Gay by birth, fabulous by choice

http://slobodnimediji.com/srbija/novosti/drustvo/4661-pismo-devojcice-iz-sombora-politicarima-ne-zelimo-gej-paradu-sprecite-izivljavanje-manjine-nad-vecinom-u-srbiji

jako štivo. da se izmisli devojče i da izražajno pročita sastav na svetskom kongresu porodica!

Boškobradović wrote:"Vladi nisu bitne desetine hiljada porodica koje imaju kredite u švajcarskim francima, ni žene poljoprivrednice koje ne mogu da ostvare nikakvo pravo kad odu na trudičko i porodiljsko, već da LGBT zajednica ostvari još prava, a i sada imaju sva prava po Ustavu i zakonu i nema više razloga da se priča o toj temi", rekao je Obradović, koji je dodao da je seksualna orjentacija svačije pravo.

Obradović je najavio i konferenciju Svetskog kongresa porodica koja će biti održana u subotu, 17. septembra i pozvao građane da tog dana u 14:30 sa decom dođu ispred zgrade skupštine u Ulici kralja Milana u Beogradu, kako bi zajedno predali zaključke kongresa predstavnicima vlade.

Po Ustavu imaju pravo na slobodu okupljanja, a država troši pare da im to pravo obezbedi iako ga Ustavu već imaju!

zastitnik gotama wrote: Ta vest je podstakla mnoge druge đake i ljude u Srbiji da pošalju svoje reakcije i pisma kao i apele. Prenosimo vam u celosti pismo devojčice Mine Jakovljević (13) iz Sombora. Mina u svom pismu medijima, prenosi nezadovoljstvo zbog održavanja gej parade. Tekst prenosimo bez promena, modifikacija kao i ispravljanja pravopisnih rešaka, devojčice iz Sombora.

a i ovo je dosta jako na svoj nacin, mada su ga grudopipiljive lezbejke ispred istorijskih institucija skroz zasenile.

bemty wrote:

zastitnik gotama wrote: Ta vest je podstakla mnoge druge đake i ljude u Srbiji da pošalju svoje reakcije i pisma kao i apele. Prenosimo vam u celosti pismo devojčice Mine Jakovljević (13) iz Sombora. Mina u svom pismu medijima, prenosi nezadovoljstvo zbog održavanja gej parade. Tekst prenosimo bez promena, modifikacija kao i ispravljanja pravopisnih rešaka, devojčice iz Sombora.

a i ovo je dosta jako na svoj nacin, mada su ga grudopipiljive lezbejke ispred istorijskih institucija skroz zasenile.

Malo su posvadjani i sa zarezima.

Malo je off, da li je smor imati ovakvo dete?
Mali smor od 13 godina, koji umesto da razmišlja o momcima, muzici
i drugim nepodopštinama ™ misli na istorijske institucije i religijske objekte?

To dete ne postoji. A ako kojim slučajem postoji, ponavlja roditeljske reči, pa pretpostavljam da im nije problem.

Ma znam da ne postoji, pitanje je da li je ovakvo dete (stvarno ili umišljeno, svejedno)
san te tradicionalne porodice?

То није дете, то је тинејџер. Кад се само сетим какве смо све неподношљиво стармале, шаблонске и дупеувлакачке писмене задатке писали (и још чешће слушали) негде од шестог основне па надаље.

No Country wrote:То није дете, то је тинејџер. Кад се само сетим какве смо све неподношљиво стармале, шаблонске и дупеувлакачке писмене задатке писали (и још чешће слушали) негде од шестог основне па надаље.

то је нама комуњарска негативна селекција дала, баш такви су нам скројили капу.

plachkica wrote:Malo je off, da li je smor imati ovakvo dete?
Mali smor od 13 godina, koji umesto da razmišlja o momcima, muzici
i drugim nepodopštinama ™ misli na istorijske institucije i religijske objekte?

