..... како тумачите крај филма? а) Он је умислио (шизофренија?) да је масовни убица б) Неко му перфектно чисти/уклања све трагове злочина в) Он је покварени јапи који по својој злој природи има потребу да злоставља људе, па је свеједно да ли су слике убијања само у његовој глави или су стварне г) ______ (дописати)
_____ "Mogu li ja da kažem ili ćete Vi da vodite intervju sami sa sobom? Samo kad bih mogla da kažem nešto… Prvo, uvek smo govorili našim građanima da ne možemo i nećemo da gledamo na EU kao na ćup sa novcem. Da bolji kvalitet života, radna mesta i bolje plate moraju doći od nas samih i snage naše ekonomije. Želimo da budemo deo EU jer je to mirovni projekat i jer delimo vrednosti sa EU." - Ana Brnabić
Najbliže pod "v" - ekstremna varijanta konkurencije i takmičenja. Do kraja dovedena logika čoveka osuđenog da se bori i pobeđuje sve u svojoj okolini. Izvanredan film, knjigu, na žalost, nisam imao prilike da čitam. Bejlova najbolja uloga, a nije da nema odličnih.
zlostavljanje ljudi nije samo karakteristika pokvarenih japija. zla priroda je deo svacijeg karaktera.
inace ja sam late bloomer kada je ovaj film u pitanju, uhvatio sam ga na nekom kanalu pre par nedelja i bio sam prilicno sokiran vizuelnom konsenkventoscu i stilskom kontrolom. da je kjubrik hteo da snima po bret iston elisu mislim da ne bi bilo bitno drugacije (a fakat ima i tu kjubrikovu simbolicku povrsnost zbog koje me jako nerviraju njegovi filmovi a cela planeta se tripuje da je bas zato car).
posto sam multitaskovao, nisam do kraja pohvatao sve detalje u tom raspletu ali ima filmova koji mi zadrze paznju u nekoj perifernoj radnji i utisci mi ostanu vezani za nesto sto mozda i nije najbitnije, ovaj je jedan od njih. moracu ponovo.
kakva bre najbolja uloga bejla, samo je jedan sjebani betmen
uskok i ajduk wrote:..... како тумачите крај филма? а) Он је умислио (шизофренија?) да је масовни убица б) Неко му перфектно чисти/уклања све трагове злочина в) Он је покварени јапи који по својој злој природи има потребу да злоставља људе, па је свеједно да ли су слике убијања само у његовој глави или су стварне г) ______ (дописати)
a) mi se čini banalnim, a i autori insistiraju da nije tako, i da nije "sve samo san" b) mi se čini nerealnim, jer bi taj "neko" morao da bude praktično svemoćan. ne mislim da je ovo poptuno pogrešno, samo mislim da nije u pitanju "neko". v) zapravo i nije odgovor (da ostavimo po strani "zlu prirodu" - nije ovo o prirodi, nego o društvu - čak iako jeste svejedno da li je stvarno ili ne, ostaje pitanje - da li je stvarno ili ne?).
Dakle g):
I Iston Elis i Meri Haron (rediteljka) i Gvinevir Tarner (scenaristkinja) tvrde da je film (ali i knjiga), zapravo kritika muškosti, odnosno muškosg ponašanja.
"I very much think it’s a feminist film. It’s a satire about how men compete with each other and how in this hyper-real universe we created, women are even less important than your tan or your suit or where you summer and to me, even though the women are all sort of tragic and killed, it’s about how men perceive them and treat them. It’s funny to me because so many women have not seen the film because they assume it’s a horrible slasher movie and that always hurts my feelings. Fourteen years later when someone finally says, ‘I’ve seen the movie it’s actually a really feminist film’, and I think, ‘Wow, so all this time you’ve been thinking that Mary and I just sold out in the 90s and decided to make a horror movie because we thought we were gonna get rich’. To me it’s most definitely a feminist film. Bret really thought he was writing a feminist book. I remember seeing him speak and really talk about that and how he was actually hurt and shocked that feminists spoke out against his book because he thought he was writing a feminist book and that’s what we saw in it. It's just that he went all crazy with it so it's hard to get past that grusomeness. Another conversation we had all the time is at what point does it go from satire to exploitation and not the good kind of exploitation that everybody thinks is so cool but people getting off on how violent it is."
Sa tim u vidu, mislim da nije teško shvatiti ni kraj - njegovi zločini se zaista zataškavaju, ali ih ne zataškava individualni neko, nego patrijarhat sam. Zločini nisu problem, priznanje je problem, zato niko neće ni da ga sasluša niti da ga uzme za ozbiljno kad pokušava da prizna šta je učinio. Njegovo priznanje se tretira kao znak ludila.
_____ "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Sigurno je da si u pravu, mada mi nije nikad (a gledao sam film nekoliko puta) pao na pamet taj feministički ugao. Mislim da je to malo kao jing i jang - na Bejtmenovo ponašanje se može gledati kao na muško, a može i prosto kao na ponašanje ljudsko u ovom vremenu. Ovo što Bejl govori u citiranom pasusu se svakako može odnositi na muškarce, mada ne bih rekao da žene ne učestvuju u istom takmičenju. Tako da film prevazilazi feministički ugao.
