Dokumentarci (zbućkano s TV-om)

gledo veceras doku o tarkovskom. napravio njegov sin. malo je reci da sam odusevljen.
kakvi su to kadrovi, razmisljanja .toliko pitanja. zapisao sam neke misli. toliko sam citavu noc bio dobro raspolozen zbog ovog filma.

"Stvar" Nanija Moretija upravo na RTS 2

Na RTS Nauka, neki serijal Prophets of Science Fiction. Vodi Ridli Skot. Upravo u toku emisija o Arturu Klarku.

Ja sam ovaj bend pocetkom osamdesetih prevideo, kao ostalom svaki prosecni ljubitelj new wavea i prikljucenija u ex-YU. U to vreme (u Beogradu) su od americkog novog talasa medj omladinom bili popularni B-52s (prva dva albuma su sjajna, i mogu i danas da ih slusam), The Cramps (da li znate da su Partibrejkers 1981-82 imali dvojicu gitarista bez basiste?) i The Violent Femmes (najbolji teenage angst bad, ikad). Sve ostalo, pa i Pretenders su bili dva stepenika nize, a the Go-Go's niko nije ozbiljno shvatao.

Ovaj dokumentarac mi je fino popunio rupe u obrazovanju. Sjajan pregled njihove istorije, od pank pocetaka u eleju, preko britanske turneje sa the Specials (a u public National Front.. that did not end well...), pa onda 180 zaokret na (sad ce da se Eros Pista namrsti) girly pop sa letnjim pesmicama za koji je jedino Miles Copeland imao talenta da prepozna, potpise ugovor omoguci im da snime plocu, pozajmi pare za snimanje jeftinog videa i posalje ih na turneju kao predgrupa The Police. Na kraju turneje njihov album je bio #1 na listama, a album the Police na #6... mislim da se nikada nije dogodilo da predgrupa ima bolje plasiran album od glavnog benda.

Dokumentarac pokriva detaljno i privatan zivot benda; u to vreme su njih pet izgledale kao jedre i rumene dame pune zivota, al' je stvarnost bila malko drugacija - sve su se navukle na raznorazne droge i pravo je cudo kako su prezivele taj period. Ovo necu da prepricavam nego lepo pogledajte da cujete traceve iz prve ruke, ali samo cu da kazem da dokumentarac daje odgovor na pitanje milenialsa "a kako su bumeri slali slike picke i kurca jedni drugima kad nisu imali smart fon?", i usput cu da dodam da je paceov odgovor "urucivali su licno" samo delicimicno tacan.

I na kraju, pojma nisam imao da su the Go-go's jedini zenski bend koji je sam komponovao svoje pesme, svirao sve instrumente i imao #1 album. Kako & zasto nisu u Hall of Fame je vecita tajna i kosmicka nepravda.

What harm could social media do? Civil war! The end of civilization as we know it! That is the verdict of Silicon Valley’s renegade luminaries, lined up in the new Netflix documentary The Social Dilemma. As former Google employee Tristan Harris puts it, in a very TED Talks axiom, social media threatens “checkmate on humanity.”

If you think all that sounds like moral panic, you wouldn’t be far wrong. The dead giveaway is the enormous gap between the purported problem and the solutions — tax data collection, realign financial incentives, and no devices before bedtime. This is a documentary made for worried parents, #resistance liberals, and #NeverTrump Republicans.

https://jacobinmag.com/2020/09/the-social-dilemma-review-media-documentary

Jebem li ga, kad je 1 bumer u dokumentarcu stavio grafikon koji kaže da je broj samoubistava tinejdžerki uzrasta 15-19 godina porastao 70% u poslednjih 10 godina, a samoubistva devojčica uzrasta 10-14 čak 150%, poslednje što bi mi palo na pamet da napišem u vezi toga je “ovo je moralna panika”.

Polip je omašio citat:

The Social Dilemma is a slick horror story with an improbable redemptive ending. It lacks the scruple or subtlety to ask how much of the horror emanates from society, rather than the machine. This is because the conversation is being led by liberals hurt by the social industry’s hugely profitable alliance with Trump and the Right — and all this, after Obama and Clinton were so nice to Silicon Valley. This, really, reflects the Left’s tardiness in engaging with this terrain.

