Google

Bolje da nisam to video, sada mi presede googlanje...

ficfiric wrote:

паће wrote:
По гугловом обичају, нас су урадили половично. Прво су пет година држали пола града на драстично нижој резолуцији на сателитском снимку. Сад су, видим, убацили поглед само на погрешан део града. Бар сам оверио неке ћошкове где не стижем да завирим - кад већ све што ми треба има с моје стране реке .

Vidim da dopunjuju, mozda ce ovih dana da se pojavi i ostatak grada.

Још увек исто.

Google promenio logotip, ako to nekom nešto znači.

Серифи кукавни угашени...

https://duckduckgo.com/?t=ffcm

Ja bih volela da imamo diskusiju o tom trackovanju i licnom odnosu prema istom (al da me se ne optuzuje da sam biased).
Moj stav je oduvek bio nesto along the line: ja hocu star trek computer koji zna sta bih ja htela da znam/uradim itd (da pojednostavim do bola). Ali za takvo nesto ja moram da mu omogucim da prikuplja moje informacije, kako ce drugacije znati...

Moje poređenje je uvek s bankom/novcem. Na bankovnom računu držimo ono što nam je srcu najmilije (:kirjanja:) I kao što pristup tome imamo samo mi (premda je račun bančin, i oni u međuvremenu rade s našim parama u osnovi šta oni hoće), i kao što se otimačina toga (ili kreditne kartice, ili lozinke za internet banking) tretira veoma ozbiljno i od strane zakona, i od strane svake normalne osobe - dakle, to bi isto trebalo da važi za naše podatke koje smo pohranili u bilo koju formu Oblaka (nema veze da li je Google, ili državna zdravstvena služba, bilo šta).

A nije tako, barem ne sada. Ljudi ne da se generalno ne uzbuđuju oko "iscurelih" podataka (osim, naravno, onih direktno pogođenih), već se od toga pravi neki reality show, zajebancija, sprdnja. Kad se ukradu fotke Jennifer Lawrence sa iClouda, ili email adrese korisnika Ashley Madison, generalni attitude je "ko ih jebe, što su se slikali goli ili jebavali" (šta li već). Ja uvek ne propustim priliku (u internet komentarima) da takve komentatore zamolim da mi daju svoj internet banking password, pošto im je, jel'da, online sigurnost nešto za zajebanciju.

E, sad, posle ove poduže egzegeze, konkretno Google - pod uslovom da se zaštita korisničkih podataka shvati maksimalno ozbiljno, dakle kao pljačka banke - može s tim podacima da radi šta mu je potrebno da bi mi dao proizvod koji funkcioniše, onako recimo kao Google Maps ili Google Translation.

Ja se potpuno slazem sa prva dva pasusa (ustvari, slazem se sa celim postom nego mislim da prva dva pasusa opisuju drugi aspekt tog tracking problema - objasnicu sta mislim kad stignem kuci )

ovo sam htela da kazem : ja sam apsolutno za to da se svako hakovanje ili zloupotreba podataka (upotreba koja korisnika na neki nacin kompromituje) najstrozije kaznjava. tu nema dileme.

ja kad sam pomenula stav prema trackingu mislila sma vise na ljude koji su u fazonu "oni cuvaju moje podatke pa ih koriste za reklame!" ili "jbt, kako google zna da sam ja bio ovde?!?!?! prate me?!?!". videla sam jedan tako uzasnut post na fejsu jer je nekome iskakala neka reklama bazirana na search terms koje je koristio. to je po meni cist strah od nepoznatog.

Malo je to i neznanje. Mogu ljudi da budu anonimni na netu, ako žele (ja ponekad želim, npr. kad hoću da gledam video John Olivera, Stephen Colberta ili Jon Stewarta, a Comedy Central mi to ne dozvoljava jer sam iz Australije). Ponekad je i samo private browsing dovoljan, a o Adblocku se ne može reći dovoljno dobrih stvari.

Za normalne potrebe, međutim, to nije praktično. Meni odgovara da Google Maps zna gde mi je "Home", a ne da svaki put moram da kucam celu adresu kad hoću da mi nađe put do kuće.

Ono gde mi se čini da nedostaje nešto, to je neka efektivna zamena za ono što su u prošlosti bili lični dnevnici. Postoji tu i tamo ponešto (recimo, Google Photos ima neku funkcionalnost te vrste). Pošto je već sve iz našeg života (barem sve ono što je prikačeno na internet, a to mu sve više postaje sve) ionako "snimljeno", bilo bi dobro imati neki objedinjeni sistem za praćenje svega toga. Takođe i za pohranjivanje svega u vidu neke (editovane) uspomene na nečiji život (pa da na nadgrobnoj ploči može da bude ekran na kome se to vrti kad se posetioc pojavi, npr. Ne moraš više ni džabe da se povampiruješ.)

