Dokumentarci (zbućkano s TV-om)

Erős Pista wrote:Ja sam počeo da gledam prvu, pa sam prekinuo. Razlog je što me je pogodilo na užasno ličnom nivou. Ono je svet koji poznajem i nade koje poznajem, socijalizam pred otvaranje. Bukvalno kao da je neko otvorio moje sećanja na osamdesete. Skupljam sad hrabrost da nastavim sa gledanjem.

Ovo je svet koji nije bio naš svet, ni blizu, o kome si čuo ali ga nisi do sada upoznao kako treba. I dobro je da se to pogleda, da vidimo kakav je bio socijalizam u zemljama Varšavskog pakta, i koliko je nama osamdesetih bilo bolje.

Da, ali u neku ruku - tim gore zapravo. Plus se nas svet survao u jos mnooogo veci ambis tada.

Pišta i ja pričamo o osamdesetim, ti o devedesetim.

Erős Pista wrote:Ja sam počeo da gledam prvu, pa sam prekinuo. Razlog je što me je pogodilo na užasno ličnom nivou. Ono je svet koji poznajem i nade koje poznajem, socijalizam pred otvaranje. Bukvalno kao da je neko otvorio moje sećanja na osamdesete. Skupljam sad hrabrost da nastavim sa gledanjem.

Sve su slike bitne, slično je, bez naratora, uradio Baljak u Vukovar, poslednji rez, mada je on ipak ubacio i malo naknadnog pogleda na događaje pa je pustio da o njima sa dvadeset godina distance pričaju Trnavčević, udovica Reihl Kira, porodice poginulih, radikalski dobrovoljac... Kod Curtisa nema toga i to pozdravljam.


Glede emosijon, isto samo što sam ja uporniji  Ima u drugoj epizodi posebno zajebanih desetak minuta priče o dvije sestre, tad već  starice. Brat im ostao invalid na frontu još '41. jedna je brinula o njemu sve do njegove smrti i sad se sprema da posjeti sestru koja živi u nekom udaljenom selu. Snijeg, zima, ulazi u autobus i priča kako ne voli autobuse jer se mlađi i jači dokopaju sjedišta i ona mora da stoji za vrijeme vožnje. Više voli da stopira i onda izlazi na zasnježeni drum i hvata prevoz sa nekim  kamiondžijom. Dolazi kod sestre i onda me raspilvi njihova radost kad se sretnu, sestra joj veli da je u trenutno gostima i njena unuka. Unuka je u frci da li je dovoljno krompira za večeru, vade kuhani krompir i kisele krastavce iz velike tegle i večeraju. Nije im jasno šta je pošlo naopako i kako je došlo do ovakvog sloma, bilo je odbro i pedesetih i šezdesetih i sedamdesetih ali šta se ovo desilo sad. Dolazi vrijeme da se ova vrati nazad i sestra joj iz rupe u sobi vadi krompir, ova traži dvije vreće, setra veli evo ti jedna, preteške su ti dvije da nosiš, daleko je, a ako ti zafali krompira, dođi na proiljeće, daću ti još. OVa pristaje i odnosi krompir i još ponešto na drum ne bi li ponovo uhvatila kakvog prevoza. Cijelo vrijem slike i priča ubijaju.

Ima i dobar snimak kad Jeljcin za govornicom napušta KPSS, njegov govor i kompletan nastup mi djeluje kao pokušaj da bude Putin prije Putina i čini mi se da su ga okolnosti u tome spriječile, a njegov čuveni alkoholizam je prije posledica nego uzrok.

U stvari, lakše je uz ovo razumjeti otkud Putin i otkud mu podrška. Uz manje sujete, paranoje i ambicija, mogao je s pravom da uđe u rusku istoriju kao vladar velikog djela.



Da dodam i kako je podnaslov bitan:

Whati it felt liked to live trough the collapse of communism... and demcracy.

