Teretana

Ciao drugari

Imao sam dakle (za one koji nisu u toku, a i za ppp-ovce koji ovde gvirkaju) infarkt u cetvrtak na spinningu. Rekli ste ovde neke stvari za to - ja sam sto je najgore uzivao u tome, posebno taj cas cetvrtkom bas (to je bio najzahtevniji cas, cesto bih prebacio 650 kcal potrosenih, barem prema onom sto pise na displeju bicikla. Poredjenja rad, "normalni" spinning/cycling bi bio 400-450 kcal).

To sto ja pisem sada da se desilo, to su mi rekli. Ja se to nista ne secam - ali, nista. Moj auto je jos parkiran ispred teretane (a ponedeljak je vece ovde).

Sad sam u jednoj bolnici ovde u centru grada i cekam na red da me seciraju. Bili su da mi objasne rizike itd. Znam ja da su to muke (rodjeni otac mi je prosao to identicno pre nekoliko godina). Rizici da se ne uradi nista, ili da se ide samo na lekove... zvuce mi znatno losije. (Posebno posle ovog iskustva - u stvari, ne bih vas sad ni smarao ovim da nisam sticajem okolnosti pao usred mesta opremljenog sa defibrilatorom, sa za to obucenim instruktorima, itd. Sledeci put moze biti poslednji.)

Zamrzao sam clanarinu u teretani (pare su ipak najbitnije, lol)... a verovatnije je da se necu vracati, nego da hocu (kako stvari stoje). Nekako sad to vise nije meni toliko bitno.

Indy wrote:Ciao drugari

Imao sam dakle (za one koji nisu u toku, a i za ppp-ovce koji ovde gvirkaju) infarkt u cetvrtak na spinningu. Rekli ste ovde neke stvari za to - ja sam sto je najgore uzivao u tome, posebno taj cas cetvrtkom bas (to je bio najzahtevniji cas, cesto bih prebacio 650 kcal potrosenih, barem prema onom sto pise na displeju bicikla. Poredjenja rad, "normalni" spinning/cycling bi bio 400-450 kcal).

To sto ja pisem sada da se desilo, to su mi rekli. Ja se to nista ne secam - ali, nista. Moj auto je jos parkiran ispred teretane (a ponedeljak je vece ovde).

Sad sam u jednoj bolnici ovde u centru grada i cekam na red da me seciraju. Bili su da mi objasne rizike itd. Znam ja da su to muke (rodjeni otac mi je prosao to identicno pre nekoliko godina). Rizici da se ne uradi nista, ili da se ide samo na lekove... zvuce mi znatno losije. (Posebno posle ovog iskustva - u stvari, ne bih vas sad ni smarao ovim da nisam sticajem okolnosti pao usred mesta opremljenog sa defibrilatorom, sa za to obucenim instruktorima, itd. Sledeci put moze biti poslednji.)

Zamrzao sam clanarinu u teretani (pare su ipak najbitnije, lol)... a verovatnije je da se necu vracati, nego da hocu (kako stvari stoje). Nekako sad to vise nije meni toliko bitno.

cuvaj se, neredovni rekreativni sport mnogi kardiolozi, neurolozi, ortopedi, smatraju majkom zajeba.

Indy wrote:
Zamrzao sam clanarinu u teretani (pare su ipak najbitnije, lol)... a verovatnije je da se necu vracati, nego da hocu (kako stvari stoje). Nekako sad to vise nije meni toliko bitno.

Да се ја питам, ја бих ипак отишао по та кола.

burkholderia mallei wrote:
cuvaj se, neredovni rekreativni sport mnogi kardiolozi, neurolozi, ortopedi, smatraju majkom zajeba.

Е, како је Лала секао мачки реп? Сваки дан по сантиметар, да мање боли... чувена реченица која се по правилу испаљује кад треба нешто супротно, да укаже на предности постепеног. Мада, постоји и гори пример.

Оно, лако мени да се зајебавам, ја сам тај помало срчАни, нашли ми још као клинцу неку аритмију, што војни лекари нису јебавали 5%, но сам ипак тражио преглед кад сам установио да не могу да претрчим ни сто метара а камоли километар. Војни кардиолог, срећан ко куче што му најзад наишао неки случај, јер по правилу има пацијенте здраве ко коње, терао ме да окрећем педале а притегао кочницу као да терам уз нагиб од 30%. И каже није лоше, види се да је било нешто, али 80% сам ОК. Реко докторе бре, па ја не могу да чучнем пет пута, нити да идем уз степенице више од три спрата у цугу, а за бицикл могу колко хоћеш, ја свуда идем бициклом. Е, каже, бицикл вас је и извукао, кад се вратите само наставите.

Остало ми је то да штогод да радим, цркнем за пет минута, или десет. Онда минут два паузе, па испочетка. Тако могу скоро цео дан.