Ima tu i tamo ponešto, npr. Facebook ima timeline, Microsoft ima OneNote, Google ima isto nešto slično, ali sve je to jako fragmentisano i izdeljeno na vlasništva tih giganata. Ili, ne dozvoljava dovoljno fleksibilnosti (kao npr. Google Photos, ili flickr). Trebalo bi to na lagodan način objediniti, a pritom, naravno, nivoi share-ovanja moraju biti krajnje jasno definisani (ko šta vidi i pod kojim uslovima, to nije uvek sasvim jasno, previše je sakrivenih podmenija koji se pojavljuju samo kada se mišem hover-uje iznad određenog, ničim obeleženog, mesta i tome sl.)

Moguće je da je rešenje daleko jednostavnije i manje uberfensi nego što to zamišljaju Google i ostale slične korporacije... recimo lična strana / sajt Richarda Stallmana https://stallman.org/ je ekstremno jednostavna i ima sve što on smatra da je važno iz njegovog života, a pritom se i vidi onoliko koliko on smatra da treba da vidimo. Ali, dobro, to je Richard Stallman. Uz odgovarajući aranžman, ta strana bi trebala da ostane permanentno na netu i posle njegovog kraja, a mislim da je to nešto o čemu se ne razmišlja previše. U slučaju tih javnih ličnosti to je stvar i od istorijskog interesa, a sve više dolaze vremena kad ljudi neće pisati (papirnate) knjige kao nekad, nego će njihov životni opus ostajati u nekom drugom vidu (npr. website... ili forumski postovi).

Испада да цело јутро одговарам баш теби ал' шта да радим кад трефљаваш оно што ме занима.

Већ неких осам година се миц по миц (дакле у недефинисаним јединицама мере) бавим нечим сличним, можда из другог угла. Неко ме напалио да би волео да чита моју аутобиографију, нешто типа мора да је била луда журка, баш у време кад сам се заносио идејом да из једне старе фотографије може, опет миц по миц, да крене читав низ асоцијација и да неко, ко је био присутан кад је снимљена, може да се из тога сети гомиле појединости и скоро реконструише време. Да се сети шта смо радили читав дан, о чему смо разговарали.

После су се нашли и други извори, осим старих фотки, а и нових са све уредним датумима и после чак и тачним временом: имејлови од 1998 наовамо, четови, разни логови, коментари у коду, штагод се нашло на старим дискетлама (чак сам набавио и јединицу за 5,25 али пола дискетли је форматирано на 720К што данашњи хардвер не препознаје), разни звучни и видео снимци, кад се где шта нахватало, снимци разних докумената (укључујући и неке старе возне карте, улазнице итд).

И то ми је некако боље него да то све ватам по којекаквим облацима.

паће wrote:Испада да цело јутро одговарам баш теби ал' шта да радим кад трефљаваш оно што ме занима.

Pa, ta vrsta interesovanja (za arhiviranje) dolazi s godinama. Ja sam, silom prilika, imao nedavno baš puno vremena i razloga da razmišljam o tome "gde mi je minuli rad", što bi rekao Radovan III. Nije da smatram da je to moje nešto posebno bitno (nije uopšte, dapače), već je svaka prič(ic)a pomalo bitna. Pričica po pričica, pa se slije u veliku priču...

А историја је иностранство, како кажу, па му то дође некакав дугачак путопис. Мало је без везе, јер знаш (а и читалац ће знати) где се и како завршава, ал' ионако је штос у самом путовању а не у циљу.

Rade to i mladji. Kevin otac je sve zivo zapisivao. Kada nije imao fotoaparat da slika gde zivi, crtao je olovkom i lenjirom planove soba.

Kasnije je poceo i da pravi albume a olovku je zamenio pisacom masinom. Drzao je slike u registratorima - na list bi zalepio sliku i pored otkucan tekst sa objasnjenjem (ko? kad? gde? zastp?) Ako je slika posedno zanimljiva onda bi zalepio i nekoliko kopija.

Nazalost, nije dugo ziveo, umro je kad sam bio beba, imao je 58 godina a skoro svi registratori su zavrsili u arhivu tako da ja imam vrlo malo slika najuze rodbine. E kada bi mogao videti sta sve danas mogu racunari.


