Dr Zoća trenira strogoća

“Non-stop slušamo o nasilju u porodici! Mediji nam svaki dan prikazuju kako je neko, negde, ubio ženu”, požalio se Đurković i nastavio zalažući se za liberalni laissez-faire i u oblasti batinanja žena, “Ta ideologija nasilja je dovela i do otvaranja 'Sigurnih kuća'. Namenski se radi da se žene podstiču da svoje probleme ne rešavaju unutar zajednice, nego da se država meša u naše odnose.”

Iznenadio bi se koliko sam puta ovaj stav protiv Sigurne kuce od ovog obicnog™ sveta.

plachkica wrote:Koji problem sa surogat materinstvom može postojati?
(Socijalni? Iznajmljivanje siromašnih žena da bogate ne bi "upropašćivale" svoje telo?)

Мишa Ђурковић

За референдум о породици
Уношење анархије у породичне односе апсолутно захтева директно изјашњавање грађана
У протеклих шест месеци тема породичног законодавства први пут је у новије време постала озбиљна тема у српској јавности. Захваљујући алармирању једне групе појединаца, наша јавност и медији први пут су озбиљно обратили пажњу на крајње контроверзне и револуционарне процесе који се током протеклих петнаест година дешавају ван очију шире јавности. Наиме, измене које су до сада већ учињене у породичном законодавству, а за које зна врло мали број људи у Србији, имају размере тектонских промена. Овде ћемо најпре указати само на неке од њих.
Из закона је између осталог избачена класична одредба да је брак заједница заснована на љубави. Брак тиме постаје огољено интересна институција у коју супружници улазе или излазе у мери у којој им одговара и колико дуго им то одговара. Љубав као подстицај, повод и цемент за брачну заједницу више не постоји. Надаље, избачен је институт брачне преваре. Некада је верност у браку била обавеза, а онај ко је прекрши сносио је не само моралне, већ и правне па и имовинске последице. Данас је све то укинуто, па је промискуитет легализован као некажњива пракса. Коначно, дефиниција члана породице, на шта с правом указује професор Слободан Панов, доживела је еволуцију какву ћемо тешко наћи у компаративном европском законодавству. Члан 197, став 3, актуелног Породичног закона Србије у чланове породице убраја и „лица која су била или још увек јесу у емотивној или сексуалној вези“.
Тенденције које су оваквим решењима постављене, а које иду ка томе да нпр. потпуно изједначе ванбрачну и брачну заједницу, свој радикални замах могу да добију ако се усвоје предложена решења из преднацрта треће књиге Грађанског законика који се односи на породично законодавство. Узгред, у исто време се најављује и усклађивање породичног закона са тим решењима, а као трећи део пакета појавио се и нацрт закона о родној равноправности који је за потребе канцеларије заштитника грађана написала госпођа Маријана Пајванчић.
Овај најављени пакет доноси читав низ још радикалнијих решења која ће ако се усвоје потпуно променити систем организације породице у Србији. Идеја да се унесе институт и пракса сурогат материнства нпр. повлачи неопходност да се укине класична дефиниција мајке као „жене која је родила дете“. Уместо тога предлаже се увођење „сурогат мајке“ и „намераване мајке“. Сурогација повлачи и читав низ других проблема и контроверзи због којих би свакако грађани Србије морали да добију право да се на референдуму изјасне о томе да ли желе да прихвате ново виђење мајке и нови вид „производње“ деце који растура природну везу између мајке и детета. То што предлагачи закона тврде да би се сурогација одвијала само у некомерцијалне сврхе, у оваквој држави није никаква гаранција. Не постоје озбиљни механизми који би гарантовали да се уз корупцију ова норма не би кршила.
Друго, ако се уопште сурогација уведе, за пет година бисмо могли да очекујемо померање границе и нову измену којом би се комерцијализација легализовала и којом би и странци добили могућност да слично као у Индији купују коришћење наших жена као инкубатора. Начин на који је писан предлог показује да су сва права на страни наручиоца, а никаква на страни сурогат мајке. Поменимо ту и еугенички мотивисан став 1 члана 66 који каже да ако се установи да дете може да има тешке недостатке, намеравани родитељи могу захтевати од сурогат мајке да прекине трудноћу.
Доста прашине је подигао и члан 53 предлога закона о родној равноправности за који се тврди како на мала врата отвара могућност да истополни парови добију право на усвајање деце. Ово је врло озбиљна тема и коначно би питање третмана хомосексуалаца и хомосексуализма у нашем друштву морало да добије референдумску одлуку. Дакле да најдемократскијим познатим методом заједница одлучи шта је брак, ко има право на њега и ко има право на усвајање деце нпр.
Поред низа других револуционарних решења, поменимо на крају оно које је најрадикалније, а то је оно из чланова 7 и 87 преднацрта законика у којима се свако телесно кажњавање детета изједначава са злостављањем и апсолутно забрањује. Уз то иде и непрецизно дефинисање насиља у породици, што све заједно прети да укине право родитеља да васпитавају и контролишу своју децу. Ово уношење анархије у породичне односе апсолутно захтева директно изјашњавање грађана.
Дакле, у време када креће формална јавна расправа о овим законским изменама, апелујем најпре на медије да стварно отворе своја врата за озбиљну дебату какву су до сада избегавали. Такође сматрам да је сет измена који нам се нуди толико радикалан и фундаменталан да би морао да доживи референдумску проверу. Без тога биће то чиста манипулација и насиље са никаквим легитимитетом.
*Виши научни сарадник у Институту за европске студије
Миша Ђурковић
објављено: 10.04.2015