Елем, исписниче, мораћеш да нађеш свој ритам, па полако.

Хм, линак је требало да буде http://ndragan.com/pv/DriveRight.html, бемлига ако знам шта се појебало.

Pojebalo ti se opet, sad si stavio zarez viska

http://ndragan.com/pv/DriveRight.html

bemty wrote:srecom, kad indy ode u zauvek, to ne traje dugo

You just won the Internetz:)




PS
Samo bih ukratko (LOL) da prokomentarisem apropo redovnog vezbanja.

Razumem skepsu, ALI

Ja nisam infarktirao sto sam vezbao. Vec sto sam mastan i debo decenijama. 

Sto lepo rece kim, bilo je velike srece u tome da padnem u prostoru opremljenom i sa obucenim ljudima.

Bez patetike, mozda bi u protivnom zauvek zaista bio zauvek. Ja i radim dosta fizicki, OK nije bas spinning, ali jeste katkad bas i naporno, a sta nije kad imas 120 kila? (OK sad imam 107, ali spinning ima nesto s tim, naravno i low carb dijeta).

Sem toga - mada ulazim u over sharing informacija, rodj otac nit je debo, nit je vido teretanu. Pa je ovo on sve vec prosao skoro tragikomivno identicno. OK nije tragicno, covek je ziv i zdrav (trenutno zdraviji od mene, sto i nije tesko). Geni, nacin ishrane, itd ...

Sad gledam bas kako sam nabacio sumkice na rukama (izgleda malo The Wire u kontrastu sa pacijentskom keceljom s golim dupetom, rukama izbodenim iglama i istackanim podloskama za kardio prikljucke.) Doci ce mi to dobro, makar kao rezerva proteina:)

Nasa odelenjska sestra nalazi moj hobi kucanja na mobilnom u tisini bolnicke noci malo cudnim, pa cu da gasim. Ma dobra je, evo donela mi je i novu vodu, jedino sto ne odnese bokal sa cca 7 L pisacke (crvene boje, jer sam neki dan ladno iscupao kateter iz pjenista, ma gde cu ja to trpeti!)

Cheer up you old bugger, kazem sjebi i sad cu da pokusam da spavam

Indy, drži se! Burundi je ustebe. 
Više crvenog vina da piješ i naprezanje da izbjegavaš.

otto katz wrote:Indy, drži se! Burundi je ustebe. 
Više crvenog vina da piješ i naprezanje da izbjegavaš.

Осим хоризонталног.

Pridruzujem se zeljama za brz oporavak. Drzi se Indy!

Ima l' novosti? Kad izlazis?

ja sam za sebe uglavnom uvek mislila da sam zgodna(osim nekih par godina kada sam bila debela)
ali ovo kretanje na fitnes mi je potpuno unistilo selfimidz a posebno kada stanem pored trenerke sa njenim prepravim ledjima,prezategnutim stomakom i prepodignutom guzom,jbte guzica joj do pola ledja visine(doduse jeste da je i 6god mladja ali ipak   )
bas sam se deprimirala ispada da sam samo mrsava i glindzava vreca koze i kostiju bez guzice

*cough*tegovi+trcanje*cough*

lalinea wrote:*cough*tegovi+trcanje*cough*

nema sanse..mrzim oboje..da ne kazem da su mi odvratni..a kako je trcanje za guzicu?

inace,imam ja moje tegove svaki dan u rudniku(radim tezi fizicki posao koji ukljucuje dizanja i nosenja,nakupi se tu i preko 100kila,pa biceps i ramena nisu problem)
nisu problem ni noge,vozim bicikl/penjem se na planinu....problem su guzica i torzo/ledja

i necu vise nositi helanke jer u njima izgledam ko cackalica

za sada idem na pilates koji mi prija ali kad se preselim cu videti sta je u ponudi okolo pa mozda krenem na nesto zesce

plavaivy wrote:

lalinea wrote:*cough*tegovi+trcanje*cough*

nema sanse..mrzim oboje..da ne kazem da su mi odvratni..

vidi, ja tebe potpuno razumem - ja sam imala skroz isti odnos prema trcanju . da se vratis i procitas tamo na teretani sta sam ja pisala o trcanju... ali kad se ove stvari probaju, uz dobre savete/mentore, mozes da se iznenadis.

a kako je trcanje za guzicu?

uf...ako ti pokazem kako, kacenjem slike, bice posle 'trazilica paznje' . mogu na pm, ako te interesuje. ali taj efekat na pozadinu je mene zalepio za trcanje. ja sam ceo zivot mislila da ti neki delovi tela izgledaju kako izgledaju i da je samo fora jel su manji ili veci (u zavisnosti od kolicine masti) a da se oblik nikako ne menja. e pa, nije - nabildas gluteus pa se oblik promeni samo tako. i dobijes taj efekat zaobljenosti i podignutosti. meni se to u januaru desilo kao potpuno neplanirana nus-pojava kombinacije trcanja i tegova. a onda u martu napravila skoro 5 nedelja pauze zbog bolesti, i gluteus, nekoriscen, otisao (zajedno sa onim miscima sa unutrasnje strane butina). sad radim ponovo na 'povecavanju' istih (ubacila sam sprinteve u svoj trening).

