Dokumentarci (zbućkano s TV-om)

Једном попустиш и даш мали прст...

The Social Dilemma was released on Netflix on September 9 and immediately rocketed into its top ten list. The film interviews people who used to work at the big tech companies and have now seen the light, along with researchers in other fields who back the idea that “surveillance capitalism” is an existential threat to our societies.
Yet this techno-deterministic narrative vastly inflates the capabilities of data capture and algorithms, and, in so doing, blames a whole range of problems on technology that have their root in more fundamental social and economic conditions of modern society. It is important to understand what effects these technologies are having on us, both personally and collectively, but failing to recognize the longer history of these problems and the broader structures that contribute to them will lead us to solutions that don’t actually get to the root causes.

https://jacobinmag.com/2020/09/social-media-platform-capitalism-the-social-dilemma

Летећи Полип wrote:

The Social Dilemma was released on Netflix on September 9 and immediately rocketed into its top ten list. The film interviews people who used to work at the big tech companies and have now seen the light, along with researchers in other fields who back the idea that “surveillance capitalism” is an existential threat to our societies.
Yet this techno-deterministic narrative vastly inflates the capabilities of data capture and algorithms, and, in so doing, blames a whole range of problems on technology that have their root in more fundamental social and economic conditions of modern society. It is important to understand what effects these technologies are having on us, both personally and collectively, but failing to recognize the longer history of these problems and the broader structures that contribute to them will lead us to solutions that don’t actually get to the root causes.

https://jacobinmag.com/2020/09/social-media-platform-capitalism-the-social-dilemma

Inače drugarica iz tvog avatara ima knjigu koja se dotiče ovakvih nekih stvari pa kaže da postoje dva pravca: tehnofobija (predtehnološka nostalgija) i tehnofetišizam (emancipatorni potencijal tehnologije), oba pogrešna jer su utemeljena na tehnološkom determinizmu. Jer trebali bi se pozabaviti nekim društvenim trendovima i procesima unutar kojih se odvijaju tehnološki procesi.
I samo da dodam za Jonathana Haidta, on se već neko vrijeme bavi suicidom i depresijom kod mladih i kaže da su tu ključne dvije stvari: roditeljstvo (helicopter parenting, pretjerana zašitita, čak je proveo i istraživanje o tome koliko su djeca danas bez nadzora na igralištu, spolier alert - nisu) i društvene mreže. Autori dokumentarca izbacuju ovo o roditeljstvu, pretpostavljam jer gledatelji samog dokuentarca spadaju u taj tip.

1 vrh kako je uradjeno. Preporucam bez obzira na to sto uglavnom necete razumeti

https://www.nrk.no/skole/?mediaId=19870&page=objectives&subject=historie&objective=KM880&levels=12&learningProgramme=LK20

Летећи Полип wrote:Voleo bih da mi izbacuje više alternativnih ekonomista. Ljude kao što su Blyth, Wolf i Varufakis. Međutim, izuzev još klipova od njih, praktično nikog novog ne dobijem kao preporuku.

Evo ti jedan: Paul Cockshott

Hvala, pogledaću.

Overi i ovo poveliko parče instraživačkog novinarstva.

The manufacturing of Greta Thunberg - for consent: the political economy of the non-profit industrial complex

Ja sa nasmejem svaki put kad čujem priču da će Green New Deal dovući zilion good, high paying jobs. U Subotici se nalazi Simensova fabrika vetroturbina, u kojoj radi preko 1000 ljudi. Radnici na trakama rade za 35-40k, i dok rintaju udišu tu neku staklenu prašinu koja je supertoksična. Na stranu što su neke komponente za te vetroturbine bukvalno radioaktivne. Ne pretovoriš se u kaprićozu, ko u Černobilju, ali dugoročno te krlja i radijacija. O zavarivačima argoncima da i ne govorim. Posle 4-5 godina si na pumpici za astmu. Ljudi im masovno oboljevaju, i stalno su tesni sa radnicima. Pola Subotice je izlepljeno sa njihovim oglasima.

