by zvezda je zivot Wed Jun 28, 2023 11:24 am
ja sam proteklih nedelja cito i uglavnom procito magnum opuse (opere?) velikana savremene festivalske evropske kniizevnosti, mariasovu trilogiju your face tomorrow (na engleskom, ukupno preko hiljadu strana) i septologiju juna fosea (ne znam, oko 800 strana recimo). trilogija je triler o spancu ciji je posao da pomno posmatra ljude od interesa za britanske sluzbe i zakljuci za kakvo delo xy jeste i nije sposoban. i to je zabavno jer: moze potpuno da se prepusti radostima tradicionalne knjizevnosti - beskonacni opisi izgleda i ponasanja i izvodjenje sustine iz njih, a onda to odmah dovede u pitanje jer su ovo moderna vremena i nista ni o kome ne mozemo stvarno znati. sem toga, knjiga je uzasno zarobljena u devedesetim proslog veka iako je pisana u ovom milenijumu. znaci ne plemenito zastarelo nego zasterelo u vremenu koje treba zaboraviti. brzo se cita ne zato sto je triler nego zato sto su recenice jako dugacke a ne traze usporavanje paznje. narator je jako napaljen, toliko da izaziva klaustrofobiju. foseov narator nije ni najmanje napaljen nego slikar u limbu alkohola i katolicanstva. misim znate fosea, post-beket i cetvrt-beket. isto se brzo cita, i to je dobro. cela je knjiga napisana u jednoj recenici, koja je onako maximalno aditivna i horizontalna, znate vec. ima svoje cari ali uopste nije nesto sto ja volim.
procito i svoje prve knjige geralda murnanea. prvo sam u avionu procito the plains. i to je skroz moja stvar: knjiga o umetnost i o projektu koji je nemoguc, znate da ja volim te prazne gestove, puno opisa prosith stvari koje ne moze da opise, itd. ode u algeoriju pa je zavrti, jako lepa i uglavnom prosta knjiga. njegova druga knjiga koju sam procito je inlands. to je komplikovanija, a reko bih i malo kompleksnija knjiga. i mozda je teza za citanje jer puna je pomo poteza koji nisu po ukusu vremena. sporo se cita. izuzetno nezno, napaljeno, voajeristicki, kripi i katolicki.