveruju kada vide dimčinu kako izlazi iz auspuha, a jbg i biciklista prdi

kada sam pitao okle, nisam mislio na to odakle podatak, nego odakle zagađenje

ontheotherhand wrote:pa ljudi merili po onim aplikacijama, i čudili se kao odakle zagađenje kad se ne loži i nema saobraćaja toliko

Koliko se secam, lozilo se tad, nije jos otoplilo, to se gledalo na pocetku zakljucavanja, tad je bilo zanimljivo uporedjivati

Talason wrote:
kada sam pitao okle, nisam mislio na to odakle podatak, nego odakle zagađenje

verovatno industrija, jedino što ostaje kad izbacimo gradsko grejanje, individualna ložišta i saobraćaj

Ovakva je situacija svakodnevno, meštani već izvesno vreme neuspešno biju bitku. U selu Alakince neproporcionalan broj ljudi umire od raka. Sigurno smo da firma sa sedištem u Iphofenu, Nemačkoj na teritoriji EU poštuje zakone tih zemalja,

— Eko Straža (@EkoStraza) May 12, 2021

“Šljunak iz korita Morave vadi se bez dozvola i projekta eksploatacije“

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini“ saopštila je da se radovi na iskopavanju šljunka u koritu Zapadne Morave kod Parmenca izvode bez ikakve validne dozvole, i isključivo za potrebe izgradnje autoputa Preljina – Požega.

Oni navode da ništa od pomenutih dokumenata nije stavljeno javnosti na uvid, bar ne na zvaničnoj veb prezentaciji nadležnog javnog preduzeća.

Naglašavaju da su direktor “Srbijavoda“ i lokalni čelnici Čačka, bez ikakvog validnog dokumenta i projekta eksploatacije, stavili kineskom izvođaču radova na raspolaganje imovinu građana Srbije, sve pod kapom međudržavnog ugovora o izgradnji autoputa od Preljine do Požege.

– Za potrebe eksploatacije šljunka od JP Srbijavode potrebno je predhodno pribaviti vodne uslove, projekat vađenja rečnih nanosa, dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta sa koga se vrši vađenje – kažu iz ove Koalicije.

Pre nekoliko dana u dolini Zapadne Morave u Parmencu pojavila se teška mehanizacija sa preko dvadeset kamiona. Mesto gde se kopa šljunak u ovom trenutku, samo se delimično nalazi ucrtano u Planu vađenja rečnih nanosa za Zapadnu Moravu, a javnost još nije dobila odgovore, gde će se sve kopati šljunak, u kojim količinama i kakve će posledice ostaviti na kompletan biodiverzitet.

– Posebno zabrinjava činjenica da je šljunak najbolji prirodni filter za vodu, a da se na mestu eksploatacije nalazi u blizini i rezervni vodozahvat za pijaću vodu u Čačku. Važno je istaći da se sa druge strane nasipa na mestu eksploatacije nalaze reni bunari koje je do skoro Grad Čačak koristio za vodosnabdevanje. U slučaju neke havarije može doći do prekida snabdevanja sa rzavskom vodom, a ovi bunari su jedina zamena za grad. Upravo skidanje sloja šljunka tik iznad ovih rezervi direktno ugrožava bunare jer će se time podzemne vode kontaminirati zagađenom vodom iz Zapadne Morave – naglašavaju iz Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini.

Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, navodi da je područje eksploatacije šljunka stanište divljih vrsta, poput ptica, uz samu reku Zapadnu Morave ugroženo duž celog toka, uglavnom zbog prekomernog i nezakonitog kopanja peska i šljunka. Fauna ptica toka Zapadne Morave kod Parmenca redovno se prati od 2002. godine.

– Ovaj deo toka karakteriše blagi rečni uspor, te deponovanje sedimenta uzvodno od brane gde se formiraju stalni i povremeni rečni sprudovi. Upravo ovi sprudovi životni su prostor sledećih strogo zaštićenih vrsta ptica koje su tu gnezde žalara slepića, polojke i bele pliske. Na lokalitetu je zabeleženo više od 40 drugih vrsta ptica, uglavnom strogo zaštićenih. Za neke od njih, poput šljukarica, sprudovi su vredno i nezamenjivo stanište. Rečni sediment, šljunak i pesak, je teško obnovljiva mineralna sirovina jer je za njegovo stvaranje potreban dug vremenski period – kaže Ružić.

Ovi su sve uzde ispustili.