Pitajte istoričare

Мислим да је било неко етнографско истраживање седамдесетих, па су нашли то у Тимочкој крајини негде. За ручком лик прислони кашику и само преседи ручак (после је од "прислонио кашику" настало "бацио кашику у говна", које се после скратило). Онда изађу те он седне иза неке хумке, а ови сви бацају камење преко хумке, уз текст "не убија те овај камен него овај леба". Кад престане да јауче ваљда је готово.

Толико се сећам из времена кад сам то читао.

Колико се сећам објашњења, то се радило само у изузетно гладним годинама, а то преко хумке је управо ограђивање од дела, обрати пажњу на обредну реченицу. Тако да је заједница кроз обред успевала да сачува идентитет и свали одговорност на оскудицу. А можда је бивало и добровољаца.

Talason wrote:Лапот није у природи људи, али јесте у природи капитализма. Доживео сече старих и скупих у две фирме, у једном случају је било у питању реструктуирање трошкова, а у другом, домаћем, је била освета директора према вршњацима. У оба случаја је то довело до губитака, има нешто и у искуству и нит се не сме прекинути.

Лапот је легенда, дакле поучна прича која је нечему служила. Ко зна да ли се икад стварно десио. Претпостављам да је намера била да се ленчуге подбоду да лети раде да зими имају шта да једу, да не бисмо морали као они из оног села тамо иза трећег брда.

А то са отпуштањем фирмине памети, то је било више пута. Јер садашњи капитализам не гледа даље од текућег квартала. Погледају каква им је структуа^РЖ трошкова и гледају шта им је најскупље, ајде да отпустимо ове најскупље, то ће најбрже да нам улепша крвну слику пред ИПО или кад будемо тражили кредит од банке. После кад дође до неке фрке, нико не зна шта треба да се ради, они што су знали више нису ту.

У бившој фирми је кренула политика "ајде да узмемо клинце право са факса или средње школе, много су јефтинији". Да, али немају искуства, а чим га стекну, оду да раде за Гугао или кога већ. За протеклих десетак месеци су већ прометнули петоро-шесторо. Штета коју су направили радећи без везе је бар двоструко радних сати које су провели. Никад нема времена (ерго, пара) да се уради како треба, али увек има да се уради двапут.

Rad je bio iscrpljujući, preko svake mere, ljudi su bili isceđeni. Ovi iz današnjih teretana ne bi opstali 7 dana na selu.

- па каква је девојка?

- добра, вредна, радна, поштена, а и лепа, није да није.

- па како то да се досад није удала.

- има једну ману, знаш, умиру јој деца.

Зајебанцију на страну, ал' све ми се нешто јавља да је то истраживање после пропраћено неком емисијом у оној (после култној) серији "Необавезно", дакле 2. програм 1972., на чему се изређала комплетна потоња прашка школа. Дал' се звало "Легенда о лапоту" или тако нешто.

Беше се спомињало и оно да "нема више вампира јер су сви људи бушени, па кад умру он изветри кроз ту рупу и не прогања нас". То "бушени" су вакцинације.

Ево га - Паскаљевић.