Home
by konjski nil Thu Apr 21, 2022 11:29 amMargit Savović wrote:Gde ima onaj iscedak posvećen Lani Budimlić što je napisala na Fejsu kad joj se žrtva otrgla iz čeljusti i nastavila svojim životom? Pominje se zapišani lik u ogledalu, da je Biljana govorila Lani koju tašnu da kupi i slično.
gde bi bio
Biljana Keller
4 hrs · Belgrade ·
Poznavala sam jednu ženu koja je opsednuto radila sve isto što i ja: svidi mi se neka stvar, ona ode da je kupi, pričam o nekom mestu, ona otrči tamo, čitam neku knjigu, ona za instagram slika korice. Vremenom je prestalo da mi smeta, postalo je kao neki umetnički performans: da pratim svoj život kroz tu senku, svoje površno, ružno ja.
Nikad nisam bila dovoljno bogata da mogu da kupim svaku stvar koju poželim, ali je zato, iznenada, ona postala imućna. Tako sam, kroz nju, proživljavala svoje trenutne hirove: poželim tašnu od nekoliko soma, a ona je kupi i pokuša da nosi. Onda shvatim da je bezveze i ona baci torbu u najudaljeniji kut plakara, ne mareći za potrošen novac.
Meni je to bilo kao da sam, kroz svoju senku, proživela svoju tupavu opsesiju skupim objektom i histeričnu želju za posedovanjem nečeg besmislenog, a onda ga i odbacila, e da me ništa nije koštalo.
Ta se opsesija mnome prenosila i na ljude, i na zanimanja i na mišljenja. Moja senka se družila sa ljudima sa kojima i ja, mislila ono što i ja, zanimala se za ono što i ja, ali sve nekako kroz filter društvene poze. Onda je vremenom počela da kopni, ali se grčevito držala jedinog putokaza - da radi sve isto što i ja.
U jednom trenutku je nestala. U stvari, barem sam ja prestala da je srećem i pomislila da se negde ponovo bogato udala i smestila u senku nekog drugog. Pomalo mi je čak i nedostajala, da gledam u svoj korektiv kao u kašiku bistre supe: ogledam se, ali naopako i nekako mutno, kroz mastan žuti filter kao kroz mokraću obolelog od jetre.
Vremenom sam je zaboravila i nastavila da živim stvarni život.
Jutros je, posle mnogo vremena, srećem u svom hotelu, na svom moru, na koje me je pratila kada mi je bila senka. Blanche Dubois deluje umorno, malo izgubljeno, sa novcem koji nestaje i estetskim operacijama koje se ne održavaju.
Gledam svoju senku kao upozorenje, da nikada ne postanem ta groteskna ja. Ali, ko može da mi garantuje da neću?
Jadna moja Blue Jasmin, ne čeka nas lep kraj.
Last edited by konjski nil on Thu Apr 21, 2022 11:56 am; edited 1 time in total
Erős Pista
