Pih, maler. Tek sto se prodajama Partizan izvukao iz dugova, pojavila se nova dokumentacija.
Вучелић: Појавила се накнадна документација, дуг 20 милиона!?
Вучелић указује да су инспекције често чешљале по Хумској, али...
Председник црно-белих Милорад Вучелић сумира 2017:
- Успех за успехом, ал' стална напетост. Подигнеш пехар и кажеш сарадницима: било је дивно, уживајмо три дана. Знаш, после тога крећу нови проблеми. Прошла година је била берићетна и – ужасно тешка: избацивање из Европе, борба за титулу... Немам славодобитну свест, финансијско бреме биће трајно у Партизану, због ужасног немара и штетног понашања претходних управа. Нема буквално месеца да се не појави неки дуг који није регистрован!
О чему се, заправо, ради?
- Дуг је био 15 милиона евра кад је ревизор подвукао црту, али кад се појавила накнадна документација и прикривени спорови – преко 20!
Челник Парног ваљка удара руком о астал:
- То је сто кривичних дела! Служба за борбу против организованог криминала и тужилаштво долазили су три пута – никаквих последица нема, сумњам да ће да их и буде. Слушам: они су дали... Нико ништа није дао Партизану! Само позајмице... Добро, нису с каматом, али боље да су му новци ту... Имамо и сад потраживања: Савић, Живковић, Клео, Вагијатис, Берти...
Шлагворт за новинаре: кад је управа ОФК Београда могла да пресавије табак и тужи претходнике, онда...
- Задатак управе Партизана није да подноси кривичне пријаве зато што је спорна документација по туђим налозима долазила у клуб. Једино што је урађено као интервенција – спор према Милану Обућини, оперативцу који нема везе што је рачун Партизана био блокиран, те се радило преко Спортског друштва. Уосталом, то је код многих била пракса...
Вучелић указује да су инспекције често чешљале по Хумској, али...
- Били су то класични упади: плени се, фотокопира документација... И, ништа није урађено! Тужилаштво и полиција би морали да саопште и да су одустали од нечега. Плашим се да ће нека дела да застаре, ал' знате шта неће - дугови које плаћамо.
Оправдање не постоји...
- Невиђени јавашлук, немар, незнање, небрига. Обећамо, не испунимо. Платиће неко други! Можда бих рекао и нешто друго, али... Да би се сачувала институција Партизана, да свака управа не пљује претходну, мало смо и тихо прешли преко неких ствари. Шта да радимо, што морамо да платимо, морамо...
Дакле, стари репови су рак-рана шампиона...
- Нисмо направили ниједан дуг те врсте. Дајемо плате, кад смо дошли заостајале су четири, сад иду месец за месецом. Уложили смо у стадион, наплаћали се и казни... Напредовали смо, узели трофеје, међутим...
Стари вук као да се каје?!
- Још као потпредседник, видевши знаке унутрашње несолидности и моралне наказности неких људи, хтео сам да одем! Али кад се уђе, ту су и страст, тврдоглавост, истрајност, сад све доживљавам као велику обавезу и још већу част. Сатисфакција су ми трофеји, чињеница да је клуб сређенији, одлична сарадња са Вазуром, Вулетићем, Илиевом, раније с Марком Николићем, сад Мирославом Ђукићем. Поносан сам на све што је Партизан урадио, знам ко му је помогао, не ти заслужни партизановци који самохероизују свој резултат. Људи, клуб пет година није имао генералног спонзора! Замислите њихов углед...