Карл Густав Јунг - научник или врач?

Notorious wrote:Ovaj topik je možda mogao da bude teren za kreativnu razmenu mišljenja da si ga locirao na neki manje predefinišući ptf. Ne znam otkud ti ideja da se o teorijskom i praktičnom doprinosu analitičke psihologije, za koju se ljudi obučavaju godinama (pogledaj samo trajanje i sadržaj edukacije u institutima u Cirihu i Londonu, za početak) raspravlja na Trećem oku.

Notorious wrote: Njegovo bavljenje sferama koje izlaze iz okvira logike je nešto sasvim drugo, ali svakako nedovoljno da bi bio svrstan u šamane. Ne vidim razlog za ili-ili u ovom slučaju, mislim da bi i bilo daleko ispravnije.

burkholderia mallei wrote:mislim da ce tek da nam bude zao.

uskok i ajduk wrote:Шта овај синхроницитет поручује?

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

ДЕМОН И ПСИХОЛОГ

(О Јунгу, опет)

..............

По сведочењу Јунгове ученице, Анијеле Јафе (“Из живота и дела К. Г. Јунга”, СПИА “Атос”, Београд, 1998), његова мајка Емилија Прајсверк, водила је дневник виђења духова, а деда, Самуел Прајсверк, поглавар протестантских пастора у Базелу, водио је спиритистичке разговоре са својом покојном женом. Друга Самуелова жена, Аугуста, такође је виђала духове.

Један Јунгов пријатељ сећао се како је Јунг у младости обављао огледе са окултним; редовно је то радио 1899 и 1900. Медијум је била његова 15-годишња рођака. У својој докторској дисертацији (“О психологији и патологији тзв. окултних појава”) тврдио је да друга “личност”, која говори из медијума, није ништа до персонификација “несвесних делова душе”. Касније је, у огледу “Психолошке основе веровања у духове”, тврдио да су духови “екстериоризовани ефекти несвесних комплекса”.

                                                      .................

Јунг је веровао у могућности магије. Анијела Јафе сматра да је он мислио како се “истинска магија” коју упражњавају врачеви и шамани “заснива на научно још необјашњивој способности да се винемо до крајње емоције једним актом воље, стварајући тиме нужне услове за синхронистичке догађаје”. Још док је био Фројдов ђак, приликом посете свом учитељу у Бечу, у току разговора, дошло је до праска у полици за књиге. Јунг је понудио неку врсту окултног тумачења догађаја, што је Фројд прогласио бесмислицом. Јунг је најавио нови прасак. То се десило, и Фројд је био запањен.

                                       ................

Пошто је био обузет окултним осећањима и размишљањима, Јунг је веровао у “оживљеност” предмета. Кад нешто нестане, он је говорио да је то “ОДМАГИЈАЛО”, а у писму из 1957, тврдио је да су ствари “по природи друштвене и праве нам дивно друштво у часовима и данима усамљености”. Анимизам у XX веку!

На његову идеју о Богу веома је утицао сан из детињства: угледао је златни трон, на коме седи нешто дивовско, без косе, налик на стабло, са само једним оком. То нешто је сишао с трона и пузало ка њему. Пробудио се, у ужасу, претходно чувши глас мајке: “Да, гледај га, он једе људе”. Треба напоменути да је то нешто било окружено светлошћу.
                                        .................................

Швајцарски психолог се осећао неслободним, и често говорио о својим “демонима” (у античком смислу “дајмониона”, духа – водича): “Као што сам једном сањао, моја воља за животом је ужарени демон, због које ми је понекад свест о мојој смртности врашки тешка; “Имао сам много муке да се сложим са својим идејама. У мени је постојао демон и на крају се потврдило да је његово присуство одлучујуће. Он је мене савладао... Морао сам да се покорим унутарњем закону који ми је наметнут и није ми остављао слободу избора... Стваралачка личност има мало власти над сопственим животом. Она није слободна. Она је заточена и њоме управља њен демон... Тај недостатак слободе је био моја велика туга”.
                                             ........

uskok i ajduk wrote:“Svaka je stvar živa i žudi za našim prijateljstvom i pohvalom.”

'Da bismo zaista znali i razumeli kako univerzum funkcioniše, moramo podići naša istraživanja iznad visine misli i osećaja, i zaći u arenu direktnih, ličnih iskustava. Tu sinhronicitet postaje ključ koji otvara najveće misterije univerzuma' David Wilcock

Јунг религију не сматра ни врстом присилне неурозе, ни илузијом, него психолошком чињеницом, везаном за одређене динамичке факторе. Дакле, религија је однос човека према одређеним динамичким чиниоцима, а то су духови, демони, богови, закони, идеје, идеали... које је у свету доживео као довољно моћне, опасне или добронамерне да им је посветио одговарајућу пажњу, или пак као довољно велике, лепе и смисаоне, да им се побожно молио или их волео (Јунг, 1984а, стр. 86). Јунг полази од истраживања историје религија и истиче да је човек био и остао под утицајем религијских схватања која су мењала облик, а да је и данас остао хомо религиосус. Полазећи од тога, Јунг сматра да је појединац који није религиозан, само заменио познат облик веровања неким другим веровањем, јер религијски архетип не губи снагу, чак ни кад појединац ништа не зна о њему, пошто архетип религиозних представа има, као сваки инстинкт, своју специфичну енергију, коју не губи и када је свест игнорише (Јунг, 2003, стр. 74).
1) У својим текстовима Јунг је остварио специфичан спој (могли бисмо рећи – mysterium coniunctionis) психологије, алхемије и религије.
Један од примера за то је процес индивидуације и архетип сопства (у његовој психологији), који Јунг повезује са операцијама и преображајима у алхемији, да би се добило духовно злато, или камен мудрости (lapis philosophorum)