Pitajte istoričare

Marius Lăcătuș wrote:švedi vrlo umešno i racionalno skidaju teret obaveza sa svojih skupih sistema za starije

slično onome što su radili u WW2 sa delom populacije čije održavanja košta više no što bi želeli

Svedjani u fazonu lapota? 

@Dobos i @Kinder (ne znam ti madjarsku verziju iz glave)

Je l ikada istorijski utvrdjena praksa lapota na Balkanu sa maljem i pogacom ili su to gluvi telefoni?

Мислим да је било неко етнографско истраживање седамдесетих, па су нашли то у Тимочкој крајини негде. За ручком лик прислони кашику и само преседи ручак (после је од "прислонио кашику" настало "бацио кашику у говна", које се после скратило). Онда изађу те он седне иза неке хумке, а ови сви бацају камење преко хумке, уз текст "не убија те овај камен него овај леба". Кад престане да јауче ваљда је готово.

Толико се сећам из времена кад сам то читао.

Nisam istoričar ali mogu da pogledam.

Lapota u smislu ritualizovanog senocida nije nikada bilo. To je po svemu sudeći antropološki mit.

Inače, verujem da lapot nije ni moguć, to jest da bi uspešan pokušaj takve prakse doveo do trenutnog sloma zajednice u kojoj bi se odigrao: nestalo bi više formativnih tabua odjednom i posle kratkog, demonskog perioda u kome više ne bi bilo nikakvih društvenih normi - ta bi zajednica nestala.

Lapot podrazumeva da sin ubija svog oca i da otac na to pristaje. To nije biološki moguće. Mit o lapotu je u osnovi priča o lošim starim vremenima, podsetnik na to šta se dešava kada društvo izgubi osovinu i etičku kičmu.

Izvinjavam se zbog upadanja na teren istoričarima.

Колико се сећам објашњења, то се радило само у изузетно гладним годинама, а то преко хумке је управо ограђивање од дела, обрати пажњу на обредну реченицу. Тако да је заједница кроз обред успевала да сачува идентитет и свали одговорност на оскудицу. А можда је бивало и добровољаца.

Samo priča. Ne postoje verodostojni iskazi koji potvrđuju tu praksu. Možda se to odigralo nekada u ovom obliku, pod zaista vanrednim okolnostima, ali da zajednica kodifikuje senocid i da mu se periodično vraća - ne, to nije u prirodi vrste.

ја не верујем у лапот

Лапот није у природи људи, али јесте у природи капитализма. Доживео сече старих и скупих у две фирме, у једном случају је било у питању реструктуирање трошкова, а у другом, домаћем, је била освета директора према вршњацима. У оба случаја је то довело до губитака, има нешто и у искуству и нит се не сме прекинути.

a sta je u prirodi ljudi

u prirodi ljudi je da se pretvore u bubasvabe

ima nas koji ne verujemo i ne polazemo mnogo u te mama/tata narative

Lapot se potpuno kosi sa svakom logikom svih društava koja su postojala na ovom prostoru. Ne može i lapot i kult predaka. Ovde su deca bila potrošna roba.

Talason wrote:Лапот није у природи људи, али јесте у природи капитализма. Доживео сече старих и скупих у две фирме, у једном случају је било у питању реструктуирање трошкова, а у другом, домаћем, је била освета директора према вршњацима. У оба случаја је то довело до губитака, има нешто и у искуству и нит се не сме прекинути.

Лапот је легенда, дакле поучна прича која је нечему служила. Ко зна да ли се икад стварно десио. Претпостављам да је намера била да се ленчуге подбоду да лети раде да зими имају шта да једу, да не бисмо морали као они из оног села тамо иза трећег брда.

А то са отпуштањем фирмине памети, то је било више пута. Јер садашњи капитализам не гледа даље од текућег квартала. Погледају каква им је структуа^РЖ трошкова и гледају шта им је најскупље, ајде да отпустимо ове најскупље, то ће најбрже да нам улепша крвну слику пред ИПО или кад будемо тражили кредит од банке. После кад дође до неке фрке, нико не зна шта треба да се ради, они што су знали више нису ту.