Eh da, dramski deo filma je prejak. Ta neka idilična bela suburban porodica, s tim što im je ćale niotkuda crnac - pa možda im je to problem, štatigaznam. Pratimo sina te porodice, kome je zapravo sve super. Trenira footbal, muva se sa nekom klinkicom, i živi taj neki bezbrižni omladinski život. Međutim, avaj, neko mu je podvalio drogu loš algoritam. I sad kreću one promene. Osamljuje se, zapušta, bataljuje football, ribicu i okreće sa ka "extreme centrism" . Film ne tako suptilno insinuira da će ovaj omladinac na kraju postati spree shooter, a sve zbog tih (maestralno satkanih) algoritama i prokletih fjek njuzova. Kao onaj nesrećni Tom Henks, kad je zaigrao D&D pa poludeo i ubio čoveka. Kraj je ipak optimističan: održi se inspirativan TED Ex govor, politički profesionalci saslušaju IT profesionalce i donesu odgovarajuću regulativu - zli algoritam postaje dobar, prave informacije počinju da cirkulišu umesto nepravih. Momak se vraća na pravi put. Svi srećni. Kamala precednik.

Полип у сриду! 

Летећи Полип wrote:Eh da, dramski deo filma je prejak. Ta neka idilična bela suburban porodica, s tim što im je ćale niotkuda crnac - pa možda im je to problem, štatigaznam. Pratimo sina te porodice, kome je zapravo sve super. Trenira footbal, muva se sa nekom klinkicom, i živi taj neki bezbrižni omladinski život. Međutim, avaj, neko mu je podvalio drogu loš algoritam. I sad kreću one promene. Osamljuje se, zapušta, bataljuje football, ribicu i okreće sa ka "extreme centrism" . Film ne tako suptilno insinuira da će ovaj omladinac na kraju postati spree shooter, a sve zbog tih (maestralno satkanih) algoritama i prokletih fjek njuzova. Kao onaj nesrećni Tom Henks, kad je zaigrao D&D pa poludeo i ubio čoveka. Kraj je ipak optimističan: održi se inspirativan TED Ex govor, politički profesionalci saslušaju IT profesionalce i donesu odgovarajuću regulativu - zli algoritam postaje dobar, prave informacije počinju da cirkulišu umesto nepravih. Momak se vraća na pravi put. Svi srećni. Kamala precednik.

Pa bravo. 

IT profesionalci ti lepo u kameru kažu, više puta, da algoritam ne može da postane dobar jer mi ne možemo da se dogovorimo šta je prava informacija. Psiholozi isto tako u kameru kažu da rešenje, ako postoji, neće biti nadjeno u skorije vreme jer ne postoji dijalog u društvu u vezi ovoga, a dijalog ne postoji jer ljudi nisu svesni problema. U odjavnoj špicii režiser poziva na taj neophodni dijalog  (preko društvene mreže, dabome). 

Al jok, umeš ti kao Supermen gledaš kroz zid pa vidiš sveeee iako se ništa ne vidi, evo i eros pista (koji ziher nije gledao dokumentarac) je oduševljen.

Mislim jebote kao da ste gledali dokumentarac dok ste drndali tviter. Ma šta “kao”, to je jedino objašnjenje ovog izmišljanja kraja & cele poente.

Летећи Полип wrote:Eh da, dramski deo filma je prejak. Ta neka idilična bela suburban porodica, s tim što im je ćale niotkuda crnac - pa možda im je to problem, štatigaznam. Pratimo sina te porodice, kome je zapravo sve super. Trenira footbal, muva se sa nekom klinkicom, i živi taj neki bezbrižni omladinski život. Međutim, avaj, neko mu je podvalio drogu loš algoritam. I sad kreću one promene. Osamljuje se, zapušta, bataljuje football, ribicu i okreće sa ka "extreme centrism" . Film ne tako suptilno insinuira da će ovaj omladinac na kraju postati spree shooter, a sve zbog tih (maestralno satkanih) algoritama i prokletih fjek njuzova. Kao onaj nesrećni Tom Henks, kad je zaigrao D&D pa poludeo i ubio čoveka. Kraj je ipak optimističan: održi se inspirativan TED Ex govor, politički profesionalci saslušaju IT profesionalce i donesu odgovarajuću regulativu - zli algoritam postaje dobar, prave informacije počinju da cirkulišu umesto nepravih. Momak se vraća na pravi put. Svi srećni. Kamala precednik.

