by plachkica Wed Apr 06, 2022 10:48 pm
bilja đorđu sitnu knjigu otpisuje
=AZWluUjwS-6TMphcrzq4gIx3F-LRkZXil1jaK5MfsNPBByb4jX5ccB_KsnQZg_k1mWr148nTVHahGqd4BTfwNFtQWuEj2FhdZdUfcHQZUK2yyLAoJXk7sl-otbRGkMGVL64&__tn__=-UC%2CP-R]Леја Келер
[size=12]23 мин. ·
[/size]
Novoizabrani narodni poslanik Djordje Miketić me sumnjiči da radim za Rio Tinto.
To je samo po sebi toliko nerazumno, da je teško bilo šta reči.
Nisam imala volje da čitam sve uvrede koje je objavio.
Samo bih da raščistimo šta ja radim a šta ne radim.
U RUBRICI RADIM:
Djordju Miketiću sam pomogla da napiše i objavi prvi roman, čitala ga u rukopisu, davala mu savete, pronašla mu izdavača, stala iza njega i preporučila mu tekst.
Kada mu je izašla knjiga, pomogla sam mu u promociji. Zbog toga sam prošla kroz stravičnu epizodu internet nasilja, zbog koje sam obrisala Tviter zauvek.
Bilo je naime to da sam živela u inostranstvu i da me je Miketič jednog dana zamolio da reklamiram njegovu promociju knjige koja je bila organizovana za to veče. Kiša je padala ceo dan, pa su strahovali da niko neće doći.
Ja sam, naravno, pristala, na Tviteru pozvala ljude da doplivaju u neki kafić, na književno veče mladog pisca.
Sledeće noći kiša je prerasla u poplave, zatim i u tragediju.
Tabloidi su moj tvit objavili kao da sam ga pisala u danima kada su ljudi počeli da stradaju. Optužili su me da se podsmevam mrtvima da bih reklamirala SVOJ roman.
Stotine otvorenih pretnji, poruka gnusne prirode, uvreda, upozorenja da se pazim, da kupim invalidska kolica, grobno mesto i sakrijem kuče, ako ne želim da bude zaklano, stizale su mi danima. Djordje je ćutao, i ja sam to razumela, nije lako suočiti se sa svim tim.
Vreme je prolazilo i ja sam još nešto radila. Na primer to da mu pročitam i druge tekstove, scenario, na primer, kada je tražio pomoć da snimi film. Moj uticaj u filmskoj industriji je nikakav, mogla sam samo da pomognem oko dramaturgije, kao i mnogim drugima i to je bilo sve. Tu sam već počela da gubim ugled u očima ambicioznog druga i da padam u senku poznatijih prijatelja
što imaju da ponude više.
Kada smo pobedili na konkursu za Spomenik Djindjiću, Mrdjan i ja smo to veče slavili sa najbližim prijateljima u Miketićevoj kafani. Bili smo ponosni i baš srećni, svi su nam čestitali. Djordje je veče proveo za našim stolom, radovao se sa nama, nazdravljao pobedi nečeg drugačijeg, i estetski i ideološki, mnogo mu se svidjalo sve, čak me je izljubila i njegova mama.
Sutradan se javno zgadio nad nama i pridružio užasnoj laži da smo se prodali Vučiću.
Onda sam prestala da ga poznajem.
Eto to bih stavila u rubriku RADIM.
U rubriku NE RADIM ima samo jedna tačka:
Ne radim za Rio Tinto.
Neprijatno mi je da ovo pišem, jer ne znam zašto sam uopšte ja tema. Na kraju ću biti kriva što će se udružiti sa fašistima, a samo za mrvicu obećanja vlasti.
Nesolidni ljudi nesolidno žive. To vam, je deco, hibris.