Jasno nam je zašto ćute „DuPont“ i vlast, ali, pitaju se scenaristi i reditelj, zašto je nema lokalna zajednica. Dva važna uvida o ponašanju zajednice gurnute na egzistencijalnu ivicu nam predočavaju „Mutne vode“ i oba mogu da objasne sklonost žitelja Sjedinjenih Država, to jest jedne posebne grupe njih – pobožnih siromašnih belih (nazovimo ih tako) otpadnika/gubitnika – da glasaju za Trumpa. Prvi se tiče sklonosti ovakvih zajednica ka destrukciji i autodestrukciji. Pošto su im svi okrenuli leđa i ostavili ih doslovno da crknu, članovi ovih zajednice više ne vide izlaz za sebe, ali zato priželjkuju sve najgore i ostalima. Oni ne glasaju za Trumpa zato što su glupi i veruju njegovim besmislicama. Oni naprosto vide da Trump ugrožava privilegovanu elitu i to im, u njihovoj sopstvenoj nesreći, godi.
Nije im bitno što će i sami pretrpeti štetu, jer im se čini da ionako više nemaju šta da izgube. S druge strane, „DuPont“ im je ponudio podlu nagodbu: vaši životi za živote vaše dece. Farmer koji je odlučio da se suprotstavi „DuPontu“ biva grubo izopšten iz zajednice jer je ugrozio pogodbu. Iako su znali da će ih to koštati zdravlja i naposletku života, meštani su prodavali zemlju „DuPontu“ i išli da rade u njegovim postrojenjima za pristojne plate jer su na taj način dolazili do novca kojim su mogli da plate odlazak svoje dece iz otrovima uništenog kraja. Oni su „DuPontu“ doslovno prodali svoje živote kako bi za dobijeni novac kupili šansu za bolji život svoje dece. U tu pogodbu ušli su svesno – znali su šta daju iako nije bilo izvesno da će dobiti ono što žele.
https://pescanik.net/mutne-vode/