Ovo je vrlo povrsno gledanje ovog dokumentarca. Problem je verovatno taj prikaz politicke radikalizacije, pa se svi uhvate Trampa i propuste da primete gomilu drugih aspekata ovog problema. Meni je mnogo upecatljivija scena sa devojcicom i njenim selfijem nego ovo poigravanje sa "namestanjem" izbora 2016.
Ja problem sa SM imam poodavno (a u početku sam ih branila, kao, sve je do toga kako ih neko koristi...) a ova pandemija mi je billi tipping point da pocnem da mislim da su donele vise zla nego dobra. Reklame kao reklame su tu najmanji problem.

Vilmos Tehenészfiú wrote:

IT profesionalci ti lepo u kameru kažu, više puta, da algoritam ne može da postane dobar jer mi ne možemo da se dogovorimo šta je prava informacija. Psiholozi isto tako u kameru kažu da rešenje, ako postoji, neće biti nadjeno u skorije vreme jer ne postoji dijalog u društvu u vezi ovoga, a dijalog ne postoji jer ljudi nisu svesni problema. U odjavnoj špicii režiser poziva na taj neophodni dijalog  (preko društvene mreže, dabome). 

Al jok, umeš ti kao Supermen gledaš kroz zid pa vidiš sveeee iako se ništa ne vidi, evo i eros pista (koji ziher nije gledao dokumentarac) je oduševljen.

Ne, brate. Problem je u ovome:

[ominous instrumental music playing]


1277
01:10:02,781 --> 01:10:06,160
The political earthquakes in Europe
continue to rumble.

1278
01:10:06,243 --> 01:10:08,412
This time, in Italy and Spain.

1279
01:10:08,495 --> 01:10:11,999
[reporter] Overall, Europe's traditional,
centrist coalition lost its majority

1280
01:10:12,082 --> 01:10:15,002
while far right
and far left populist parties made gains.

1281
01:10:15,085 --> 01:10:16,086
[man shouts]

1282
01:10:16,170 --> 01:10:17,504
[crowd chanting]

1283
01:10:19,757 --> 01:10:20,591
Back up.

1284
01:10:21,300 --> 01:10:22,509
-[radio beeps]
-Okay, let's go.

1285
01:10:24,845 --> 01:10:26,847
[police siren wailing]

lalinea wrote:
Ja problem sa SM imam poodavno (a u početku sam ih branila, kao, sve je do toga kako ih neko koristi...) a ova pandemija mi je billi tipping point da pocnem da mislim da su donele vise zla nego dobra. Reklame kao reklame su tu najmanji problem.

Рекламе као рекламе јесу проблем јер су једини извор прихода, и све се подређује томе. Софтвер се фино подешава заради тога, и све форе на које ти сајтови покушавају да се прикажу као друштвено одговорни су изнуђени утиском да би ово или оно могло да наведе оглашаваче да апстинирају.

Садржај се форсира на ону страну која увећава време пред екраном, тачка. Ту убрајам и разне смицалице за жетву корисникових података, који су потребни за нишанске справе рекламера.

lalinea wrote:
Ovo je vrlo povrsno gledanje ovog dokumentarca. Problem je verovatno taj prikaz politicke radikalizacije, pa se svi uhvate Trampa i propuste da primete gomilu drugih aspekata ovog problema. Meni je mnogo upecatljivija scena sa devojcicom i njenim selfijem nego ovo poigravanje sa "namestanjem" izbora 2016.
Ja problem sa SM imam poodavno (a u početku sam ih branila, kao, sve je do toga kako ih neko koristi...) a ova pandemija mi je billi tipping point da pocnem da mislim da su donele vise zla nego dobra. Reklame kao reklame su tu najmanji problem.