Имам дежави на овај твој пост. Али да, ветротурбине су Швапска превара. Док Кинези не направе ефикасне и јефтине соларне панеле нема од тог Зеленог поретка ништа.

Ако и буде "зелене економије", па то ће пре бити у Кини него у САД. Кинези ионако не знају за аутомобиле, мотори са унутрашњим сагоревањем су код њих дословно јуче дошли. Лако ће се одвићи од њих и прећи на електричне, нису зависници нити "моторизована нација".

Automobile treba ukinuti.

naravno, svi u autobuse

sreća pa nema neke pandemije

naravno, ne postoji nikakva druga opcija.

Spoiler:

+1

Надам се да ће успети да прогурају Vision Zero план у Немачкој и Француској, макар у великим и богатим градовима.

postoji opcija ko se nije zajebo pa ima decu ili tako neka sranja

Има децу ко се јесте зајебо.

Одгој деце је немогућ без моторног возила?

Такси не постоји?

Talason wrote:naravno, svi u autobuse

sreća pa nema neke pandemije

Privatni automobili su maltene ireverzibilno i fundamentalno izmenili dizajn gradova i ustrojstvo života u njima, na gore što se mene tiče. Sve ostalo mora da trpi zbog njih, i pešaci i sve ostalo.

ako možete da izmaštate neku utopiju, kola sigurno nisu potrebna

kako sada živimo, daleko je bolje za porodicu da su joj na raspolaganju, nego da nisu

u ovim vremenima taksi ne dolazi u obzir, kao alternativa,

na raspolaganju, da, ali ja sam detinjstvo provela u vožnjama na bajsu kad me tata zajedno sa sestrom vozio do obdaništa i po gradu i ništa mi nije falilo

Carsharing и рент-а-кар су углавном опције на Западу, када ти требају кола на располагању. Покупиш дезинфикована, сређена, усисана и опрана кола, не одржаваш ништа, само сипаш гориво.

Одржавање и амортизација је уграђена у цену изнајмљивања.  Кад завршиш, вратиш кола на претходно одређено место и готово.

ontheotherhand wrote:

Talason wrote:naravno, svi u autobuse

sreća pa nema neke pandemije

Privatni automobili su maltene ireverzibilno i fundamentalno izmenili dizajn gradova i ustrojstvo života u njima, na gore što se mene tiče. Sve ostalo mora da trpi zbog njih, i pešaci i sve ostalo.

Јесу у Америци, овде већ мање, јер је овде чврста градња и грађевинска инерција је за ред величине већа. Осим два-три већа града, код нас инфраструктура од пре 200 година итекако опстаје - куће имају довољно места за паркирање испред себе, улице су тамо где су увек и биле, УТУ не предвиђа зонирање као тамо.

А то зонирање је управо то зло, како је аутомобил преобликовао видике, како је убио мали дућан на ћошку и боље дућане у главној улици, него робне куће избацио на периферију, у улице типа Зрењанинског пута (сваки већи град има бар једну такву), где се дућани окупљају око великих паркинга. У тамоу ми је најближа самоуслуга била на осам километара, у граду релативно исте величине (дакле пешес пута већем, али и остали градови су пешес пута већи). Овде бих на осам километара био ван града и то са супротног краја.

Пази кад тамо ни не могу да замисле да кренеш бициклом некуд. Треба да прво стигнеш негде, па да скинеш бицикл са тенка, па да се возаш (не возиш него возаш), па натовариш бицикл и ајд кући. Исто и за пешачење - пешачење је рекреација, није начин да стигнеш негде. У ствари има места где могу да те ухапсе ако пешачиш, то је тамо сумњиво.

broj upita za materijale koji se koriste za car sharing automobile je sa osamdesetak godišnje pao na praktično nula u mom regionu

ne za isporuke, nego za nove projekte

Шта је сад ”вруће”? Шта ”иде”, који материјали и који упити су популарни?

Шта би са тим маскама од биоцида, ни трага ни гласа?

te maske postoje iz vremena pre korone, procedura da se ispitaju za nove mikroorganizme traje

mini suv, dostavna vozila, električna vozila