Ima i humora. Predsednik Turkmenistana zapeo da kraljici Elizabeti pokloni omiljenog konja, kraljica se nećka kaže karantin komplikovan, predsednik zapeo i transportovao konja do Moskve, Britanci videli da je vrag odneo šalu i pristanu da prime poklon, i kad je došlo vreme da se konj utera u prikolicu i krene na dalek put… konj se uzjogunio i neće. Turkmeni pokušavaju sve: i da mu podignu prednju nogu jednu pa drugu pa da udje, i da ga okrenu naopako pa da ga guraju u grudi, i da mu stave masku na glavu… neće konj živ u London.

A da: kada je Gajdar (taj li je?) rešio da se cene formiraju na slobodnom tržištu, našli neku radnicu ili seljanku ne sećam se tačno da pitaju šta misli o tome, i ta slabo obrazovana žena kaže “e sad će narod da nastrada”. To je njoj, prostoj ženi, bilo jasno, Jeljcinu nije.

I još: povodom ovoga što je drug Mor Tokholi rekao da smo “mi” pali u mnogo veći ambis. “Mi” kao Srbija u odnosu na Rusiju, to da. Ali “mi” kao Jugoslavija, sa tim bi se složio da nisam gledao dokumentarac. Tu se ovlaš spominje gradjanski rat u Tadžikistanu, a ja u fazonu kakav sad pa gradjanski rat u Tadzikistanu, nikad čuo. Kad ono pobiše se Tadzici medjusobno, 5 godina rat trajao 150 hiljada mrtvih. Na to dodaj Nagorno Karabah, Moldaviju, Abhaziju (ceo Suhomi napušten za vreme rata!), i naravno Čečeniju. Sada sam sasvim siguran da smo “mi” (Jugoslavija) bolje prošli u raspadu nego SSSR.

https://vasudeva.forumburundi.com/t837-adam-curtis
Ako možete da prebacite ovde

Vilmos Tehenészfiú wrote:Ima i humora. Predsednik Turkmenistana zapeo da kraljici Elizabeti pokloni omiljenog konja, kraljica se nećka kaže karantin komplikovan, predsednik zapeo i transportovao konja do Moskve, Britanci videli da je vrag odneo šalu i pristanu da prime poklon, i kad je došlo vreme da se konj utera u prikolicu i krene na dalek put… konj se uzjogunio i neće. Turkmeni pokušavaju sve: i da mu podignu prednju nogu jednu pa drugu pa da udje, i da ga okrenu naopako pa da ga guraju u grudi, i da mu stave masku na glavu… neće konj živ u London.

Meni je, od do sad odgledanog, nasmijalo uklanjanje statue Đeržinskog. Ne bi bilo smiješno da sam Đeržinski nije urađen u onakvoj pozi. Kranovi dižu statuu a drug Feliks sa desnom rukom u džepu mantila (podsjeća malo na mangupe iz Belmnondove ere) viseći okačen na sajle desetak metara iznad pravi skoro puni krug nad masom koja slavi uklanjanje. Izgleda kao da im  govori: šta je, šta hoćete, je li u redu ovo što radite!

Ту су ме титлови изнервирали. Да није тих титлова, само бих се смејао, овако се само нервирам.

Дакле они сви стоје испред Лубјанке са транспарентима. 
Снајперисти су на крововима да пробуразе неког у случају да крену на Лубјанку и на архиве КГБа.
Јељцин довози два крана у последњем тренутку пред јуриш. 
На мегафонима се координише скидање Феликса.
Народ се замајава скидањем једне статуе, добацује се, радује и пљеска, уместо да упадне у сефове и архиве КГБа и запита те генерале за јуначко здравље и кога су ојадили или стрељали и зашто.

Путин је дискретно и без помпе вратио Феликса као славу ФСБа, у једном моменту пошто је дошао на власт. Има по руској провинцији и даље мурала и малих попрсја и статуа Феликса. Он је нека врста православног свеца и заштитник чекиста, малте не му је антрополошка функција Св. Феликс Чекистички.

Vilmos Tehenészfiú wrote:Pišta i ja pričamo o osamdesetim, ti o devedesetim.