Prikaz političke radikalizacije je okosnica dokumentarca. Sve ostalo je samo nakalemljeno na to. Devojčici sa selfijem je posvećeno par minuta. Pored toga ima još ona scena na ručku gde mama zaključa telefone, pa su svi kao malo nervozni. Pri čemu je to  više osavremenjena verzija onoga da mladi više vremena provedu slušajući ploče i gledajući TV, nego u porodičnim razgovorima. To je to, sve ostalo se vrti oko omladinca koji se priprema za radikalizaciju u "Extreme Center". To je toliko očigledno da sam negde na pola filma zakolutao očima, u fazonu, hajde već jednom pređite na to što vas stvarno muči.

A njih muči to što loš algoritam ne šalje korisnicima informaciju za koju oni misle da je ispravna, već šalje informaciju koju korisnici žele da vide. Pri čemu ni za sekundu ne ulaze u to zašto korisnici ne žele da vide njihovu informaciju, niti ulaze u to kako izgleda algoritamski put od slika ribica na instagramu do radikalnih pljuvača ekstremnog centra. Ulazak lošeg algoritma je prikazan kao ulazak droge u dobru kuću. Jebote, malom čak u jednom trenutku stave kapuljaču na glavu. Jer ono, kad kreneš da nosiš kapuljaču znači da si skroz skrenuo sa puta.

Летећи Полип wrote:

lalinea wrote:
Ovo je vrlo povrsno gledanje ovog dokumentarca. Problem je verovatno taj prikaz politicke radikalizacije, pa se svi uhvate Trampa i propuste da primete gomilu drugih aspekata ovog problema. Meni je mnogo upecatljivija scena sa devojcicom i njenim selfijem nego ovo poigravanje sa "namestanjem" izbora 2016.
Ja problem sa SM imam poodavno (a u početku sam ih branila, kao, sve je do toga kako ih neko koristi...) a ova pandemija mi je billi tipping point da pocnem da mislim da su donele vise zla nego dobra. Reklame kao reklame su tu najmanji problem.

Prikaz političke radikalizacije je okosnica dokumentarca. Sve ostalo je samo nakalemljeno na to. Devojčici sa selfijem je posvećeno par minuta. Pored toga ima još ona scena na ručku gde mama zaključa telefone, pa su svi kao malo nervozni. Pri čemu je to  više osavremenjena verzija onoga da mladi više vremena provedu slušajući ploče i gledajući TV, nego u porodičnim razgovorima. To je to, sve ostalo se vrti oko omladinca koji se priprema za radikalizaciju u "Extreme Center". To je toliko očigledno da sam negde na pola filma zakolutao očima, u fazonu, hajde već jednom pređite na to što vas stvarno muči.

A njih muči to što loš algoritam ne šalje korisnicima informaciju za koju oni misle da je ispravna, već šalje informaciju koju korisnici žele da vide. Pri čemu ni za sekundu ne ulaze u to zašto korisnici ne žele da vide njihovu informaciju, niti ulaze u to kako izgleda algoritamski put od slika ribica na instagramu do radikalnih pljuvača ekstremnog centra. Ulazak lošeg algoritma je prikazan kao ulazak droge u dobru kuću. Jebote, malom čak u jednom trenutku stave kapuljaču na glavu. Jer ono, kad kreneš da nosiš kapuljaču znači da si skroz skrenuo sa puta.

Nece biti, njoj je posveceno vise od par minuta. Ja sam jednog trenutka pomislila da ce ona i npr njen pokusaj samoubistva biti okosnica price. Ne znam kako tvrdis da se ni za sekundu ne ulazi u to zasto su korisnici vise privuceni radikalnijim sadrzajem kad se vise puta pominju odredjeni aspekti ljudskog mozga/evolucije koji nas prave predisposed za tu zavisnost od SM. To nije nakalemljeno, to je poenta dokumentarca. Mogla je da bude i skroz druga prica izbrana za tu "glavnu" nit dramaturgije, ali eto, USA... S tim sto je upravo taj dramski momenat nakalemljen na poentu, a ne obrnuto.