Sa tim u vidu, mislim da nije teško shvatiti ni kraj - njegovi zločini se zaista zataškavaju, ali ih ne zataškava individualni neko, nego patrijarhat sam.
Мислим да није тако, у филму он убија најмање два мушкарца, а те жртве су му из потпуно различитих класа: једног колегу јапија из љубоморе и једног просјака из чистог беса. У филму убија и животиње, ако се добро сећам, такође из неког необјашњивог хира. Што сведочи да му мотиви нису ни класни, ни женомрзачки. А једина особа коју је "поштедео" је његова секретарица, дакле жена из ниже класе. Ово понашање је на неки начин повезано са идеологијом и естетиком 1980-тих година, (док убија, лик пушта култну музику, и коментарише концепте албума ) делимично са реганизмом, а можда више са "пластичном" природом те деценије, (послушати песму Идола "Пластика") можда ће неки старији форумаш то умети боље да објасни. Тренутно ми је најближе тумачење из овог спота, тј. да је амерички психо полудео од сувише пластике.
_____ "Mogu li ja da kažem ili ćete Vi da vodite intervju sami sa sobom? Samo kad bih mogla da kažem nešto… Prvo, uvek smo govorili našim građanima da ne možemo i nećemo da gledamo na EU kao na ćup sa novcem. Da bolji kvalitet života, radna mesta i bolje plate moraju doći od nas samih i snage naše ekonomije. Želimo da budemo deo EU jer je to mirovni projekat i jer delimo vrednosti sa EU." - Ana Brnabić
Anđe'o wrote:Sigurno je da si u pravu, mada mi nije nikad (a gledao sam film nekoliko puta) pao na pamet taj feministički ugao. Mislim da je to malo kao jing i jang - na Bejtmenovo ponašanje se može gledati kao na muško, a može i prosto kao na ponašanje ljudsko u ovom vremenu. Ovo što Bejl govori u citiranom pasusu se svakako može odnositi na muškarce, mada ne bih rekao da žene ne učestvuju u istom takmičenju. Tako da film prevazilazi feministički ugao.
Svi autori jako insisitiraju na rodnom aspektu njegovog ponašanja. Ima filmova koji se bave kapitalizmom kao takvim, kulturom pohlepe itd. Ali ovaj se ipak bavi vrlo specifičnim aspektom i periodom kapitalizma skrojenom po muškoj meri. Sve njegove kolege su muškarci. Priseti, se, takođe, kako se Bejtmen izbezumi kad se ispostavi da je jedna od njegovih potencijalnih žrtava gej, i to zaljubljen u njega.
Svaki film je film o "ljuskom ponašanju" u nekom vremenu, ali ako pređemo sa muškog na ljudsko, onda se gubi najznačajniji ugao ovog filma. Ne znam zašto bismo to činili. Niti smatram da film mora da prevaziđe "feministički ugao" da bi bio značajan, kao da je ovaj sam po sebi nekako skučen ili nevredan velike umetnosti. Ta univerzalizacija po svaku cenu - pokušaj da se o umetničkim delima govori u terminima čovečanstva, ljudske prirode, itd, mi nikada nije išla u glavu.
_____ "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Sa tim u vidu, mislim da nije teško shvatiti ni kraj - njegovi zločini se zaista zataškavaju, ali ih ne zataškava individualni neko, nego patrijarhat sam.
Мислим да није тако, у филму он убија најмање два мушкарца, а те жртве су му из потпуно различитих класа: једног колегу јапија из љубоморе и једног просјака из чистог беса. У филму убија и животиње, ако се добро сећам, такође из неког необјашњивог хира. Што сведочи да му мотиви нису ни класни, ни женомрзачки. А једина особа коју је "поштедео" је његова секретарица, дакле жена из ниже класе. Ово понашање је на неки начин повезано са идеологијом и естетиком 1980-тих година, (док убија, лик пушта култну музику, и коментарише концепте албума ) делимично са реганизмом, а можда више са "пластичном" природом те деценије, (послушати песму Идола "Пластика") можда ће неки старији форумаш то умети боље да објасни. Тренутно ми је најближе тумачење из овог спота, тј. да је амерички психо полудео од сувише пластике.
Ne razumem kakav je to protivargument onome što sam napisao (i što o svom delu - pogledaj, pobogu, kažu i sami autori). Muško nasilje ne pogađa samo žene, naravno. ALi ipak, sve ostale ubija jer ima neki razlog (kolegu zbog ljubomore, odnosno zavisti, prosjaka ubija da bi iskalio bes zbog kolegine nove vizit-karte). Ali samo žene prebija i ubija iz čistog zadovoljstva.
Što se tiče "ludila" i "plastike", Ebert je dobro uhvatio stvar:
It's just as well a woman directed "American Psycho." She's transformed a novel about blood lust into a movie about men's vanity. A male director might have thought Patrick Bateman, the hero of "American Psycho," was a serial killer because of psychological twists, but Mary Harron sees him as a guy who's prey to the usual male drives and compulsions. He just acts out a little more.
