Beograd

znam da sada ulazim u zečju rupu ali bonsek je kod nas sinonim za ručnu testeru, i prodaje se pod tim imenom...

Ma ne, obična ručna od 1.000 dinara, kad ti treba da isečeš neku cev na brzaka. A u mojoj kući te ručne testere zvale su se bonsekom još pre 40 godina.

Edit: Fića brži

паће wrote:Него, кад смо код аутомобилских окршаја, једна баш вешто урбана легенда из отприлике 1970...

sto se tice automobilskih okrsaja, nase legende su starije

Dodje kralj Milan, parkira se u centru pa mu neko izvuce civiju iz tocka i kad je krenuo natrag kuci, otpadne mu tocak

Säge, na njemačkom testera.

Kod nas se pretvorilo u iskvarenicu žaga. Žaga ručna ili električna, de mi ovo prežagaj = de mi ovo prereži..

Bonsek = ručna testera za rezanje metala ili plastike:






Stolarske testere:

Uskolisna, služi za rezanje nepravilnih oblika, lukova, valovitih ivica, krugova...




Širokolisna, namijenjena za rezanje u vinklo:




Tesarska testera, osnovna namjena je krojenje oplata pri šalovanju, odlična i za sječu ogreva, krupnpog zuba i široko tazmetnuta, nije baš za fine rezove.






Fuchsschwvanz/fušvanc, koristi se za fine rezove, ukrajanje lajsni ili za završni rez pri finiranju spoja, Npr. spajaš dva elementa za okvir prozorskog krila, a spoj ne žmuri, jedan rez fušvancom to dotjera:




Tračna pila, za grubo krojenje elemenata zaobljenih, valovitih ili okruglih ivica. Izraz bansek široko u upotrebi:

Molio bih vanbeograđane da se raziđu.

beatakeshi wrote:Molio bih vanbeograđane da se raziđu.

No problemo, odoh ja u Žepče.

beatakeshi wrote:Molio bih vanbeograđane da se raziđu.

Bg nakon razlaza vanbeogradjana

Jel Žepče mlado od Žepe?

Mrzi me da trazim kad je brat Vesara preslagao kocke na raskrsnici Dzordza Vasingtona i Palmoticeve. Cini mi se 4-5 meseci.

Opet je razvaljeno.

One Eyed Bob wrote: ali jako me zabavlja kada rusofili zapanjeno govore o Rusima koji se "ni sa kim ne druže, imaju te svoje kafiće i tamo idu, ni deca im se ne druže sa našom"

Sad ovo videh. Ovo isto možeš da kažeš za 90% BHS emigracije u severnoj Americi, 30 godina kasnije. 

Mislim da je generalno problem u očekivanju kako bi Rus trebao da se ponaša u Srbiji u tome što mi nikada nismo imali situaciju da u relativno kratkom vremenu se useli solidan broj pripadnika iste nacije. Sve do dolaska Rusa smo imali slučajeve afričkih ili bliskoostočnih studenata koji su ostali, oženili se i naučili da piju rakiju, jedu gibanicu i pričaju na simpatičnom srpskom. Kineze koji su došli devedesetih ne računam, njih van kineskih radnji realno nema u javnosti. Kada pak dodje masa ljudi koja ne govori jezik a nisu striktno u fazonu kuća poso, onda je i logično da su upućeni jedni na druge i pomalo nepoverljivi prema svima ostalima. Siguran sam i da privatno ogovaraju domaćine i zemlju koja ih je primila, i kako je sve to bolje u njihovoj sada već bivšoj domovini. To je normalno, to je emigrantska priča. Jedini način da se ti ljudi asimilizuju je da pošalješ jednu familiju u Brus, 2 u Kuršumliju, jednu u Bački Jarak, itd.

Само бих додао да ово није први вал руског досељавања у Србију, нешто се дешавало и око Октобарске револуције и имало је, колико сам укапирао углавном из породичних прича, доста благотворан утицај на Србију. Нешто слично ономе како је на Канаду утицало када је гомила паметних момака побегла од вијетнамске регрутације.

Evo sad gledamo reprizu, s tim da nam ne dolaze ni ruski grofovi ni tajkuni.

Pa jeste.

Surely is. But not a bad topic to discuss. Why don’t you explain a little the complicated nature of it?

Vilmos Tehenészfiú wrote:
Mislim da je generalno problem u očekivanju kako bi Rus trebao da se ponaša u Srbiji u tome što mi nikada nismo imali situaciju da u relativno kratkom vremenu se useli solidan broj pripadnika iste nacije. Sve do dolaska Rusa smo imali slučajeve afričkih ili bliskoostočnih studenata koji su ostali, oženili se i naučili da piju rakiju, jedu gibanicu i pričaju na simpatičnom srpskom. Kineze koji su došli devedesetih ne računam, njih van kineskih radnji realno nema u javnosti. Kada pak dodje masa ljudi koja ne govori jezik a nisu striktno u fazonu kuća poso, onda je i logično da su upućeni jedni na druge i pomalo nepoverljivi prema svima ostalima. Siguran sam i da privatno ogovaraju domaćine i zemlju koja ih je primila, i kako je sve to bolje u njihovoj sada već bivšoj domovini. To je normalno, to je emigrantska priča. Jedini način da se ti ljudi asimilizuju je da pošalješ jednu familiju u Brus, 2 u Kuršumliju, jednu u Bački Jarak, itd.

Ne zaboravi krajišnike. Ako neko pati od toga, onda su to oni.