паће wrote:

lalinea wrote:
Ja problem sa SM imam poodavno (a u početku sam ih branila, kao, sve je do toga kako ih neko koristi...) a ova pandemija mi je billi tipping point da pocnem da mislim da su donele vise zla nego dobra. Reklame kao reklame su tu najmanji problem.

Рекламе као рекламе јесу проблем јер су једини извор прихода, и све се подређује томе. Софтвер се фино подешава заради тога, и све форе на које ти сајтови покушавају да се прикажу као друштвено одговорни су изнуђени утиском да би ово или оно могло да наведе оглашаваче да апстинирају.

Садржај се форсира на ону страну која увећава време пред екраном, тачка. Ту убрајам и разне смицалице за жетву корисникових података, који су потребни за нишанске справе рекламера.

Ja lepo napisah da reklame kao reklame nisu problem. Ali potpuno neregulisani business model jeste. Ja nemam bas nikakav problem sa konkretnom reklamom za neki brend decje odece na FB. Ali imam sa recommendation algoritmom.

Vilmos Tehenészfiú wrote:Jebem li ga, kad je 1 bumer u dokumentarcu stavio grafikon koji kaže da je broj samoubistava tinejdžerki uzrasta 15-19 godina porastao 70% u poslednjih 10 godina, a samoubistva devojčica uzrasta 10-14 čak 150%, poslednje što bi mi palo na pamet da napišem u vezi toga je “ovo je moralna panika”.

Clichéd though it is, there is something to this. Moral panic usually isn’t wholly manufactured. It tends to be founded in a reality which it distorts. And the industry this documentary is describing in such lacerating terms — let us call it the social industry — deserves all the criticism it gets.

What of the effects of addiction? Here, The Social Dilemma turns to social psychologist and centrist scold Jonathan Haidt to offer the usual array of alarming statistics. According to him, depression and anxiety is up 62 percent among older teen girls since 2011 and suicide up by 75 percent. For preteen girls, the equivalent figures are 189 percent and 151 percent. Those statistics are for the United States, but similar data has come up elsewhere.
Tim Kendall, former president of Pinterest, is emphatic that “these services are killing people.” A more scrupulous documentary might have examined all these issues more closely. Might there be other causes for the rise in depression, anxiety, self-harm, and suicide among young women? Have the lives of young people recently become worse, for example? If there are other causes, how would it be possible to isolate the role of social media? How could we prove that social media is not simply magnifying and purifying existing social trends?

Сокоћало се поиграва нашим социјалним рефлексима који су се милион година баждарили на једно сасвим другачије окружење. Сада одједном комуницираш, односно мислиш да комуницираш са милион људи, а милион људи не можеш ни да замислиш, просто немаш тхе инструмент за то. Већ је живот у великим градовима био јако ментално напоран за много људи, ово је сада следећа степеница тога. Плус постоји тај наркомански моменат, ослобађају се којекакви хормони да те “награде” за успешан социјални контакт, а оно фул фејкери. Ако звучим ко Ђакман, то је такође део те приче. 

Документарац има доста проблема (а највећи је идеолошки, ту је Полип потпуно у праву) али макар покушава да прича о једном евидентном и све већем проблему о коме се упорно ћути, и скоро ништа не зна.

No Country wrote:Сокоћало се поиграва нашим социјалним рефлексима који су се милион година баждарили на једно сасвим другачије окружење. Сада одједном комуницираш, односно мислиш да комуницираш са милион људи, а милион људи не можеш ни да замислиш, просто немаш тхе инструмент за то. Већ је живот у великим градовима био јако ментално напоран за много људи, ово је сада следећа степеница тога. Плус постоји тај наркомански моменат, ослобађају се којекакви хормони да те “награде” за успешан социјални контакт, а оно фул фејкери. Ако звучим ко Ђакман, то је такође део те приче. 

Pa dokumentarac upravo sve ovo prikazuje i pominje, zato mi  fokus iskljucivo na politicku radikalizaciju deluje kao povrsno gledanje.