У бившој фирми је кренула политика "ајде да узмемо клинце право са факса или средње школе, много су јефтинији". Да, али немају искуства, а чим га стекну, оду да раде за Гугао или кога већ. За протеклих десетак месеци су већ прометнули петоро-шесторо. Штета коју су направили радећи без везе је бар двоструко радних сати које су провели. Никад нема времена (ерго, пара) да се уради како треба, али увек има да се уради двапут.

Dobosz Esterházy wrote:Ne može i lapot i kult predaka. 

To je i moj ključni argument.

Pa nema logike da vodiš starce u zbegove i istovremeno da ih tepaš macolom. Možda je kod Vlaha ili starosedelačkih plemena nekad bilo nekakvog religioznog ili magijskog žrtvovanja, ali i to čisto sumnjam.

Ne znam koliko ljudi shvataju da je živ starac do pre 100 godina bio čudo božje.

Halászlé wrote:Inače, verujem da lapot nije ni moguć, to jest da bi uspešan pokušaj takve prakse doveo do trenutnog sloma zajednice u kojoj bi se odigrao: nestalo bi više formativnih tabua odjednom i posle kratkog, demonskog perioda u kome više ne bi bilo nikakvih društvenih normi - ta bi zajednica nestala.

Super! Hvala!!

@Dobos

Ciji kult predaka je jaci? Kod Slovena ili hriscanski kult predaka?

Koji narodi na svetu imaju najmanje kult predaka? Ako su preziveli.

Dobosz Esterházy wrote:Ne znam koliko ljudi shvataju da je živ starac do pre 100 godina bio čudo božje.

Kada citam predratnu stampu i bacim pogled na citulje, tekst koji danas prati citulje 50-godisnjacima, tada je pratio citulje 30-godisnjaka. Kad neko prevali 50 godina, samo sto nisu zavrsavali sa "bar nek ide redom".

Skoro sam naleteo na clanak sa naslovom "Starac ..." (valjda preplivao nesto). Pocnem da citam tekst i on pocinje "Taj i taj (50)"

Rad je bio iscrpljujući, preko svake mere, ljudi su bili isceđeni. Ovi iz današnjih teretana ne bi opstali 7 dana na selu.

Dobosz Esterházy wrote:Ne znam koliko ljudi shvataju da je živ starac do pre 100 godina bio čudo božje.

Сад није да их и данас има пуно код нас.
Него мислим да је тад и 80+ изгледало као преко 100.

Dobosz Esterházy wrote:Lapot se potpuno kosi sa svakom logikom svih društava koja su postojala na ovom prostoru. Ne može i lapot i kult predaka. Ovde su deca bila potrošna roba.

Ovo, ne vjerujem da postoje pouzdane brojke ali bi bilo zanimlivo pogledati npr. broj rođene djece i koliki broj njih je dočekao punoljetstvo. Djeca su upisivana u knjige rođenih i sa par godina kašnjenja, ne žuri s tim, prvo da vidimo hoće li preživjeti. Bila je zajebancija na račun toga, kad si rođen, ne znam, piše da sam 1903. godište ali kažu da me otac uknjižio tek kad sam prvi naramak  drva iz šume kući donio.

Manje od 50% ih je doživelo 10. godinu.

Dobosz Esterházy wrote:Manje od 50% ih je doživelo 10. godinu.

Otprilke taj procenat sam i očekivao.

- па каква је девојка?

- добра, вредна, радна, поштена, а и лепа, није да није.

- па како то да се досад није удала.

- има једну ману, знаш, умиру јој деца.

Зајебанцију на страну, ал' све ми се нешто јавља да је то истраживање после пропраћено неком емисијом у оној (после култној) серији "Необавезно", дакле 2. програм 1972., на чему се изређала комплетна потоња прашка школа. Дал' се звало "Легенда о лапоту" или тако нешто.

Беше се спомињало и оно да "нема више вампира јер су сви људи бушени, па кад умру он изветри кроз ту рупу и не прогања нас". То "бушени" су вакцинације.

Ево га - Паскаљевић.