šta čitate?

I ja se njega sećam iz Starta. Koji sam, naravno, kupovao zbog njegovih tekstova.

u ZG sam bio tri puta u životu. Imam neko mišljenje, ali nisam siguran da ga umem verbalizovati...

Od početka leta pročitala sam (i odslušala) devet knjiga

The hero with 1000 faces - nije loše za slušati u pozadini. Generalno mi je bila skroz ok, iako ima dosta repeticije i redundantnosti.

Nigdje niotkuda, prvi Bekim, nastaviću dalje. Glavni mi je utisak bio da svega ovoga ne bi bilo da je perica otišao pravo na terapiju.

The Testaments - uvredljivo smeće, Atvudovoj treba zavaliti šamarčinu zbog ovog romana

Poglavarova bakterija - najbolje što sam pročitala. Od naslovne priče sam bukvalno vrištala od smeha sama sa sobom na sred plaže.

Our man in Havana - odlično, zabavno, na momente dirljivo. Obično kad pročitam par romana nekog pisca svaki sledeći mi bude sve slabiji, ali za sada nema pada kvaliteta.

Unbearable lightness of being iliti je li Isus kenjao. Ipak, super je, baš sam uživala.

Jebo sad hiljadu dinara - bila sam baš klinka kad sam čitala prvi put, poenta je sada kristalno jasna, a tada mi je izmakla. Poglavarova bakterija mi je ipak dosta bolja.

A random family - ovo je preporučila Rumena Bužarovska u bukinom podkastu. Nije loše ali nije ni za baš toliki hajp. Knjiga prati jednu porodicu iz Bronksa od osamdesetih na ovamo.

I na kraju Cannery row, ispunila očekivanja, hvala preporučiocu onoliko. Nastavljam sa Stajnbekom svakako.

To neka nova Istorija naroda Jugoslavije?

zabavno, i odlično pročitano

juce pocela, juce zavrsila. sad sledi par nedelja oporavka.

Thred poceo kao klasično dednicarski kukanje, al jeste zanimljiva tema za razmišljanje, posebno u pravcu starih, iz tehničkih razloga nedostupnih knjiga.
Slikacu ovih dana neke svoje zanimljive ulove sa buvljaka na srpskohrvatskom

what’s the best truly banned book?

not like 1984 banned — I mean PDFs that are literally unprintable, truly arcane knowledge

— Will Manidis (@WillManidis) November 25, 2023

Pročitah Miketićev "Paradajz".

I prijatno sam iznenađen. Pitak, zabavan roman sa nešto duhovitosti i ozbiljnijim raspletom. Deluje da kroz razmišljanja glavnog lika provlači svoje stavove (?). Dok sam čitao, bio sam ubeđen da je Krugodvojkaš, kad ono - na kraju piše da je Milanovčanin.

Pozitivno, uz podizanje obrve na "Jel" i "ignorancija" (neznanje).

bemty wrote:

juce pocela, juce zavrsila. sad sledi par nedelja oporavka.

Uh uh nije mi dobro

Ponovo sam je pročitala preslušala i samo mi je još lepša nego pre 20ak godina.
Fantastična priča, prelepa proza, knjiga koju možeš da vidiš, kao očima, omirišeš, osetiš pod jagodicama prstiju.
I dalje mi je među top 5 knjiga, i to vrlo visoko

Samo ja čitam?



meni ovo sjajno

Da nema neko Bodrijarovo potrosacko drustvo u pdfu  

Nmg bas filozofije na engleskom, ne volin kupovat knjige uglavnom ih citam na readeru ili telefonu

To sam citao kao i Ameriku, ali mi je preporuceno da procitam mladog Bodrijara dok jos nije pomahnitao??!?

Mrtvački brod - B. Traven

ove valjareviceve kolumne u nedeljniku kada bi mi dosao pod ruku za nesto dinara uz pazar u papicevoj jazbini sam pocinjao da citam i nezavrsavao. jednostavno bi mi um odbludeo negde. medjutim juce se desilo da je bio odlican

Bila je nedelja, sedam sati ujutru i tačno na polovini meseca aprila, na prijatnih petnaest stepeni, Savka je polako hodala ulicom Kralja Petra, prema jednom od retkih kafea u ovom gradu, na uglu ulica Kralja Petra i Uzun Mirkove, u kojem će biti uslužena kafom, i gde će sedeti odmah pored vrata od klozeta da doručkuje neko pecivo umotano u salvetu, i odatle da nastavi dalje, u obilazak bašta kafea, da pristojno prosi, da radi ono što se radi zadnjih nekoliko hiljada godina po gradovima, i usput da sluša iste one kletve i dobacivanja koje sluša već četrdesetak godina: „Idi rađaj decu“, „Kad bi namestila zube, možda bi i ličila na nešto“, „Ova ima više novca od svih nas zajedno“, i tako bi Savka hodala i time povezivala sve zajednice ovog modernog polisa, u kojem je nedavno srušena dnevna klinika za bolesti zavisnosti u Paunovoj ulici, ispred koje su pacijenti nosili table u znak protesta, jer im je to bilo jedino mesto gde su mogli da dobiju redovnu terapiju, ili da se sklone i odmore od stigmatizacije u ovoj agresivnoj zajednici, da se okupe na terapiji sa svojim porodicama, da predahnu od ove jebene zajednice okupljene oko novog, modernog, kulturnog središta, na kojem će izdrkane građane uskoro kraj reke da zabavi i jedan pretenciozni folirant Nik Kejv sa svojim resitalom, mračnim tužbalicama otpevanim uz klavirsku muziku, uz sav trud ni nalik velikom pesniku Džonu Berimenu, umesto da se svi ti jebeni mračni građani uhvate za ruke i napune halu u kojoj će im osamdesetogodošnji Rod Stjuart iskreno otpevati „Da li misliš da sam seksi“.