Paštuni

Erős Pista wrote:Bilo je bukvalno kao ovo. Kosovski Srbi, izbezumljeno: ali... vracate se, zar ne? Nasi oficiri: ma da, da, za mesec-dva najvise, ovo je samo privremeno...
To mi je bila prva asocijacija.

razgovor sa ljudima iz Orahovca: – Da li ima nešto od Kosova, sad ja vas pitam, možda bolje vi znate gore? Da li je sačuvano ili…? Znači, nema ništa?

Svetlana Lukić: Pa ne, ne.

– Jednog dana će samo da čuju da smo svi uhapšeni, kidnapovani ili streljani. Sad ne znam ja gore srpski narod kako razmišlja uopšte za ovaj narod ovde u Orahovcu, ali samo da ne bude sve to kasno. Onda džaba onaj Kosovski boj, kad već odu svi. I sa toliko muke oslobodismo se okupacije, 500 godina Turaka, a ne možemo da se oslobodimo od ovih. Ali na ovaj način ne, nikako. Kad se gore gnjavi, baš ih briga za nas dole.
– Prolazile su vojske, mi pitamo za savet šta da radimo, da li da odemo, znamo da je beda u Srbiji, ali da spasemo glave, pa ćemo možda nekad i da se vratimo. Oni će da kažu – šta ćete gore, gore je haos, znaš, kao njihov savet neki, kažu da je dopis stigao do našeg predsednika opštine ovde, međutim, on nije objasnio narodu. Nije hteo da kaže, stigao mu dopis iz Prizrena, iz okruga da spremi narod i krećite. Međutim, mi kao ćurke ostali ovde.

Svetlana Lukić: A da li vam je dolazio Zoran Anđelković?

– Zamolili smo ga da nam da evakuaciju, on je rekao da će da pošalje 50 autobusa, gde ćeš ti 50 autobusa da pošalješ.
Rekao je – ja ću da se trudim, izdržite ovu noć, biće najteža noć. Mi se spremili, čekamo autobuse, autobusa nigde i autobusi nikad nisu došli.
– Ceo dan smo čekali sa torbama gore.
– Mi to tražimo od Srbije, makar da spavamo na slobodi, pa ne možemo više ovako. Grehota je ove dece, mi starci ne možemo više sve njih da čuvamo, ne možemo. Osam meseci, evo šta je naše, ovaj krug, da li ima ta Srbija malo za nas da misli, bre? Pa, grehota je ovo ovako, velika grehota je. Nama je dosta, mi hoćemo mir.
– Troje su umrli, što kaže on, od napada srca, a da je bilo da se odnesu do ambulante, sigurno bi danas bili živi.

Svetlana Lukić: Gde ih sahranjujete?

– U crkvi, a ranije mi tamo smo imali groblje, mi Srbi tamo smo imali, u šiptarski deo. Sad, evo u crkvi nema više mesta, ima nas starih dosta koji ćemo da umremo, neće imati mesta gde da nas zakopaju. Ne, i mrtvi više dosadili. Kakvo groblje, sestro moja, mi smo zaboravili mrtve, mi gledamo mi da ostanemo živi, ja da ti kažem pravo. Ja prva sam koja imam kuću gore na Krš, imam sina, došao mi je iz armije, ovde smo svi Srbi, i ja moram da mu dam da ruča, brzinski da dođe ovde pred crkvu, jer ovde nije sigurno. Kao što vidiš, ovde smo svi. Evo, ovde je naš zaklon. Idi, sine, ne smem da ga držim u kući, čim se smrači, prvi mrak, ja moram dole da begam. Ja ne smem da sedim u kući.
– Da vam kažem iskreno, u petak došao mi sin iz vojske, u ponedeljak došao KFOR, već dva puta je bio na proveri dole da ode za Srbiju, da studira, da nastavi školu mašinsku, sad ne može da ide. Šta da radim sada, sine?
– Sutra će možda i moga, mi smo morali decu da pustimo u vojsku, sta da radimo? Hajde, kako da ga ne pustimo, ima li način da ne pustimo dete?
– Još ne znam gde mi je sin i ćerka. Ćerka mi je udata, a sin mi radi ovde i tako. Ovde po ulici, krije se, mlad dečko 21 godinu.
– To je bilo mnogo na brzinu, mnogo se brzo vojska povukla, KFOR je došao, nije narod znao, Đakovica je ostala, druga mesta su se povukla, mi ne.

 Mi bi bili zahvalni Srbiji, jer smo njihova nacija, da nam pomognu u najtežem trenutku. A taj čovek koji god nam bude pomogao, ne znam kako bi mu zahvalila, tad bih videla da Srbija misli na nas. To neka reše, ili narod s nama dole ili narod s nama gore. Mi molimo ih samo da nas izbave nekako i zato vas molim, kako god, da li ste novinar ne znam šta ste, da se nekome obratite da nas povuče, nas, evo, pogledajte, goli i bosi. Niko nas ne razume i šta ćemo sad. Zato ja kažem Srbija, ne mogu da kažem da ona ne misli na nas, to je glupo, mi smo njihov narod, sramota je što nas je ostavila, ali tako je sad bilo, ali povucite nas, bre.

Mór Thököly wrote:Ti da si u avganistanu prvi bi poginuo u borbi bio u talibanima