William Murderface wrote:Nisam znao za taj detalj sa abortusom. Da, to je očigledan problem. Šta bi se desilo ako bi uprkos tome abortirala? Pošto ugovor nije komercijalni, ne bi mogla prosto da snosi troškove njegovog raskidanja. Šta onda? Krivična odgovornost? To mi je teško da poverujem. Parnica neka?

Šuvar i varivo wrote:Hm, ja sam laik i sad sam uzeo da razmisljam o tome , i mozak mi se vezao u cvor (kao sto uvek bude kad citam detaljnije Kostunicin ustav).

gagorder wrote:Brisala bih deo o abortusu. Ostavila bih da ovo bude jedan bona fide idnos. Ako se surogat majka predomisli, resi da zadrzi dete ili da abortira - neka bude tako. Dakle, rizik bi po meni bio na nameravanim roditeljima sve do casa potpunog usvojenja rodjenog deteta.

gagorder wrote:Pa meni je norma da je majka zena koja je rodila. To cije je jaje mi je manje vazno. Manje je vazno jer vec imas situacije vestacke oplodnje doniranom jajnom celijom i tu nije sporno ko je majka. Poblem nastaje kada se akcenat stavi na genetsku povezanost: nema razlike izmedju usvajanja tek rodjene bebe i cekanja da ti neko rodi bebu s kojom nisi genetski povezan. Poteskoca nastaje kada zena hoce dete s kojim je u genetskoj vezi i nista drugo, a ne moze ili nece sama da ga iznese. Po meni, sve sto ona moze da izgubi ako se surogat majka predomisli je - jajna celija. Njen rizik je nula. A surogat majka se upusta u devetomesecnu akciju u kojoj treba da je suspendovano njeno pravo na abortus i u kojoj ne moze znati kako ce joj biti (vezivanje za dete tokom trudnoce, etc.). Po meni, rizik predomisljanja treba da nosi nameravana majka. Ako se surogat  majka predomisli - neka bude da je vantelesno oplodjena tudjom celijom i cao zdravo. Sve ostalo mi je mnogo problematicnije - otimanje deteta zeni koja ga je rodila i koja zeli da ga zadrzi zato sto je genetski povezano s drugom zenom, to mi je brrrrr. Cela akcija sluzi za ostvarivanje dubioznog cilja, podleze zloupotrebama, postoje alternativne varijante za ostvarivanje roditeljstva, mislim da rizik treba da snosi onaj cija se neobicna zelja ispunjava. Obaska sto sam protiv toga da drzava ovu akciju na bilo koji nacin finansira. Hajde ok da se dozvoli, ali da se iz budzeta omogucava dobijanje genetski povezanog potomstva mi je nedopustivo. Drzava ima jaci interes da dodje do usvojenja vec rodjene dece, pre nego da neko produzi bas svoju lozu ...
Spremna sam naravno da promenim misljenje. Dakle, ovo mi je pocetna pozicija i daleko od toga da je zacrtano u kamenu