Erős Pista wrote:

Vilmos Tehenészfiú wrote:Jebem li ga, kad je 1 bumer u dokumentarcu stavio grafikon koji kaže da je broj samoubistava tinejdžerki uzrasta 15-19 godina porastao 70% u poslednjih 10 godina, a samoubistva devojčica uzrasta 10-14 čak 150%, poslednje što bi mi palo na pamet da napišem u vezi toga je “ovo je moralna panika”.

Clichéd though it is, there is something to this. Moral panic usually isn’t wholly manufactured. It tends to be founded in a reality which it distorts. And the industry this documentary is describing in such lacerating terms — let us call it the social industry — deserves all the criticism it gets.

What of the effects of addiction? Here, The Social Dilemma turns to social psychologist and centrist scold Jonathan Haidt to offer the usual array of alarming statistics. According to him, depression and anxiety is up 62 percent among older teen girls since 2011 and suicide up by 75 percent. For preteen girls, the equivalent figures are 189 percent and 151 percent. Those statistics are for the United States, but similar data has come up elsewhere.
Tim Kendall, former president of Pinterest, is emphatic that “these services are killing people.” A more scrupulous documentary might have examined all these issues more closely. Might there be other causes for the rise in depression, anxiety, self-harm, and suicide among young women? Have the lives of young people recently become worse, for example? If there are other causes, how would it be possible to isolate the role of social media? How could we prove that social media is not simply magnifying and purifying existing social trends?

Bez obzira na ovaj konkretan dokumentarac, ja vec neko vreme mislim da smo po pitanju SM presli tacku gde je prica o njihovim stetnim efektima moralna panika. Ima onaj odlican opis u dokumentarcu sta se moze smatrati tool (alatkom) a sta ne. S te strane, ploce koje polip pominje se ne mogu nikako porediti sa ovim.

lalinea wrote:

паће wrote:

Рекламе као рекламе јесу проблем јер су једини извор прихода, и све се подређује томе. Софтвер се фино подешава заради тога, и све форе на које ти сајтови покушавају да се прикажу као друштвено одговорни су изнуђени утиском да би ово или оно могло да наведе оглашаваче да апстинирају.

Садржај се форсира на ону страну која увећава време пред екраном, тачка. Ту убрајам и разне смицалице за жетву корисникових података, који су потребни за нишанске справе рекламера.

Ja lepo napisah da reklame kao reklame nisu problem. Ali potpuno neregulisani business model jeste. Ja nemam bas nikakav problem sa konkretnom reklamom za neki brend decje odece na FB. Ali imam sa recommendation algoritmom.

Па то, рекламе појединачно нису проблем, него реклама као сила која форсира пословни модел у којем је једини циљ да се максимизује наше време пред екраном, а временска запремина рекламе (површина на којој је, пута време док се види) доведе до клика и можда, можда, до некакве продаје. Онда ће од свих могућих алгоритама да се изабере онај који то максимизује.

Један млади отац је затекао ћерку како на таблету слуша најцрње народњаке. Кренуо уназад да види какви су били претходни комади, и у седам лаких корака, сасвим логичних по неком алгоритму, испаде да је кренуло од неке дечије песмице. Сваки следећи комад је имао итекакве везе са претходним. По некаквом алгоритму. Само пустиш аутоплеј и гледаш шта ће да ти понуди.

Kad smo već kod algoritama, zadovoljan sam npr YT algoritmom što se tiče muzike. Zapravo, može se reći da mi je YT algoritam osvetlio taj neki put kroz alternativu. I redovno mi izbacuje neke nove stvari na koje se navučem, tipa Mišel Gurevič ili Belgrado. Time rečeno, jebe mi kevu sa upornim i sveprisutnim Bjork/Sugarcubes preporukama...

Voleo bih da mi izbacuje više alternativnih ekonomista. Ljude kao što su Blyth, Wolf i Varufakis. Međutim, izuzev još klipova od njih, praktično nikog novog ne dobijem kao preporuku. Ali sam zato sinoć kliknuo na jedan jedini jebeni Beni Hil klip od pola minuta, i danas me ceo dan smara sa njegovim skečevima.