Pinker pred anđelima bolje prirode

ja sam experimental psychologist

William Murderface wrote:Blagodarim!

ali evo sad na twitteru vidim kolega rantuje na ovu recenicu: "Pinker dismisses concerns about rising economic inequality with the blithe assertion that inequality matters less than actual levels of income and comfort." 

kaze da pinker posvecuje citavo poglavlje tome, sa gomilom referenci, tako da je 'blithe assertion' prilicno skandalozan nacin da se to o(t)pise. i kaze da ima mnogo slicnih momenata u tekstu. npr. ona neka glupa kvotovana recenica o IQ je u knjizi samo uvod u opsirniju i nijansiranu diskusiju. 

tja. ovo je ono kad nema druge nego procitati knjigu, a znam da necu procitati knjigu. zev.

паће wrote:

bemty wrote:ja sam experimental psychologist

Па ћемо једном и то да расправимо натенане у рлу... Имам огромне резерве према резултатима које добијате.

Основни проблем је по мени да ли испитаник зна да учествује у опиту. Ако зна, не понаша се исто као и ван њега - макар зна да га гледају, да је у некаквој задатој прилици. Ако не зна, проблем је етички.

ma eksperimentalna psihologija nije psihologija koja koristi eksperimente, nego je vise ono da li vidis vizuelnu iluziju na ovoj slici (posmatrala te - ne posmatrala, videces) i tako to. tebi treba socijalni psiholog za raspravu 

I mene bas mrzi. Ali ono prvo za inequality je, sudeci po Better angels prilicno dobar sazetak Pinkerovog stava na tu temu i sumnjam da ostatak poglavlja sustinski odudara od te tvrdnje.

pa i ja imam osecaj da i ne moram ovo da citam kad sam vec citala better angels.

evo i ovo.

Sixteen years ago, in his book “Blank Slate,” he acknowledged that false conceptions about human nature in unequal societies make it “easy [for the rich] to blame the victim and tolerate inequality.” He allows that if “social status is relative,” then “extreme inequality can make people on the lower rungs of society feel defeated.” He sees real consequences: “It is not just a matter of hurt feelings: people with lower status are less healthy and die younger, and communities with greater inequality have poor health and shorter life expectancies.”

But in “Enlightenment Now,” Pinker celebrates inequality as “a harbinger of opportunity.” Observing these differences in his work some 16 years apart, it seems that he has not become the champion of Enlightenment ideas in this respect, but rather has forgotten them without even noticing.

https://www.currentaffairs.org/2018/03/the-intellectual-we-deserve

Jordan Peterson appears very profound and has convinced many people to take him seriously. Yet he has almost nothing of value to say. This should be obvious to anyone who has spent even a few moments critically examining his writings and speeches, which are comically befuddled, pompous, and ignorant. They are half nonsense, half banality. In a reasonable world, Peterson would be seen as the kind of tedious crackpot that one hopes not to get seated next to on a train.

Najbolji tekst koji sam do sada pročitao o ovoj budali. Ništa uvijeno u ništa, sa kremom od ničega, ali na kraju bogati treba da zadrže svoje pare, a žene da ostanu u kuhinji.

rastavio ga je lepo na pitersonizme

I logicno je da pristalicama i pobornicima fundamentalisticke verzije individualizma jedan self-help strucnjak bude vodeci intelektualac.

btw nisam ni provalio zapravo koliko se mase lozi na njega, tj mase od koje to bas nisam ocekivao. nesto kao ovde na jadnicka bazdulja 

xie saike wrote:btw nisam ni provalio zapravo koliko se mase lozi na njega, tj mase od koje to bas nisam ocekivao. nesto kao ovde na jadnicka bazdulja 

Ovo moram upotrebiti.

Inace, negde videh da su njegove knjige fazon #1 na Amazonu...zlo!

Jes, najveca muka u Americi kako se na University of Toronto oslovljavaju transdzener studenti.

Evo i Ransimana

http://bostonreview.net/politics-philosophy-religion/david-runciman-fatalism-freedom-and-fight-americas-future

Piterson pred demonima gore prirode

http://www.nybooks.com/daily/2018/03/19/jordan-peterson-and-fascist-mysticism/

ja pre neki dan na twitteru videla da pinker tvrdi da je iznenadjen sto ga porede sa pitersonom, i da im se stavovi (cini mi se da je rekao politicki) bitno razlikuju, i da ce se suceliti javno nekom skorom prilikom.

Razlikuju se, naravno, na prvi pogled nebo i zemlja - Pinker optimistični vigovac, Piterson pesimistični reakcionar. Ali zagrebi malo, i dođeš do vrlo sličnog ishodišta - inequality is good, ubi nas politička korektnost, uništiše nas marksisti, feministkinje i mitologizovani postmodernisti. Naravno za to se nude vrlo različiti argumenti - Pinker čeprka po neolib ekonomiji, da pokaže da je nejednakost neminovna za napredak, dok je Piterson iskreno zaljubljen u hijerarhiju. Ama, na kraju krajeva, razlike se svode na Hillary vs Trump.

Ono što je nesumnjivo jeste da je Pinker mnogo pametniji i ozbiljniji naučnik od ovog šarlatana.

Takođe, zajedničko im je i što sa lakoćom iznose kategoričke sudove o stvarima o kojima imaju vrlo malo pojma.

idu u korak s vremenom

Ovo je sad već gengbeng.

https://newrepublic.com/article/147391/hype-best

Inače, jedan zanimljiv detalj. Kada je izašla Better Angels, opsesivno sam pretraživao net u potrazi za negativnim kritikama, i našao svega 2-3, uglavnom sa levičarskog frindža (Edvard Herman) ili od grumpy konzervativaca (Douthat). I Džon Grej se beše negde oglasio  eto, poen za principijelnost, sad se samo nadovezao. Isti ovi časopisi koji sad bez problema gade novu knjigu, tad su hvalili Anđele, ili upućivali tek poneku opreznu kritiku. Ranisman se davio u oduševljenju.

A pazi sad, ova knjiga koja je manje-više Better Angels vol. 2, dočekuje se na nož od starta, gaze ga, šutiraju, razvaljuju, ne birajući reči. Šta je u pitanju? Mislim da je jednim delom razlog u tome što se u Better Angels više držao onoga što mu bolje ide - statistike i njenog tumačenja - a filozofije se dohvata tek usput, dok u ovoj knjizi polazi upravo od onoga gde je najslabiji, a to je intelektualna istorija, tako da su ovde brljotine očiglednije i teže za izbeći.

Ali glavna razlika je u nečemu drugom - prva knjiga je pisana još za Obaminog prvog mandata (2011) i Pinkerov dogmatski neolib optimizam je tada izgledao mnogo prijemčivije za mejnstrim liberalne medije i komentatore - jeste, ima problema, ali stvari se kreću dobrom smeru. Čak je i najgori udar ekonomske krize već bio savladan (bar u SŠA). A sad, ponavljajući manje više istu pesmicu, nailazi samo na podsmeh. What a difference 7 years make...

Mojn je "dežurni" kritičar etabliranih liberala, kačio je i Lilu onomad.

Ne, oket za Mojna. Ne govorim konkretno o njemu, pre o mejnstrim liberalnim magazinima.