1) I ti si razmišljala o sličnim stvarima u tom periodu i takođe bila mali smor, zar ne?
2) Da li ti je palo na pamet da, s obzirom da je ovo politički tekst, dete ne razmišlja stvarno o istorijskim institucijama i religijskim objektima već ih koristi da bi postiglo neku poentu i/ili izazvalo neke sentimente kod čitaoca? (I sasvim moguće - boli ga kurac i za religijske objekte i za istorijske institucije)
3) Ajde lepo priznaj da tebi smeta što je dete protiv gej parade a ne što je starmalo - da je starmalo i piše afirmativno o paradi u sastavu ti bi ga ovde hvalila.

zastitnik gotama wrote:

No Country wrote:То није дете, то је тинејџер. Кад се само сетим какве смо све неподношљиво стармале, шаблонске и дупеувлакачке писмене задатке писали (и још чешће слушали) негде од шестог основне па надаље.

то је нама комуњарска негативна селекција дала, баш такви су нам скројили капу.

Look like I touched a nerve? Lemme guess - "стармали"? 

Ma dirnuo ga BoškO u srce, a ne može da dođe u subotu na Kongres.

samo sam te zamislio kako izrazajno citas Zasto volim druga Tita pa mi smesno






Inace sa 13 ne moze niko da je tuzi za govor mrznje, sa 14 bi mogao.

Dal stvarno ozbiljno spekulišete o izmišljenoj autorki anonimnog pisma oblavljenog na portalu Srbija danas?

ne , nego dajem dokaz da je izmisljena

zastitnik gotama wrote:samo sam te zamislio kako izrazajno citas Zasto volim druga Tita pa mi smesno

Ма још је смешније. Наиме, ја сам у тринаестој био - ти. 

zastitnik gotama wrote:samo sam te zamislio kako izrazajno citas Zasto volim druga Tita pa mi smesno

Imaš selenićevsku imaginaciju (pardonmajfrenč).
Zapravo, kod mene u kraju se sa 13 raspravljalo ko je bolji (u stvari iskreniji): Smak ili Bijelo dugme.

No Country wrote:

zastitnik gotama wrote:samo sam te zamislio kako izrazajno citas Zasto volim druga Tita pa mi smesno

Ма још је смешније. Наиме, ја сам у тринаестој био - ти. 

najbolji period u zivotu dakle

beatakeshi wrote:

zastitnik gotama wrote:samo sam te zamislio kako izrazajno citas Zasto volim druga Tita pa mi smesno

Imaš selenićevsku imaginaciju (pardonmajfrenč).
Zapravo, kod mene u kraju se sa 13 raspravljalo ko je bolji (u stvari iskreniji): Smak ili Bijelo dugme.

Smak


samo da obavim jos 12 errandsa za danas pa cu ti dam trezan odgovor, jer me to nervira vec neko vreme, mislim oko protestantizma

Ceniš da su naši popovi među prvima prihvatili protestansku etiku - ko zaradi više ide u raj?

Rainbows, Any Rainbows, Now Treated Like a Public Crisis in Russia



Tomsk stairwell recently repainted by the Family Medicine Center. Alexey Shpomer / LiveJournal


There’s a stairwell in the city of Tomsk that, until recently, was covered in filth. The patients at the Family Medicine Center, a nearby fertility clinic, got tired of walking past people smoking and drinking in the stairwell, so the clinic decided to do something about it, repainting the area in bright rainbow colors.


Enter Alexey Shpomer, a local right-wing activist, who has appealed to the mayor, complaining that his beloved stairway has been transformed into a symbol of gay pride.

Journalists later contacted Shpomer and tried to explain that the colors on the stairs differ slightly from the colors featured in traditional LGBT pride flags, but the activist refused to back down. “Is it possible that the rainbow is just a rainbow?” a reporter asked him. “It’s a fact that we’re looking at the flag of the LGBT community,” Shpomer answered. “And the LGBT community flag belongs in a gay club. Rainbows appear in the sky as God wills it,” he added, explaining that people should be careful where they draw rainbows.

Yelena Barsunova, one of the Family Medicine Center employees who painted the stairwell, accepted some blame for the confusion, saying it never occurred to her that anyone might mistake the rainbow colors for a political statement. She said the clinic chose bright colors to chase out the people who liked to smoke and drink on the stairs. The dark purple, used to repaint the walls of the stairwell, was selected because it covered up the graffiti, Barsunova explained.

