Home
by Guest Tue Nov 20, 2018 4:02 pmпаће wrote:Hubert de Montmirail wrote:
Ja prosto ne znam kako da reagujem na ovaj idiotluk.
А не, ту је она толико у праву да појма нема. Тј случајно је тачно ама њој није јасно шта је ту рекла.
Ајмо ту прву реченицу, реч по реч. "Ова земља" - сигурно не мисли на васколику Србију од Рашке до данас, него на текућу државу и текућу историографију. "Неуспела" - а шта би се рачунало у успех? Па да "створи историјски наратив". Тј то је фундаментализам, историја као сторија, као причам ти причу, како је негда било кад смо били лепи високи паметни и јаки и живели у старим добрим временима.
Њен проблем је ту што се од гована пита не прави, не можеш ти произвести некакве јунаке, дела чојства и јунаштва, за последњих тридесет година, јер би морао да укључиш ту и Палму и Вељу и Мишковића и још петсто оних које није згодно питати за први милион. Пошто историографија не би да се тим бави, нема ко да уради обиман посао прања колективне биографије какав су већ урадиле историографије богатијих земаља. Тамо бре има све записано, ако ти се копа, а детаљи типа планираног краљеубиства методом ослабљених дасака у кењари напросто не стижу у те књиге за знатижељну рају, за њих се снимају серије - само посвећени лудаци стижу до таквих ствари и до стварног прљавог веша. Овде тај веш нема ко да склони и да од јајара направи јунаке. Тих пара нема, пропагандна машинерија која би се тиме бавила нема кад да се устали, све паре иду куд већ иду, њен државни пројекат нема спонзора, ерго неуспех.
Tema se sad podigla, pa naleteh na ovaj post (ali ovo što ću da napišem je kao i uvek više namenjeno meni, sam sebe pitam, i tako).
Kako li je Mila Turajlić od "Cinema komunisto", jugonstalgičarskog panoptikuma koji je je išao na živce okorelim antitiotistima, dospela da - sudeći po nekim prikazima - bude portparolka ideje o predivnom ugnjetenom, opljačkanom i/ili pobijenom građanstvu posle 1944, maltene hardkor verzija Selenićevog Timora mortisa?
Ima još jedan rušilački prikaz, na betonu:Atanasovski: Prva strana svega
Nije valjda da je lična ozlojeđenost dovela do neke vrste konvertitsva pod stare dane? jer, Srbijanka je vazda bila - utisak po izjavama i svemu - od one fele bogdan-bogdanovićevskog, ljubiša-rajićevskog (na osnivanju nagrade s njegovim imenom ona je govorila) tipa, znači jugoslovenstvo i "ko to laže da su nam branili slave i da budemo Srbi pod Titom, evo sad smo Srbi. pa smo za pod šljivu".
Ali, dobro - nisam obavešten.
Ovo me je podstaklo, ovo što si rekao da se od govana pita ne pravi i da neće niko da pere biografije "onih s prvim milionima" u poslednjih 30 godina.
Mi smo - pre tranzicije - imali kvalitetne višnje amarela za pitu, u vidu naših partizanskih barbarogenija i olmadinaca koji su izneli NOB. Poslednje odsjaje tog žara vidimo u fenomenalnom Zafranovićevom filmu o Titu (intervjui sa Hertom Has, Zdenkom Kidrič i tako to). Taj period je zaista imao svoj "narativ", ali tako hagiografski i vagnerovski timpaničan da je i kod otroka socijalizma - koji se nisu bavili antikomunizmom već stripovima i farmerkama i holivudskim filmom - izazivao podsmeh i odbojnost.
Narativ, koji je paralelno, isprva andegraund, nastao sredinom 1980-ih, bio je izraz resentinenta poražene strane "o kojoj se dugo ćutalo", tu kreće onaj mit o izgubljenom građanstvu "kada su 3 jajeta koštala 1 dinar i znao se red, skidao se šešir na ulicama", a koje se građanstvo lepo potrudilo da sredi sve Jevreje čim su nas Nemci okupirali. Taj nikad nedovršeni narativ - možda će ga dovršiti Vučićevi istoričari ako bude vladao kao što je obećao, još 20 godina - stideo se vunenih čarapa partizanskih barbarogenija (jer im je komandovao Hrvat Tito, a njega su njihovi dede solunci hapsili dok je ratovao u I svetskom ratu na strani Austougarske, to zna svako), i to je zanimljiva kombinacija one pokondirenosti koju su gajili apolitički otroci socijalizma (pomrli od heroina, objasnila Milena Marković u Decama radosti) i onog pakosnog revizionizma koji mantraju pokojni Tabaković i živi Protić: da se stidimo svojih bisera, jer patimo za tom istorijom gotike i UK, tim tauerima, onim što je Arsen Dedić tako ekonomično opevao u "Vraćam se tu".
Oni gradovi daleki
još se dalji danas čine
niti zvijezde nisu bile tako sjajne
šume su krile svoje krila
a dvorci čuvali su tajne od nas
Ostao je samo resentiment pobijenog građanstva, a s tito-hagiografijom prosut je u slivnik i antifašizam, dok su prvi milioni svaljeni na Sorošev liberalni kapitalizam.
Sad sam zaboravio šta sam ono hteo. "Ponekad mi na um dođe, šta da Betoven među Srbe dođe, i vidi Karađorđa kako jede papulu i skače s brda na brdo", pisao je Danojlić i dao recept kako treba raditi: živeti na Zapadu a srbovati u Srbiji.
Moram da pogledam taj film, mora da ima na jutjubu.
Inače ovaj FAF što upravo počinje možda treba pogledati, moj novi /unazad "par" godina/ komšija Vučinić, neverovatna količina fizičke astenije, mucanja i opsednusotsi narkosom Dostojeskim u jednoj blednjavoj osobi, umereno tupi, ponekad ga sretnem samog ili s ocem, kome sve više raste grva Ričarda Trećeg. Otac puši 5 kutija cigara dnevno i izvede sina u obližnju piceriju i purnja mu u tanjir.
Možda odem da pogledam "Ti imaš noć".
Last edited by kud_genijalci on Tue Nov 20, 2018 4:22 pm; edited 1 time in total (Reason for editing : 348 tipfelera)