inace,imam ja moje tegove svaki dan u rudniku(radim tezi fizicki posao koji ukljucuje dizanja i nosenja,nakupi se tu i preko 100kila,pa biceps i ramena nisu problem)
nisu problem ni noge,vozim bicikl/penjem se na planinu....problem su guzica i torzo/ledja

pa sta da ti kazem - za oba su resenje ova dva sto ih ti mrzis - mogu ti pokazem i sliku torzoa, ona je od pre tri dana.

za sada idem na pilates koji mi prija ali kad se preselim cu videti sta je u ponudi okolo pa mozda krenem na nesto zesce

ahaha necu tvoje slike,sve ti verujem na rec..samo jos vise da se deprimiram

a zamisli da sam ja tek sada na pocetku fizicke aktivnosti u svom zivotu,u smislu ciljanog vezbanja
i menjanja selfimidza,da ne kazem osvescenja tela svog...i nisam iskljuciva sto se vrste tice,ostavljam sve otvoreno(za sada te dve aktivnosti mrzim)..ali posto sam na put krenula i nemam pojma gde ce da me odvede..samo da sredim ovo glindzavo telo moram..
plus od ove ishrane koju furam imam snage da ne znam sta cu sa njom i tacno sam nesrecna ako nesto ne radim,sve treperim insajd
ali cekam to preseljenje za koji mesec jer me stvarno mrzi po selu da se smaram sa teretanama i nabildovanim/napaljenim seoskim klincima koji verovatno nemaju pojma sa zivotom,a nemam pojma ni sta ima u ponudi...a trcanje mi je krajnje dosadno da radim sama

pa zamisljam, i ja sam isto sve pocela tek sa 30. i koliko god se ja klela u dizanje tegova smao po sebi, ovo od kada sma krenula sa trcanjem (a krenula sam 21. decembra) je prvi put u mom zivotu da ja vidim da moje telo ono, sto bi rekli, respond, na stvari koje ja radim, i to brzinom kad to bez problema mozes da primetis. mislim, nije kod mene u pitanju bas toliko opsesija izgledom, koliko ta fascinacija promenama - radis nesto i dobijes rezultat, dobijes feedback za dve nedelje (i u izgledu i u performansu). ne kazem da to nije do genetike, ali nista ne kosta probati.

pa da, ipak je aerobni deo bitan/potreban..

osim mozda indiju :p

ja se nikad u zivotu nisam bavila sportom. onda sam sredinom tridesetih obolela od anksioznosti s jednim i po napadom panike. jedna od terapija mi je bila i sport. i sta cu, ko sve zene, otisla sam na pilates. i jos taj moj pilates je bio boli od ostalih pilatesa, u smislu da smo radili sklekove, burpije, iskorake, i tako dalje.. i isla sam jadna 7 godina, uporno, redovno, trudila se, davala sve od sebe, i - nista! na telesnom planu nije bilo nikakvih promena, tu su mi prvenstveno bila vazna ledja, isla sam pogrbljena i mlitava kroz zivot. da ne pricam o guzici koje nije bilo, a i to sto je nije bilo, visilo je do kolena, noge su mi bile salaste, stubaste, bez misica, sva sam bila rastresita end jadna. ponekad sam mrsavila, to mi nije bio prob, al tako mrsava sam bila pogrbljeni skelet s kog je visilo salo...
onda me zivot odveo u teretanu.
dve godine kasnije stojim pravo kao strela, imam guzicu koju nikad u zivotu nisam imala, noge su mi misicave, oblikovane, imam ramena, ledja, sve imam i svasta mogu, ukljucujuci i zgibove. (jos malo pa sam na pola pete decenije!)
od pre mesec i po i trcim. zivo me zanima kako ce se to sve posloziti i odraziti na telo.  

eto, ajvi, to je moje iskustvo. mozda ce ti biti korisno.

hvala draga ..ali pics or didn hepen 

posto sam estelino sve vec videla..svuda
a tvoje nisam nista..

A ne, ne, ovo je upgraded 

ocu i ja da vidim lalineine slike. 

ajvi, izvoli.  ja sam jedna od tih zena.


kad smo kod pilatesa, to je izmisljeno za ljude u bolesnickoj postelji. sta ce zena u punoj snazi na vezbama za bolesnike nije mi jasno... ne ti, ajvi, nego inace...

kako mi je hevi sto se indi ne javlja.