Until two years ago, the “Patriots of Russia” political party also featured a rainbow in its official logo. According to Evgeny Krotov, the Tomsk regional head for the party, officials decided in 2014 that patriotic ribbons would be more appropriate in the party’s visuals. But this had nothing to do with homophobic pressure, Krotov told the TV2 news website. “Personally I don’t care. Let gays and lesbians exist. The important thing is that they don’t conduct their propaganda here, like they do in the West, and they don’t all come out.”

https://themoscowtimes.com/news/rainbows-any-rainbows-are-now-a-public-crisis-in-russia-55505

Moja je došla nenadano, dok sam čitao knjigu na plaži. Odluka je, zapravo, bila odgovor na pitanje koje jedna junakinja knjige postavlja sestri: Gde se vraćaš za nekoliko dana? Sebe sam isto pitao.
U Srbiji ne postoji više ništa što bih mogao da stavim ispred života. Sve što mi je važno, sve za šta bih se žrtvovao je pored mene. Moj partner, naša četiri kofera i mačka. Sa porodicom već godinama nemam kontakt. Nemam više snage da nekolicinu prijatelja umaram pričama o nefunkcionalnosti državnih institucija u pogledu poštovanja ljudskih prava. Ova potonja rečenica zvuči dosadno, zar ne? To nije dobar znak za nekoga ko želi da menja društvo. O svakodnevnom drhtanju i izradi dnevne mape kretanja koja zavisi od rasporeda utakmica, uličnih protesta i verskih praznika, da i ne govorim. Ne mogu više ni o meditaciji, jogi, samopoštovanju, vorteksu, jer takvim temama obično prethodi razmena vesti pokupljenih tokom dana: od skandaloznih naslova u tabloidima do životnih priča ljudi koji su u stanje surovosti dovedeni isključivo nepostojanjem sistema. Umoran sam i od pokušaja da nađem svetlu tačku u potpunom mraku. Nemam više snage da se borim jer je moja borba odavno zloupotrebljena u propagandne svrhe vladajuće elite. Možda bi "vladajuće horde" zvučalo bliže istini, svejedno. Nisam više tamo. Došao sam do nivoa kada jedino što mogu da kažem jeste - ne znam. Ne znam više ništa. Umara me čak i letimični pogled na bezbroj skica demokratije koje nikada nisu prerasle u crteže vredne uramljivanja. Umorilo me prilagođavanje na ništa i nemogućnost da se diše čist vazduh. Umorilo me cik-cak hodanje po Savamali jer su trotoari zaposednuti zastavama Beograda na vodi. Umorio me premijer. Umorio me Informer. Umorilo me šljašteće jutro na televiziji i nastup folklornih grupa između priče o raku materice i vesti o sudaru u kome je stradalo troje ljudi. Postao sam jahač smisla u besmislu cilja, kako je pisala Olja Ivanjicki. I tako. Kao što ovaj tekst nema previše smisla i izgleda nabacano, takav je bio odgovor na pitanje: A gde se vraćaš?
Tamo, u Srbiji, nemam više gde. Ovde, 8.000 kilometra od Beograda, gledam u veverice koje skaču u dvorištu kuće u kojoj trenutno živim. Ovde sam pre nekoliko dana naišao na spomenik podignut ženama koje su se izborile da termin "osobe" u Ustavu Kanade obuhvata i osobe ženskog pola. Ovde ima skupih, baš skupih radnji, ali i onih u kojima se stvari kupuju za nekoliko dolara. Ovde svuda kažu - hvala. Ovde su mi rekli da prilikom izlaska iz autobusa vozaču, pod obavezno, kažem hvala. Ovde, Adam i ja volimo da se šetamo, držimo za ruke, gledamo u kuće i razmišljamo kakvu bismo voleli da kupimo. Da li ćemo se ovde venčati - još nismo odlučili. Kao ni to da li ćemo ovde usvojiti decu. Svejedno. Ovde je lepo jer mislim o nečemu lepom. Ponekad na drvo u zadnjem dvorištu sleti svraka. Ali, ovde se iza nje nalazi beskrajno plavo nebo, pa i ona deluje manje strašna.
- See more at: http://www.danas.rs/licni_stavovi/licni_stavovi.1148.html?news_id=334215&title=Za%c5%a1to+sam+napustio+Srbiju#sthash.k6hv5MOD.dpuf

https://www.facebook.com/sajzor/posts/706974082785061