A sto se tice zapisivanja secanja, imam srecu da su svoja secanja zapisali jos kevin deda i caletov cale i nama potomcima je naravno to veoma zanimljivo.

E kada bi mogao videti sta sve danas mogu racunari.

Pa da, upravo mislim da fali neko kompjutersko konceptualno objedinjenje svega koje bi podsećalo na registrator tvog dede. (Ako to neko napravi, biće to Google, jel' da lalinea? ).

Vidim da su ovih dana na GoogleMap ubacili jos gradova, skoro cela Vojvodina je pokrivena

Indy wrote:

E kada bi mogao videti sta sve danas mogu racunari.

Pa da, upravo mislim da fali neko kompjutersko konceptualno objedinjenje svega koje bi podsećalo na registrator tvog dede.

meni nije bas najjasnije o cemu vi ovde pricate, mozda zato sto sam u zivotu uspela da vodim dnevnik celih 5 dana, i to samo jer nam je bio domaci zadatak u skoli...
ako se misli na nekakvu platformu koja bi sadrzala reference na sve sto korisnik (priznajem da sam prvo napisala user, pa sam napravila napor da se setim srpske reci lol ) pohrani/stvori u digitalnom obliku (i javno i privatno) - tu nije problem naci resenje (tehnologija vec postoji), vec sto, cini mi se, nema neke velike potraznje za tako necim, pa samim tim ni motivacije da se takvo nesto razvije za sada...

lalinea wrote: tu nije problem naci resenje (tehnologija vec postoji), vec sto, cini mi se, nema neke velike potraznje za tako necim, pa samim tim ni motivacije da se takvo nesto razvije za sada...

Проблем је супротне врсте: што сви који држе твоје податке хоће и даље да их држе, и да ти то некако наплате, или макар да наплате другима гледање оног што ти створиш. То ни по јада, него што се још више упињу да то не види нико ко није платио.

И онда имаш острва, изоловане свемире (ко зна зашто је то добро), где ствари које се десе у једном не постоје ни у једном другом. Као оно у серијама, две екипе детектива вршљају истим улицама, у исте дане, и никад се не сретну јер нису интелектуална својина исте фирме.

eh? kako to da ne vidi niko ko nije platio? i fb i google photos, npr., su besplatni i mozes da delis sa svima preko obicnog linka... (ok, uslovno besplatni, 'platis' kroz iskakanje reklama)

Mnogo ekspertski pišete za mene

samo da kažem da sam pet dana probao sa onim pretraživačem koji nije gugl i koji ne prati i da sam odustao jer bar deset puta dnevno ne uspe da nađe kao što bi gugl, pa ću se zadovoljiti sa :

lalinea wrote:eh? kako to da ne vidi niko ko nije platio? i fb i google photos, npr., su besplatni i mozes da delis sa svima preko obicnog linka... (ok, uslovno besplatni, 'platis' kroz iskakanje reklama)

Па то, користе твој садржај као тело на коме ће да паразитирају рекламе, па онда мало везивање чланством, да не можеш да видиш ако ниси члан. А плаћаш тиме што ако си члан много лакше могу да те прате и да те гађају рекламама и садржајем који шацују да ти одговара, дакле већа шанса да ћеш да кликнеш.

Pa mozes da vidis ako nisi clan (mozes da delis linkom kome hoces). Sto se mene tice, reklame bas i nisu problematican vid "placanja"...

koliko ovde traje edit?
htedoh da dodam: reklame su mi mala cena za value koji ja dobijam od svih tih proizvoda (google, facebook, maps, youtube, instagram, whatsapp, whatever...). malo je nerealno ocekivati da se platforme te velicine i kompleksnosti razvijaju bez profita (ka sto se vidi iz suvarovog eksperimenta lol).

Има ту други проблем, што онда не може ништа да опстане без рекламе. Јер је реклама испала једини начин да се направе паре нуђењем неке услуге на интернету. Свако ко покуша нешто кроз наплату има проблем што сам интернет нема свој систем за плаћање, него мора да се иде преко посредника (пејпел и слични, или обрађивачи картица), а и док успостави тако некакав систем, дотле ће неко други да понуди то за џабе и гледа да то касније наплати кроз рекламу.

Сад се ту већ не може ништа, а и боли ме ћошак, умем да инсталишем АдСтоп и НоСкрипт, што 99% људи на мрежи не уме или не маре, а отуд и 99% сајтова не предузимају ништа против нас 1% јер им се не исплати. Е, бар сам по нечему упао у 1% .