Pa 1989-91

Snijeg, zima, ulazi u autobus i priča kako ne voli autobuse jer se mlađi i jači dokopaju sjedišta i ona mora da stoji za vrijeme vožnje.

Ah ta slovenska duša...

Mór Thököly wrote:

Vilmos Tehenészfiú wrote:Pišta i ja pričamo o osamdesetim, ti o devedesetim.

Pa 1989-91

Hm, ne. Rekao je da je zapeo kod prve epizode, a to je 1985.

fikret selimbašić wrote:

Vrstan je dokument, to mi je najvažnije. Npr. druga epizoda, vrata na odaji u kojoj se nalaze hiljade primjeraka i naslova u CCCP restricted books, naročito dio vrata na kom ih katanče.

Da ne promakne.

Curtis objašnjava. Bolje da je štajaznam sastavio neki film - sat vremena dovoljno.



Revidiram. Obavezno slušanje.

Notxor wrote:Curtis objašnjava. Bolje da je štajaznam sastavio neki film - sat vremena dovoljno.

Sat vremena treba samo za rusko izdanje Vogue, mada i tu ima materijala za bar mini seriju. Treba bar 784 sata.

Od 27:00 pa nadalje o dolasku Putina na vlast. Srž problema.

Britanci mogu da ih razumeju, ocigledno. Ali su ujedno i neprijatelji.

Kapira sve. Privatizaciju pocetkom 90tih. "Deca komunizma" skapirala priliku. Ali ne znam jedino koliko kapira u kojoj meri to ima veze sa danas vladajucom ideologijom nor. sa tim da Ukrajina "ne.postoji". A ima mnogo. Kao sto uvek ima. Imalo je veze (slicno, samo prezuvela vladajuca kasta junkera) i sa nacizmom tj, preciznije, sa davanjem Hitleru mandata da sastavi vladu.

Umro/ubio se Dino Kasalo.

U vikendici kod Konjica samoubistvo je počinio Dinno Kasalo, dugogodišnji urednik i producent BHRT-a, reditelj brojnih nagrađivanih dokumentarnih filmova.

Kasalo je bio majstor fotografije, reditelj brojnih dokumentarnih filmova i veliki zaljubljenik u prirodu.
U okviru serijala “Život i ostalo” koji je bio jedan od prvih dokumentarnih serijala u produkciji BHT1, Dinno Kasalo je snimio desetine dokumentaraca, a po sopstvenim riječima, “nedefisanog žanra”.
Njegovi filmovi rađeni su u artističkom maniru, a na domaćim i inostranim festvalima osvojili su brojne nagrade.
Penzionerske dane je često provodio na planini Prenj.

Ivan Ramljak ima novi doks  

"El Shatt – nacrt za utopiju" govori o izuzetno važnom dijelu jugoslavenske prošlosti koji je obilježio živote velikog broja stanovnika Dalmacije - evakuaciju i život 28 tisuća Dalmatinaca u Egipat tijekom II. svjetskog rata u logore koji su predstavljali svojevrsni komunistički model naselja kojim je trebalo pokazati Zapadu kako će funkcionirati nova Jugoslavija kad završi II. svjetski rat.

Pogledala sam El Shatt u ljetnom kinu, čak su i jednu bakicu doveli da priča o svojim iskustvima tamo. Jako zgodna svjedočanstva, kuriozitet je bila jedna koja je pričala da kakvi lijeni dalmatinci, sve su oni tamo radili, nije bilo fjake - za razliku od grčkog logora gdje su Grci samo ležali, sve su im drugi morali raditi  
A jedna je ispričala kako su ju tamo izbacili iz SK jer je prigovorila da brate pretjeruju s dva sastanka dnevno
Nisam znala da je tamo blizu bio i četnički logor.

Grci su znali da nece biti nikakve "nove" Grcke, pa sta imaju da pokazuju

Ljetno kino. Kad sam bio malji deca to bilo i kotkuće (Olimp), i namoru (Igalo). Sad nema nigde.

Nema. Ovaj isti redatelj je napravio doks Kino otok, upravo o kinima na otocima za vrijeme Juge.