Mi gikovi toliko volimo apokaliptične teme - čitamo knjige, gledamo filmove, igramo igre na tu temu - a pritom ignorišemo nešto sasvim elementarno, da apokalipsa ne bi izgledala kao lutanje pustinjom Mohave u potrazi za odbačenim đubretom civilizacije, već kao nasilan događaj posle koga bi sledila velika obnova čovečanstva, vreme poleta, ogromnog optimizma, neslućenih mogućnosti tehnologije.
Ja se nešto mislim da mi možda idemo ka velikom globalnom obračunu koji će promešati karte, dovesti do promena ideoloških paradigmi, smrti starih obrazaca i uspostavljanja novih. Ovaj proces pratiće izuzetno brz tehnološki razvoj. Tehnologije koje su sada u povoju naći će primenu u velikom ratu koji je pred nama. Nanotehnologija će postati oružje. Kvantni računari izračunavaće trajektorije novih, neuhvatljivih projektila sa haotičnim, organskim putanjama. Klonirane, poboljšane zveri lutaće frontom, tagovaće jedinice i prosleđivati podatke novim, sada nezamislivim kanalima podataka. Nebo će biti premreženo multikopterima.
A kada se prebroje mrtvi, i kada se novi svet podigne iz pepela, sve ove tehnologije ući će u narod, u tehnološkom bumu prema kome će ovaj čiji smo svedoci, izgledati kao neolitsko prčkanje. I nećemo ovo dočekati kao iznemogli starci, jer se može dogoditi da već u ovoj deceniji vidimo dramatičan, tragičan uvod u ovo novo doba.
Eto, deco, kako ja vidim godine pred nama.