Home
by roksi Sun Jan 28, 2024 10:28 pmHans wrote:Pa, ako uzmem u obzir tvoj ukus, možda i nisi nešto propustila.
Šta je bilo, a da je bilo popularno:
(ovo je zbrdazdola)
House, koji se prelio iz osamdesetih. To je slušala ekipa sa rođena krajem šeezdesetih/početkom sedamdesetih. Kasnije se modernizuje i ima ga tokom cele decenije.
Ona komercijalna dens muzika, koju su prigrlili protodizelaši, a nije bilo baš sve đubre, od Black Box, C&C Music Factory, pa do mnogo boljih KLF
Druga polovina hardcore navale zvan posthardcore (Fugazi i slično), u ovim krajevima se dosta odrazila kroz scenu - bendove, koji nisu bili mekši i strukturisaniji posthardcore, već više izvorni hardcore (valjda, nisam siguran 100%)
Uglavnom kraj noise bendova, to sigurno ne bi volela.
Sve gotičarsko i industrial se povlači u underground.
Madchester - Happy Mondays, Stone Roses i slično. To se završava negde 1991/2, počelo u osamdesetima.
Techno i slično. Ovde su di džejevi koji važe za bolje vrteli najviše tech house.
Trance.
Shoegaze - melanholični vokali ispod zida buke - Slowdive i slični
Post rock - uglavnom instrumentalna muzika, ima dodirnih tačaka sa shoegazeom. Po šablonu - lagano prebiranje po gitari - buka - prebiranje - buka, ako ima vokala, često ne pevaju već pričaju.
Slowcore - varijacija, isto to samo sporije i depresivnije.
Grunge
Soul je otišao u RNB.
Prvo hadrcore-, posle gangsta rap koji je trajao godinama.
Indie je bio zabavan do 1992-1993, u Britaniji prelazi u Britpop, u USA se uglavnom račva i u jednom bitnom delu koketira sa folkom i kantrijem, drugom krajnošću ide u najgori mainstream.
Trip hop.
Chill out/downtempo, sve je jasno ovde.
Jungle i drum and bass.
Kreće IDM - intelligent dance music - od krc krc sporih šumova i ritmova, do smislenijih bendova tipa teški Autechre i melodični Boards of Canada. Mislim da je Warp label tu najbitniji.
MTV - bio zabavan do 1993/4, možda još neku godinu, onda su i oni pukli.
Mainstream postaje užasan, u USA sa baladicama, prešećerenim rnb-jem i kantrijem, u Evropi sa eurodanceom (1992., pa nadalje)
Od druge polovine devedesetih nestaju granice i sve se meša sa svime. (Prodigy, Uncle, pre toga Judgement Night soundtrack. Pioniri crossover muzike: Anthrax i Public Enemy - Bring The Noize)
Metal se dosta promenio i račva se na podžanrove, ali tu nisam stručan.
I nekoliko godina kasnije meni je sve to postalo bezveze za praćenje kao celina i počeo sam da tražim koji bi mi se album dopao u moru dostupnih.
Mada, ja volim devedesete, prva polovina je super za one koji vole "alternativnu" gitarsku muziku, a ja sam taj.
e hvala, Hanse, super si sazeo
mene su valjda devedesete uhvatile u raskoraku, prelazenja (bezanja, tacnije) sa jednog kontinenta na drugi a sto se potrefilo i sa pojavom zanrova koje si nabrojao. pa mi je to sve to kombinovano delovalo strano i trebalo je vremena da se slegne i malo poslaze.
secam se ovde rejvera po javnom prevozu obuceni u cupave fluoro zelene zvoncare i krop topove a ja sveze aterirala iz tvrdoglavih ostataka i repova novog talasa i panka (sminkeri/darkeri/pankeri). enivej, bese to sok za sva cula