Most men are not chain-saw killers; they only act that way while doing business. Look at the traders clawing each other on the floor of the stock exchange. Listen to used-car dealers trying to dump excess stock on one another. Consider the joy with which one megacorp stock-raids another and dumps its leaders. Study such films as "In the Company of Men," "Glengarry Glen Ross," "Boiler Room" and the new "The Big Kahuna." It's a dog-eat-dog world, and to survive you'd better be White Fang.
...
Harron is less impressed by the vile Patrick Bateman than a man might have been, perhaps because as a woman who directs movies, she deals every day with guys who resemble Bateman in all but his body count. She senses the linkage between the time Bateman spends in the morning, lovingly applying male facial products, and the way he blasts away people who annoy him, anger him or simply have the misfortune to be within his field of view. He is a narcissist driven by ego and fueled by greed. Most of his victims are women, but in a pinch, a man will do.
_____ "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Anđe'o wrote:Sigurno je da si u pravu, mada mi nije nikad (a gledao sam film nekoliko puta) pao na pamet taj feministički ugao. Mislim da je to malo kao jing i jang - na Bejtmenovo ponašanje se može gledati kao na muško, a može i prosto kao na ponašanje ljudsko u ovom vremenu. Ovo što Bejl govori u citiranom pasusu se svakako može odnositi na muškarce, mada ne bih rekao da žene ne učestvuju u istom takmičenju. Tako da film prevazilazi feministički ugao.
Svi autori jako insisitiraju na rodnom aspektu njegovog ponašanja. Ima filmova koji se bave kapitalizmom kao takvim, kulturom pohlepe itd. Ali ovaj se ipak bavi vrlo specifičnim aspektom i periodom kapitalizma skrojenom po muškoj meri. Sve njegove kolege su muškarci. Priseti, se, takođe, kako se Bejtmen izbezumi kad se ispostavi da je jedna od njegovih potencijalnih žrtava gej, i to zaljubljen u njega.
Svaki film je film o "ljuskom ponašanju" u nekom vremenu, ali ako pređemo sa muškog na ljudsko, onda se gubi najznačajniji ugao ovog filma. Ne znam zašto bismo to činili. Niti smatram da film mora da prevaziđe "feministički ugao" da bi bio značajan, kao da je ovaj sam po sebi nekako skučen ili nevredan velike umetnosti. Ta univerzalizacija po svaku cenu - pokušaj da se o umetničkim delima govori u terminima čovečanstva, ljudske prirode, itd, mi nikada nije išla u glavu.
Pa ne kažem da mora da prevaziđe, ali eto, ovaj prevazilazi. Usput, u filmu je prisutna muzika iz osamdesetih i radnja se dešava otprilike osamdesetih, možda nešto kasnije, ali film nije snimljen u osamdesetim. Čini mi se da su osamdesete i reganovština uzete kao vreme kada se rodilo ovo što imamo danas, a to se ne može svesti samo na muško - ženske odnose. Rekoh, ne poričem feministički ugao, štaviše siguran sam, s obzirom na druge filmove Meri Haron da je to tako, samo eto, vidim to kao širi problem. Da, ovo je civilizacija muškaraca, pa tako se za bilo šta može reći da je posledica upravo toga. Koliko god da je u pitanju civilizacija muškaraca, još više je ovo civilizacija para. Autor može imati određene namere i angažman, može to i ostvariti, a može i bez namere zahvatiti šire i u slučaju dobrih filmova je često tako. I Apokalipsa je film o Vijetnamu, ali ima i univerzalniji smisao.
Ma dobro, da, ali feministički ugao se ne isrpljuje u "muško-ženskim odnosima". Niti mislim da se govori o civilizaciji muškaraca uopšte - već baš o ovome što si rekao, o jednom specifičnom trenutku, reganovskom, u kojem se patrijarhat i kapitalizam fuzionišu na jedinstven način. Dakle, kad kažem da je film feministički, to ne znači da se on ne bavi i kapitalizmom, nije to neka posebna tema, on se bavi muškošću u, kako ti kažeš, jednom trenutku u vremenu.
_____ "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Skoro sam pročitala Glamuramu, istog autora, i planiram ponovo da pogledam Psiha ili pročitam roman (ali ne stižem). U Glamurami je otišao korak dalje, skrenuo u šou biznis, glavni junak nije glavni akter zločina (koje pravi grupa u kojoj se on našao pokušavajući da ostvari svoj život zvezde, koja to nije), več slučajni saučesnik bez ikakve volje, vođen tajnim nitima nedodirljivog kapitalizma. Ludilo od romana, mnogo droge, muzike...ubistava, terorističkih napada. Ne zna se gde počinje i da li uopšte počinje fikcija. Volela bih gledati film snimljen po ovom romanu.
Home
by uskok i ajduk Sat Jun 20, 2015 10:48 am
) делимично са реганизмом, а можда више са "пластичном" природом те деценије, (послушати песму Идола "Пластика") можда ће неки старији форумаш то умети боље да објасни. Тренутно ми је најближе тумачење из овог спота, тј. да је амерички психо полудео од сувише пластике. 